FOTO: Buka
Svakodnevno možemo primetiti ekspanziju oglasa, statusa, profila na društvenim mrežama o tome kako neko izrađuje seminarske, diplomske, master radove, prezentacije i studije slučaja „brzo i povoljno“. To je u redu, neko želi da pomogne i ujedno zaradi „neki dinar“. Međutim, sama činjenica da studenti zaista angažuju druge da umesto njih pišu radove, je poražavajuća.
Mnogi, u svoju odbranu, tvrde kako su „nesposobni“ za pisanje, da nemaju vremena da se posvete radu, da im je, jednostavno, lakše da to neko uradi umesto njih. Svi dobro znamo da to nije istina. Samim tim što studirate, što ste akademski građanin, potirete činjenicu da ste „nesposobni“. Za pisanje seminarskog rada možete izvojiti po sat - dva svakog dana i da ga, pritom, završite u neko dogledno vreme. Da je lakše da to neko uradi za vas, možda jeste, ali ste uskraćeni za mnogo toga.
Kvantitavni i kvalitativni aspekt
Pisanje seminarskih radova se može posmatrati sa kvantitativnog i kvalitativnog aspekta. Pod kvantitavnim aspektom podrazumevam posmatranje rada kao određenu brojku. Da li kao broj bodova koji ulazi u ukupan zbir ostalih za dostizanje odgovarajuće ocene, zatim, oslobađajućeg broja stranica literature za usmeni deo ispita ili kao broj bodova potrebnih za upis u narednu godinu ili na teret budžeta, svejedno je.
FOTO: Pixabay
Sa druge strane, kvalitativni aspekt podrazumeva da seminarski rad posmatrate kroz širu sliku: šta vam taj rad može doneti, osim bodova, dobre ocene, budžeta...? Što bi rekla moja profesorka: „Moji studenti su elita i uvek treba da teže višem“. „Više“ se, između ostalog, odnosi na prikupljanje što kvalitetnijih znanja i veština. Nama bi, kao eliti i budućim intelektualcima, pisanje stručnih radova moglo da bude od velike koristi, jer ćemo možda obavljati takav posao koji će, u većoj ili manjoj meri, zahtevati kreativno pisanje i istraživanje. Hajde da kvalitativnu metodu istražimo malo dublje...
Značaj kvalitativnog aspekta
Pisanjem seminarskih radova, pored znanja iz određenih oblasti, možete steći i razviti mnogobrojne veštine i sposobnosti:
- veštine kreativnog pisanja i istraživanja akademskh tema,
- komunikacione veštine,
- razvijanje kritičkog načina razmišljanja,
- razvoj sposobnosti za klasifikaciju nestrukturiranih podataka,
- razvoj pregovaračkih sposobnosti (ukoliko rad zahteva odlazak u određeno preduzeće, radi dobijanja što više informacija u vezi sa datom temom; istraživanje koje uključuje komunikaciju sa ljudima) su samo neke od mnogih prednosti.
Razumem, rad zahteva da mu se posvetite. Zahteva pomalo odricanja, potrošnju vremena, možda i materijalnih resursa, ali sve je to zanemarljivo u odnosu iskustvo koje stičete samim pisanjem rada.
Ako sam uspela da vas ubedim da sami napišete rad, pratite nas, jer ćemo u narednom tekstu napisati nekoliko instrukcija o tome...
