Ljubice, da li je osnovna vizija IOR da se princip održivog razvoja integriše u strateške programe razvoja kao bitan preduslov za napredak svake aktivnosti?
Praksa nam je ukazala na neophodnost dugoročnog i kvalitetnog dijaloga o svim segmentima održivog razvoja kao i činjenicu da on mora da se odvija na tri nivoa:lokalnom, regionalnom i nacionalnom.Dijalog mora biti otvoren za iskustva iz regiona ali i drugih područja i zemalja gde je postignut istinski napredak. On se gradi na pretpostavci da je neophodno raditi na uvođenju "zelene ekonomije" koja obezbeđuje nova radna mesta, podiže nivo životnog standarda i javnog zdravlja i obezbeđuje budućnost. Dakle neizostavni je, “prirodni” deo strateških programa I dokumenata. Održivi razvoj je imperativ u oblasti investicija i boljeg upravljanja postojećim resursima, zakonske regulative i racionalnog korišćenja kapaciteta/ljudskog kapitala što podrazumeva stalni prenos iskustva i znanja.
Da li multidisciplinarni pristup koji se ističe u u vašem radu u vidu kontakata svestranih aktivnosti ima suštinski fokus u oblastima kulture, obrazovanja i privrede?
Sa jedne strane je neophodno stvaranje sistema kvalitetnog obrazovanja u cilju postizanja održivog razvoja zajednice kroz umrežavanje aktera u obrazovnom procesu od nivoa osnovnog, preko srednjeg, viskog do celoživotnog obrazovanja.Saradnju bi trebalo usmeriti i na međunarodne visokoobrazovne institucije kroz razmenu i prilagođavanje obrazovnih praksi uslovima u našem okruženju. Preduzetnički usmereno obrazovanje kojim se zadovoljavaju potrebe privrede i društva uopšte treba da se bazira na zajedničkim projektima univerziteta i obrazovnih instutucija drugih nivoa, sa konkretnim rezultatima od kojih će predstavnici privrede imati durektnu korist, kao i studenti kroz proces istraživanja. Preduzetničko obrazovanje podrazumeva i razvoj sistema, mehanizma, metoda i tehnika procesa nastave i učenja u kojem nastavni kadar prelazi iz tradicionalne uloge predavača u ulogu facilitatora. U te svrhe je neophodno kontinuarano organizovati projekte, seminare, obuke i druge vidove usavršavanja nastavnog kadra.
Kako biste definisali značaj održivog razvoja? Koji su osnovni njegovi temelji?
Održivi razvoj je razvoj ekonomije koja vodi povećanju zapošljavanja i iskorenjivanju siromaštva uz neophodno obezbeđivanje institucionalne arhitekture koja obezbeđuje napredovanje u svim područjima, od privrednog razvoja do ljudskih resursa. Održivi razvoj čine regionalni razvoj, razvoj industrije i preduzetništva, zaštita okoline, razvoj turizma, kulturne baštine, infrastrukture u svim oblastima, do ljudi kao nezaobilaznog faktora. Institut će se truditi da olakša put od ideje do proizvoda, od laboratorije do tržišta, od mladih u učenju do preduzetnika. Kako bi se to ostvarilo neophodno je ostvariti spajanje obrazovanja, istraživanja i biznisa. Misija Instituta je da obezbedi održivi regionalni razvoj i obnovi i razvija inovacione kapacitet područja.
Koliko je bitan kreativan rad za učestovanje u ovakvim programima? Da li nailazite na dobar odziv takvih mladih ljudi koji mogu da učestuju u vašem timskom radu?
Gotovo je nemoguće postići bilokakav rezultat u ovoj oblasti bez kreativnog I timskog rada. Institut preuzima tu tešku misiju vođe tima koji ima ulogu da viziju definiše i učesnike tima dovede do željenih ciljeva. Sa mladim ljudima koji ulaze u procese akademskog obrazovanja to je jednostavnije, ali se oni tome moraju učiti jako rano. Upravo u ovoj školskoj godini pokrećemo novi model obrazovanja, nazvali smo ga “MEM”(Mobile Education Model) ili “mobilna edukacija” što podrazumeva odlaženje studenata na lice mesta u privredne subjekte, učešće u kreiranju poslovne politike-rešavanju i predlaganju rešenja za pojedina pitanja i postizanju željenog rezultata: zadovoljstva privrednika i zadovoljstva studenata jer su obe strane uspostavile saradnju, radile timski na rešenjima i pokazale šta žele.
Da li i koliko vi imate iskustva u ovakvoj oblasti rada?
Veoma dugo sam se bavila pitanjima edukacije u privredi I za potrebe privrede I mogu da kažem da sam ushićena novim izazovom koji mi je postavljen u Institutu, a to su razvijanje novih modela obrazovanja koji će obezbediti održivost I obrazovnom procesu i biti u funkciji održivog razvoja privrede. Takođe, poslovanje Instituta postavila sam tako da se ono bavi širokim spektrom komponenti održivog razvoja, i to pored obrazovanja i privredom, ekologijom, kretaivnom industrijom u kojoj je trinaest sektora, inovacijama, klasterima i nevladinim sektorom u kome su ostvarena značajna partnerstva.
Održan je Poslovni forum IOR, u Šapcu, na temu Partnerstvo i inovativnost. Koji su zaključci?
Ukratko, tehnološke inovacije koje su kombinovane sa naučnim istraživanjima su uvek nosioci promena u društvu i ukupnog razvoja. Istovremeno transfer tehnologija nije lak i tehnološke inovacije moraju biti upotrebljive, povezane sa društvom i okruženjem kako bi obezbedile stvarni održivi razvoj. Na poslovnom forumu fokusirali smo se na ovakav pristup koji bi morao da obezbedi:razvoj prepoznatljivosti i konkurentnosti lokalne zajednice i lokalnih projekata i nosioca razvoja;razvoj sposobnosti, stručnog i organizacionog potencijala i povoljnih uslova za unapređenje segmenata kao što su: inovacije, transfer znanja i tehnologija, podrška restruktuiranju privrede i njenoj diverzifikaciji, podrška razvoju lokalne poljoprivrede, preduzetništva, turizma kao i očuvanja kulturne baštine, očuvanja prirode i sl.;aktivno pripremanje programa i projekata, lokalnih i preduzetničkih, kako bi se uspešno učestvovalo na nacionalnim i međunarodnim pozivima za sredstva EU, drugih dostupnih izvora kapitala za finansiranje razvoja privrede i lokalnog ekonomskog razvoja;uspešan razvoj i komercijalizacija lokalnih proizvoda, razvoj lokalnih robnih marki, jačanje konkurentnosti privrede na domaćem i lokalnom tržištu;transnacionalna i transregionalna kooperacija;stvaranje evropske mreže održivog razvoja kroz partnerstvo i inovativnost;pokretanje svih mehanizama formalnog i neformalnog delovanja, iniciranje i otvaranje mogućnosti da se ljudi okupljaju, druže, razmenjuju mišljenja, iskustva, znanja, razvijaju načine povezivanja od intersa za njihove ideje, interese, potrebe.
Održana je tribina sa izložbom fotografija posle nedavnih poplava, na temu Voda i zemlja. Kakva su zapažanja u pogledu programa edukacije i zaštite životne sredine i prirodnih resursa, kroz prizmu ova dva elementa bitna za opstanak a zatim i održivi razvoj čovečanstva?
Tribine su forma otvorenog dijaloga koji organizujemo na aktuelnu temu uz potpuno otvoreni pristup pitanju koje tretiramo. Namera tribine “Voda – Zemlja” je bila da nam ponudi različita razmišljanja I inovativna rešenja. Verovatno je za sve bio najupečatljiviji stav da su voda I zemlja dva živa elementa I da se oni stalno kreću. A. dok se kreću znači da na planeti Zemlji ima života! Zato moramo naučiti da živimo sa poplavama i klizištima i da njima upravljamo kako bi smo sprečili štete i neželjene posledice. Ovo su neiscrpne teme, i u našem kalendaru aktivnosti za naredni period predvideli smo više ovakvih rasprava. Jedna od takvih biće, svakako, tribina posvećena klimatskim promenama.
Održan je u Valjevu Okrugli sto u vezi nacrta Rezolucije Narodne Skupštine RS o podršci ženskom preduzetništvu. Kao predsednica udruženja poslovnih žena“ Eve“, recite nam kakav je danas poslovni položaj žena u Srbiji?
Udruženje poslovnih žena “Eve” već osam godina bavi se pitanjima poslovnog sveta žena regionalnog područja i za sobom ima dug put unapređivanja rada I preko 60 projekata koji su na različite načine unapređivali poslovanje u ženskom preduzetništvu za različite kategorije žena od nezaposlenih i mladih do mentorskih programa za unapređenje poslovanja. Poslovna žena danas u Srbiji, po podacima zvanične analize Ministarstva privrede, je sredovečna, 41,9 godina prosečna starost. Srednjeg je obrazovanja, 66% završilo srednju školu. Udata je (79%) i ima decu (85%). Što se tiče preduzetničkog profila, reč je o mikropreduzetništvu (99% preduzetnica zapošljava manje od 10 zaposlenih). Žene najviše posluju u sektoru usluga I na domaćem tržištu (76%). Nemaju porodičnu poslovnu tradiciju I u posao kreću najčešće iz ekonomske, egzistencijalne nužde (68%). 80% poslovnih žena je pre osnivanja sopstvene firme bilo zaposleno, i oko 55% ženskih firmi preživi početništvo i nastavi uspešno da posluje. Od ukupnog broja aktivnih privrednih subjekata na žensko preduzetništvo otpada 26%.
Iz sopstvenog iskustva nam recite utisak, da li je kao žena teže biti na funkciji direktora?
Pitanjem položaja žena na rukovodećim mestima počinjemo da se bavimo intenzivnije u zadnjih nekoliko meseci. Mogu reći da Srbija ne spada u najgore pozicionirane zemlje i na 50 mestu je među 135 zemalja po rodnoj ravnopravnosti. po podacima Svetskog ekonomskog foruma. Izveštaj tretira više oblasti tako da je Srbija prema ekonomskoj jednakosti na 67 mestu, po ravnopravnosti u platama za isti rad je na 76 mestu, po pristupu zdravstvu na 91 mestu, po pristupu obrazovanju na 61 mestu i po ravnopravnosti u učešću u političkom životu na 40 mestu. Napredak je globalno spor i u poslednjih sedam godina samo devet zemalja beleži unapređenja. Najuspešnije u uklanjanju rodnog jaza su najrazvijenije zemlje. Dakle moj odgovor bi se mogao naći u sporom ali upornom napredovanju.
U Centru za stručno usavršavanje Šabac je akreditovana visokoškolska ustanova pomenutog fakulteta. Da li očekujete da zaživi ova studentska zajednica u Šapcu i šta ovaj fakultet pruža mladima u obrazovanju?
Veoma smo ponosni da je poslovna jedinica u Šapcu dobila akreditaciju i da od ove školske godine počinje upis prvih studenata na osnivne i master studije. Za početak to su studije poslovnih finansija, poslovne informatike, turizma, poslovnog prava, a kako bude jačala studentska zajednica tako će jačati i akademska zajednica jer ovaj centar ima mogućnost da se razvije u poslovni fakultet sa sedištem u Šapcu. Programi su identični kako sa matičnim fakultetom tako i na celom univerzitetu, ali je njihova specifičnost i prednost u posebno razvijenim modelima preduzetničkog obrazovanja , modelu mobilnog obrazovanja I kreativne prakse koji doprinose što samostalnijem snalaženju studenata na tržištu rada i njihovom što bržem zapošljavanju nakon završetka studija. Trudimo se da svaki naš student još tokom studija pronađe I obezbedi poslodavca i tome ćemo posvetiti sve resurse i potencijale kojima raspolažemo.
Kako se odvija saradnja IOR sa CSU Šabac?
CSU Šabac je naša druga kuća! Gotovo identičan pristup obrazovanju i unapređenju znanja, težnja ka inovativnim pristupima i naučnim rešenjima osnov su našeg partnerstva koje će verujemo dati odličan rezultat. Najbolje možda o tome govori nedavna poseta stranih studenata privredi Šapca koju smo organizovali krajem jula meseca. Studijska poseta obuhvatila je odlazak u kompaniju “Sani group” I Centar za stručno usavršavanje i Park nauke za studente iz Turske, Grčke, Rusije, Brazila, Slovačke i Češke. Njihovo zadovoljstvo bilo je izraženo kroz veliki broj pitanja, intersovanje za detalje, ali i opštu ocenu da bi rado ostali, živeli I radili u Šapcu.
Suzana je ljubitelj raznolike umetnosti, od unutrašnje lepote čoveka, preko spoljašnje lepote prirode, do kreativnog stvaralaštva.
