Šta zaposleni u Srbiji misle o kontinuiranom obrazovanju?
Da li smatraju da treba da rade na sebi i posle sticanja diplome ili je to za njih gubljenje vremena?
Da li sticanje dodatnih znanja i posle završenih osnovnih studija utiče na poboljšanje performansi na poslu, i u kojoj meri?
Na koji način kontinuirano obrazovanje utiče na motivisanost, efikasnost, komunikativne sposobnosti i produktivnost zaposlenih?
Predstavljamo vam rezultate istraživanja o značaju kontinuiranog profesionalnog obrazovanja i uticaju istog na poboljšanje performansi zaposlenih koje je, u okviru diplomskog rada na Odeljenju za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, osmislila i uradila Jovana Milenković, i time dala značajne odgovore na pitanja iznad. Pogledajte rezultate, neki će vas možda iznenaditi!
***
Napisala Jovana Milenković
Danas, u periodu naučno-tehnološke revolucije i automatizacije proizvodnje naročito rastu uloga i značaj obrazovanja odraslih. Ulaganje u obrazovanje odraslih omogućava uspešno prilagođavanje promenama, kako u svetu rada, tako i u svakodnevnom životu. Različiti su činioci koji deluju na potrebu, motivaciju i želju odraslih da se obrazuju, a jedan od značajnih je okruženje u kojem rade.
Obrazovanje je jedno od najbitnih i najsloženijih segmenata menadžmenta ljudskim resursima. Poznato je da su zaposleni najvažnijii resurs kojim raspolaže jedno preduzeće. Ova tvrdnja proizilazi iz povezanosti zaposlenih sa svim varijablima koje su uključene u funkcionisanje preduzeća. U osnovi zaposleni predstavljaju pokretačku snagu promena u preduzeću. Obrazovanje treba da se posmatra u kontekstu razvoja kao procesa društvenog, ekonomskog, tehnološkog i kulturnog napretka s jedne strane i uticaja obrazovanja na sam razvoj društva, s druge strane. U ovom radu govorićemo o kontinuiranom profesionalnom obrazovanju i njegovom uticaju na zaposlene tj. poboljšanju njihove performanse. Kontinuirano obrazovanje zaposlenih dobija na značaju uvođenjem novih tehnologija.
Danas ono prati čitav profesionalni život, jer se nova znanja moraju gotovo svakodnevno usvajati. Ovaj vid obrazovanja predstavlja skup obrazovnih aktivnosti oblikovanih za zaposlene. U mnogim zemljama ovaj vid obrazovanja ima dugu tradiciju i neprestano se unapređuje.
Uspeh preduzeća zavisi od toga koliko su sposobni zaposleni i koliko su lojalni menadžmentu preduzeća. Kadrovi su jedini kreativni element sa kojim raspolaže preduzeće i zato svako preduzeće koje želi da bude uspešno, treba uvek da pokazuje interes za svoje ljude, da obezbedjuje kvalitetno obrazovanje zaposlenih, organizuje sistem nagrađivanja, da razvija i podstiče kreativnost svojih radnika. Sve ovo jasno ukazuje na potrebu za kontinuiranim profesionalnim obrazovanjem zaposlenih.
Ciljevi ovog vida obrazovanja su, pre svega, podizanje profesionalnog nivoa kadra, podrška i stimulisanje obrazovnih inovacija, usvajanje novih metoda učenja, kako bi se poboljšao kvalitet rada i poboljšale performanse zaposlenih. Od svakog zaposlenog se očekuje da bude u toku sa promenama u profesiji, tehnologiji i društvu. Zbog toga je sasvim razumljivo da zaposleni nastoje da očuvaju svoju profesionalnu kompetentnost i da izgrade uspešnu karijeru.
***
Istraživanje je obuhvatilo anketiranje 150 zaposlenih ispitanika oba pola na njihovim radnim mestima, a neki od rezultata su ispod:
• Čak 70% ispitanika pohađa kurseve a 65% njih učestvuje u nekoj vrsti samoobrazovanja
• Najveći broj respondenata (56%) izjavljuje da im učešće u oblicima kontinuiranog profesionalnog obrazovanja delimično pomaže da lakše ostvare očekivane ishode, a svega 3% izjavljuje da im ne pomaže uopšte.
• Čak oko 85% zaposlenih smatra da su znanja neophodna za obavljanje posla pretežno stekli u toku samog procesa rada i pohađanjem različitih oblika kontinuiranog profesionalnog obrazovanja, a ne u toku školovanja.
• Oko 70% respondenata znanja stečena u toku pohađanja ovih programa smatra korisnim i primenljivim.
• Ali, nešto veći broj zaposlenih (40%) izjavljuje da im pri rešavanju problema na poslu najviše koristi pomoć kolega, dok 36% izjavljuje da je to znanje stečeno učešćem u oblicima kontinuiranog profesionalnog obrazovanja.
• Čak 70% respondenata smatra da je ključ uspešne komunikacije sa kolegama sama ličnost.
• Za nešto više od 50% zaposlenih novac je značajan motivator.
• Više od 70% zaposlenih se oseća kompetentnijim za obavljanjem datog posla nakon učešća u oblicima profesionalnog obrazovanja, a čak 85% smatra da im je učešće u ovim programima pomoglo ne samo u razvoju karijere već i same ličnosti.
Shodno našim očekivanjima, glavna hipoteza ovog istraživanja je potvrđena: kontinuirano profesionalno obrazovanja ima pozitivan uticaj na poboljšanje performanse zaposlenih. Ovo je najvažniji rezultat do kojeg smo došli jer upravo potvrđuje potrebu za orjentacijom ka stvarenju kvalitetne veze između obrazovanja i performanse, a ne za pravljenjem dubljeg teorijskog razmimoilaženja. Shodno tome ukazaćemo na nekoliko ključnih rezultata koji idu u korist potvrđivanju postavljene hipoteze.
Rezultati ukazuju na to da zaposleni u velikoj većin smatraju da im učešće u različitim obrazovnim programima pomaže da lakše obavljaju radne zadatke, da to čine u predviđenom vremenskom periodu i da doprinosi njihovom osećanju kompetentnosti. Najvažnije, shodno iznetoj pretpostavci o vezi između obrazovanja i performanse je da učešće u ovim programima doprinosi kako boljem obavljanju očekivanih zadataka tako i razvoju same ličnosti zaposlenih. Međutim, došli smo i do rezultata koji ukazuje na to da zaposleni još uvek veruju da se komunikacijske veštine ne mogu bitnije usavršiti putem učenja, oni veruju da je ličnost ipak glavni ključ dobre komunikacije sa kolegama i ne izražavaju posebnu veru u to da se obrazovanjem može uspešno intervenisati u ovoj oblasti. Ovaj rezultat nam skreće pažnju na to da treba raditi na obezbeđivanju veće i kvalitetnije ponude obrazovnih programa koji će se baviti razvojem komunikacionih veština zaposlenih.
Kada se usmerimo ka analizi podataka dobijenih vezano za stav zaposlenih o uticaju kontinuiranog profesionalnog obrazovanja na poboljšanje njihove performanse uviđamo da su zaposleni mišljenja da im učešće u različitim obrazovnim programima u velikoj meri pomaže da ostvare bolju radnu performansu. Takođe smo zapazili da je mnogo veći broj zaposlenih koji su svesni značaja samoobrazovanja od broja respodenata koji u njemu participira. Ovo navodi na potrebu za detaljnijim istraživanjima u cilju spoznaje razloga koji dovodi do ove pojave. Dalje je interesantno navesti da pored toga što ispitanici imaju pozitivan stav o uticaju kontinuiranog profesionalnog obrazovanja na poboljšanje njihove performanse ipak su mišljena zaposlenih bila podeljena po pitanju orjentacije ka rešavanja praktičnih problema na radnom mestu ili pak učešća u obrazovnim programima. Kao upečatljive podatak trebalo bi navesti i to da oko 80% zaposlenih smatra da im učešće u ovim programima pomaže u očuvanju “intelektualne radoznalosti “, a čak 90% zaposlenih smatra da je jedan od bitnih elemenata uspeha u poslu stalno praćenje promena u datoj oblasti.
Što se tiče bioloških i radnih karakteristika zaposlenih rezultati ukazuju da se pol nije pokazao značajnim, no međutim dužina radnog staža predstavlja karakteristiku koju obavezno treba imati u vidu pri proučavanju uticaja kontinuiranog profesionalnog obrazovanja na poboljšanje performanse zaposlenih. Najveće su razlike između zaposlenih koji imaju do godinu dana radnog staža i njihovih kolega sa dužim radnim stažom. Uočljivo je da privpravnici zbog malog radnog iskustva i nesigurnosti koju osećaju pri prvom susretu sa novim radnim iskustvima nisu skloni da prepoznaju značaj inovacija pa i doprinosa koje profesionalno kontinuirano obrazovanje ima u tom domenu. Ovaj rezultat je očekivan jer su zaposleni u prvoj godini fokusirani na učenje osnovnih elemenata posla i prilagođavanje novoj radnoj atmosferi.
Što se tiče rezultata o učešću zaposlenih u oblicima kontinuiranog profesionalnog obrazovanja dobijeni su podaci koji svedoče da zaposleni najređe participiraju u master i specijalističkim studijama, dok najčešće participiraju u kursevima i seminarima. Takođe je bitno istaći da je online obrazovanje u povoju, ali još uvek nešto manje od jedne trećine zaposlenih učestvuje u ovom vidu obrazovanja. Samoobrazovanje vezano za oblast posla je u veliko meri zastupljeno, no međutim mišljenja smo da bi trebalo podstaći zaposlene da još više učestvuju u ovom vidu obrazovanja zbog njegove izuzetne važnosti.
Dubljom analizom došli smo i do još nekih interesantnih nalaza kao što je taj da respondenti koji smatraju da im učešće u oblicima kontinuiranog obrazovanja pomaže da ostvare očekivane ishode najčešće učestvuju u seminarima. Oni najčešće izjavljuju i da smatraju veoma korisnim znanja koja su stekli pohađanjem oblika kontinuiranog profesionalnog obrazovanja jer ih često primenjuju u radu. Takođe su se i master studije izdvojile svojim pozitivnim uticajem na performansu zaposlenih jer nakon završenih master studija zaposleni se osećaju sposobnijim da izvrše svoje radne obaveze na vreme kao i da kvalitetnije komuniciraju sa svojim kolegama, a ujedno i više prepoznaju značaj učešća u oblicima kontinuiranog profesionalnog obrazovanja koje prepoznaju i kao deo motivacije. Pozitivan uticaj takođe imaju i obuke i konferencije kao i specijalističke studije.
***
Za sva pitanja, komentare i sugestije, kontaktirajte nas na office@iserbia.rs
