FOTO: Dating a sociopath
Stojim ispred ogledala i posmatram svoj lik u njemu.
Moj lik u ogledalu: „Zašto me tako dugo posmatraš”?
Ja: „Zbunjena sam. Pitam se ko si ti? Da li si postala ono što si uvek želela da budeš? Da li si postala jača? Da li si shvatila da si lepa? Da li si voljena”?
Moj lik u ogledalu: „Vrati sećanja u prošlost. Seti se ko si nekada bila”.
Ja: „Ranije nisam bila niko. Mislila sam da sam bezvredna. Mislila sam da me niko ne voli i ne razume. Osećala sam neku bolnu prazninu u sebi. Često sam u ogledalu mogla samo da vidim tužno lice i oči pune suza. Posmatrala sam te i ranije, ali nisam uspela ništa lepo u tebi da pronađem. Drugi su mi govorili da sam ružna, debela, previše stidljiva, slaba, glupa. Ja sam ih slušala i verovala im. Oni su oblikovali tu sliku koju sam imala o sebi. Želela sam da budem najlepša i najzgodnija. Nisam mogla da se zadovoljim prosečnošću. Bila sam među najboljim učenicima u školi, ali nisam bila zadovoljna svojim uspehom. Uvek sam od sebe očekivala više. Želela sam da dobijam samo najviše ocene, u suprotnom bih počinjala da krivim, pa čak i mrzim sebe”.
Moj lik u ogledalu: „Ti si samo čovek. Ljudi nisu savršeni i ne mogu uvek sve da urade savršeno. Određena doza samokritičnosti je korisna, jer nas tera da se menjamo nabolje, ali previše samokritičnosti nam narušava samopouzdanje i dovodi čak i do raznih bolesti. Ne očekuj toliko od sebe. Postavi sebi neke razumne ciljeve. Nagradi sebe komplimentom kada uspeš u nečemu. Sagledaj svoje vrline i uspehe, a ne samo mane i greške”.
Ja: „Perfekcionista sam. Uvek sam težila savršenstvu. Ništa što nije savršeno za mene nije bilo dovoljno dobro. Možda sam imala prevelika očekivanja. Očekivala sam previše i od drugih. Očekivala sam da me razumeju, a nisam im ni rekla kako sam se osećala. Zato sam mislila da me ne vole. Za mene je ljubav razumevanje. Nisam ni samu sebe razumela, a očekivala sam razumevanje od drugih. Godinama sam upoznavala razne ljude i shvatila sam da ni oni nisu savršeni. Svi imaju svoje slabosti. Svi nekada dožive neuspehe. Pomogli su mi da shvatim da ne moram ni ja da budem savršena da bih bila voljena i cenjena”.
Moj lik u ogledalu: „Dakle, više ne smatraš da si ružna, debela, previše stidljiva, slaba i glupa”?
Ja: „Ne smatram. To što drugi misle o meni nisam ja. Ne dozvoljavam više da me dotiču tuđa mišljenja. Naučila sam da prihvatim komplimente, a uvrede me ne dotiču kao ranije. Svaka uvreda koju mi drugi nanesu, govori o njima, ne o meni. Ojačala sam. Više nisam tako osetljiva. Ne slamam se više pred najmanjim udarcem života. Svaki put sam se dizala sa dna sve jača i jača. Sada znam da je u meni uvek postojala snaga, samo nisam umela da je prepoznam. Postala sam i komunikativnija. Pameti mi nikada nije nedostajalo, ali sam možda očekivala genijalnost. Ni moje lice ni moje telo nisu ružni. Prihvatila sam svoj izgled u potpunosti. Smatram da je prava lepota, zapravo, lepota duše. Samo nezreli sude o čoveku na osnovu spoljašnjosti”.
FOTO: E novine
Moj lik u ogledalu: „Želiš li nešto da promeniš kod sebe”?
Ja: „Želim još da učim o životu. Mislim da imam još dosta životnih lekcija da savladam. Zadovoljna sam sobom, ali ne želim da prestanem da radim na sebi. Želim da sutra budem bolji čovek nego što sam danas. Želim da ostvarim svoje ciljeve. Želim da budem srećna”.
Moj lik u ogledalu: „Polako spoznaješ sebe. Polako shvataš koliko vrediš. Odrastaš. Svesna si i da je život škola koja treba da se uči celog života. Nasmej se sada. Ti si lepa. Dan je lep. Život je lep”.
Ja: „Gledam se i ne prepoznajem sebe. Više ne vidim toliko tuge u svojim očima. Na mom licu je konačno osmeh, iskren osmeh”.
Moj lik u ogledalu: „Da li si dobila odgovore na pitanja? Da li se i dalje osećaš nevoljeno”?
Ja: „Dobila sam odgovore koji sam tražila. Razgovor sa tobom mi je pomogao da shvatim da je put od mržnje do ljubavi prema sebi bio težak, ali da ipak nije nemoguće preći ga. Više ne osećam prazninu. Nedostajala mi je ljubav najvažnija od svih, ljubav koju sam tražila u drugim ljudima ne znajući da mogu da je nađem u sebi. Konačno mogu da te pogledam i kažem ti te dve reči: Volim te…”
Marina je zaljubljenik u psihologiju.
Pročitajte i:
Zašto su umetnici siromašni?
JERUSALIM - Priča za pamćenje, 2. deo
Sa Pračetovim likovima na moru 1. deo
