Pričam ja sa vama, vi sa ukućanima, ukućani sa komšijama, komšije sa kolegama, kolege sa svojom decom, a njihova deca sa mnom. Jedna u moru enigmi koja krasi ljudski rod. Trebao mi je čitav semestar da se makar malo očešem o temu jezika i svega što on sa sobom nosi.
Pozdravimo kralja komunikacije, međuljudskih odnosa i jednog od naših glavnih krojača! Da nije njega, ne bismo razumeli ove redove i ne bismo mogli da smisleno komuniciramo, a komunikacija je od ključnog značaja u gotovo svakoj situaciji. Nižemo misli, formulišemo ideje, molimo, zahtevamo, izjavljujemo, pitamo, izričemo svoje brige i strahove. Nebrojeni broj puta smo imali problema u komunikaciji, ne samo sa drugim ljudima, već i sami sa sobom. Čini mi se da bismo mnogo uznapredovali na raznim poljima kada bismo bar malo vremena posvetili problematici jezika i njemu propraćene komunikacije. U tome leži i osnova međuljudskih odnosa koji čine našu svakodnevicu.
Namera
Pitate me da li napolju pada kiša? Vi nameravate da znate da li napolju pada kiša i ja u vama prepoznajem tu nameru. Da je ne prepoznajem, ne bih vam ni odgovorila da li napolju pada kiša, jer onda takav odgovor ne bi bio u kontekstu koji ja shvatam.
Kažete mi da volite da jedete meksičku hranu. Zapravo, nameravate da ja, kada skupljam informacije o vama, uvažim da vi volite da jedete meksičku hranu.
Jasnost/Razgovetnost
Morala sam zbog mojih dekartovaca da ubacim razgovetnost kao prikolicu jasnosti, čisto da mi mine želja, ali neće vam zvučati komplikovano već kada pređete na sledeće redove. Elem, jasnost. Najlepše bih vas zamolila da budete jasni kada mi izričete svoje iskaze ako želite da prepoznam vaše namere i komuniciram u željenom kontekstu.
Kontekst
Što bi rekao naš narod – nećemo da mešamo babe i žabe. Držimo se konteksta priče da se ne bismo međusobno zbunjivali. Ako imate više misli i asocijacija u toku jednog razgovora, razmislite da li je svaka baš za konkretan razgovor koji je u toku ili bi samo skrenula priču u nekom drugom smeru, a ovu trenutnu ostavila nedovršenom.
Subjektivnost
Nemojmo da zaboravimo da smo svi mi veoma subjektivni. Neću da cepidlačim i da vam tražim da umesto: „Ovo je žuto“ kažete: „Meni izgleda da je ovo žuto“, ali ću tražiti da budete svesni da stvari ne izgledaju uvek drugima onako kako izgledaju vama i to je u redu. Primera radi, može vam se učiniti da je neko ljut, a zapravo se mršti zato što je kratkovid pa pokušava da pročita nešto sa ekrana, a vi to ne uzimate u obzir, već zaključujete na osnovu svog utiska.
Tu su i neka naša ubeđenja o tome kako određene stvari funkcionišu i kakve bi trebalo da budu (a treba nije isto kao jeste). Verujte mi da ne želite da vam dajem protivargumente na svaki vaš stav. Time ne bih terala šegu sa vama, već bih vam samo pokazala da postoji protivnički stav od iste argumentativne vrednosti i šta ćemo onda? Tvrdoglavo nastaviti po svom ili prihvatiti da smo subjektivni po pitanju mnogih stvari i time postati otvoreniji za drugačije mogućnosti?
„Moja zamisao nije isto što i tvoja realnost“
Sve ste osmislili, do poslednjeg detalja, ići ćete zajedno u najbolju poslastičarnicu, posle toga ćete ići u duge letnje šetnje i onda ćete učestvovati u filmskom maratonu. Kad iznenada, druga strana ima neke druge planove i vi ste sada prosto ljuti. Da li se ljutite na osobu ili se ljutite na svoju neostvarenu zamisao? Budimo racionalni, u redu je da neko ima drugačije planove od onih koje smo mi zamišljali za njega, nemojmo sebi i drugima stvarati dodatne tenzije zbog nečega što je u redu. Stoga, ponovimo sebi naslov ovog pasusa kad god smo u ovakvoj, iz objektivnog ugla, realnoj, a iz subjektivnog, lošoj situaciji. Razgovarajmo o svojim zamislima, usklađujmo se koliko je to moguće i prihvatajmo drugačije scenarije.
Komunikacija nam je izvorno data da bi nam olakšala preživljavanje u svetu u kom nismo jedini. Nemojmo kvariti tu korisnu, početnu ideju.
