Uprkos pritisku koji uzrokuje uski fokus na produktivnost radnika, mnoge institucije se i dalje drže ovog zastarelog pristupa. Međutim, zaposleni često gube iz vida zajedničke ciljeve pod ovakvim vođstvom; potrebno im je više prilika za komunikaciju i povezivanje – a poslodavci bi trebalo neprestano da podstiču kulturu prijateljstva.
Lideri najčešće pokušavaju da reše problem organizovanjem pica zabava i druženja nakon radnog vremena. Ali podržavanje ovakvih aktivnosti u okviru radne sredine nije uvek dovoljno; podsticaji, kao što su dan u tematskom parku, ojačavaju timove, ali prava promena se dešava kada zaposleni učine da društvena interakcija i komunikacija postanu redovan, neodvojiv deo radnog iskustva.
Da bismo ilustrovali, pogledaćemo nekoliko kompanija koje se ističu po tome što su izgradile snažnu osnovu društvene interakcije u svom radu.
1. Soundcloud: Erik Valfors, jedan od osnivača i tehnološki direktor, opisuje organizaciju SoundCloud-a kao ravnu, odbijajući tradicionalan stil ,,hijerarhijskog’’ menadžmenta. Samoupravljajući timovi sarađuju tako što odlučuju zajedno šta bi trebalo da urade i dodeljuju zadatke jedni drugima. Da bi dodatno ohrabrili saradnju, kompanija organizuje We Hack događaje i podstiče kulturu kontinuiranog učenja.
2. Lookout: Osim pokera i filmskih večeri svake nedelje, ,,happy hours’’-a svakog meseca i vafli sredom, tim Lookout-a organizuje sastanke kojima prisustvuju svi zaposleni u kompaniji, koje uključuju ,,Pitajte rukovodioce šta želite’’ da bi ohrabrili otvorenu komunikaciju u svim odeljenjima.
3. Twitch: Ova platforma za emitovanje videa za gejmere želi da ostavi trajan uticaj na zabavu i socijalizaciju i njihova interna kultura obraća se upravo tome. Između programiranja i razrađivanja dizajna sistema, zaposleni u Twitch-u redovno uzimaju pauze da bi igrali zajedno igrice.
4. ModCloth: Radna kultura ModCloth-a potiče iz 5 komponenti: samostalnosti, agilnosti, cilja, žustrine i zabave. Okupljanja gde svako donosi neko jelo, stalci za razmenu odeće i soba za vežbanje podstiče društvenu interakciju među zaposlenima ModCloth-a, negujući okruženje u kome se svačiji doprinos ceni i ohrabruje.
5. Disgus: Uz svakodnevne ručkove, zaposleni Disqus-a imaju pregršt prilika da se okupe oko stola. Kompanija je dizajnirala svoje kancelarije kao opušteno okruženje, opremljenu društvenim igrama, stolom za fudbal i konzolama, koje inspirišu zajedničko razmišljanje i istraživanje novih načina rada – što je jedno od najosnovnijih verovanja kompanije.
6. Shopify: izvršni direktor kompanije, Tobi Lutke, želeo je da podeli sve kul prototipe i projekte koje je razvio tokom vikenda kada njegov tim nije bio u kancelariji. Objavio je internu platformu gde svi zaposleni mogu da podele svoje uspehe sa drugima koja se zove JEDNOROG.
Platforma poboljšava saradnju tako što razbija izolovana odeljenja; zaposleni mogu da šalju ,,dimne signale’’ preko JEDNOROGA ukoliko im treba pomoć sa nekim zadatkom i drugi zaposleni vide tu poruku u roku od nekoliko minuta i stižu u pomoć. Da bi unapredio podršku tima, Lutke daje takođe svakom zaposlenom džeparac, kojim mogu da nagrade druge zaposlene za postignute uspehe.
7. Zappos: Iza inovacije Zappos leži bezbroj dobrih strana koje ohrabruju druželjubivu sredinu uključujući smuti i kapućino barove, fitnes izazove i nedeljnu obaveznu zabavu.
Njihov program bonusa za saradnike, kojim zaposleni mogu da daju bonus od 50 dolara kolegama koje su ih zadivile tog meseca, samo je još jedan način na koji Zappos pokazuje drugim kompanijama kako da izgrade kulturu kompanije koja se koncentriše na timski rad i zajednicu.
Ove kompanije shvataju prednosti stvaranja saradničke atmosfere, ali gore navedene kulture nisu ograničene na novoosnovane kompanije i tehnološke firme. Ukoliko želite da vidite promenu u učinku vaše organizacije, možete početi danas. Mislite o načinima kojima možete nagraditi pozitivno društveno ponašanje i počnite da ih ugrađujete u svakodnevni život vašeg tima. Vi (i oni) ćete biti zadovoljni.
Izvor: Mashable
