FOTO: CRNA ZORICA
Ljuma Penov, rođena Beograđanka, završila je muzičku gimnaziju, diplomirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Pored glume, usavršavala je solo pevanje, klasičan i moderan balet. Sem toga, voli vajarstvo, a strast su joj knjige, putovanja, tango. Komponovala je muziku za nekoliko pozorišnih predstava, kao i za film „Žigosana”. Igrala je i igra u predstavama Narodnog pozorišta u Beogradu, JDP-a Beograd, SKC-a Beograd, SNP-a Novi Sad, NP-a Subotica, INK Pula, ExPonto Ljubljana.
Pored ostalih, igrala je i u filmovima „Petlja” — Milutina Petrovića, „Država” — Jelene Marković, „Crna Zorica” — Radoslava Pavkovića i Hristine Nadžiharalambus, „Žućko — priča o Radivoju Koraću” — Gordana Matića, „Kao rani mraz” — Đorđa Balaševića, „Medeni mesec” — Gorana Paskaljevića, „Paura di amare” — Vincenza Terrancianna, i drugim. Ljuma je svestrani umetnik velikih potencijala a njena karijera je otpočela rano i blistavo uz puno rada, truda i ljubavi.
Pročitajte šta je Ljuma rekla za iSerbia .
Posle festivala u Njujorku gde je film „Crna Zorica”, u kom ste igrali glavnu ulogu višestruko nagrađen, Vaš talenat i rad je veoma zapažen. Da li ste očekivali u toj meri brojne pozive novinara iz Evrope i Amerike, kao i pozive za saradnju koji su Vam upućeni?
Ovaj film je jako puno putovao po Evropi, Australiji, Brazilu, Americi. Nisam ni ja znala da će tako biti primljen u svetu. Evropska, odnosno internacionalna, premijera je bila na Raindance festivalu, a kasnije je prikazivan u Grčkoj, na Kipru, u Nemačkoj, Americi. Nisam znala da će moj rad biti toliko zapažen, mada sve radim sa velikim žarom i ljubavlju kao da je prvi ili poslednji. Zavolim te likove i oni su u meni zauvek.
FOTO: Branislav Trinunović i Ljuma Penov u filmu "Crna Zorica
Utisak je da su Vam priznanja stigla posle istrajnog i postepenog ulaganja u sebe i svoj talenat. Koliko Vas je to ispunilo?
Priznanja koja sam dobila i nagrade svakako znače, ali to vas tera da još više ulažete. U današnje vreme umetnost je, kod nas, pomalo kao lutrija. Meni je naravno drago za sve to, pogotovo na takvim festivalima gde nisam ništa očekivala, kritike i žiri su bili uvek takvi, što je mene u početku zbunjivalo, ali zato sam posle nosila Zoricu jos čvršće i snažnije.
Sem glume nisu vam strani muzika, balet, vajarstvo, dizajn, tako da u raznim oblastima kulture imate značajna iskustva i doprinose. Koje su Vaše osobine doprinele da se svi Vaši umetnički potencijali razvijaju i spoje u jedan uzvišeni glumački talenat koji je postao zapažen?
Da, i ples, muzika, vajarstvo. Nije mi to strano, već moje. Volim da igram, volim ples, balet, sada sam u modernom plesu, volim da sviram klavir, vajam ponekad, volim da pratim nove tendencije, kao i u slikarstvu i modi takođe, sve me to vrlo ispunjava i pomaže. Komponovala sam muzilku za nekoliko predstava i za film „Žigosana“, što mi je posebno drago, bio je prikazan na Festu ove godine, gde je imao premijeru.
Ne znam koje su osobine doprinele, verovatno ih ima puno, ali ja mogu da kažem: beskrajna mašta, tvrdoglavost, iskrenost, požrtvovanje, ocećaj za umetnost uopšte, jer je sve to na neki način ipak povezano i opsesija kao senka, energija, vera kao i bezuslovna ljubav i poštovanje. Ima verovatno zaista puno višestranih osobina i možda nekima nespojivih... Zato mi je žao kad nekom budem čudna.
"
FOTO: "PET PLUS", LJUMA PENOV
Upisali ste glumu posle više pokušaja, ali prvi put u Sarajevu sa 17 godina. Kako se još u detinjstu javila želja za pozivom kojim ste hteli da se bavite u budućnosti?
Ne znam ni sama kako se javila, iako sam se bavila i drugim stvarima na strani umetnosti, ona je preovladala. Možda jer sam sa tim oduvek imala veze, išla sam u pozorište od malih nogu, ali išla sam i na druge umetničke programe, i ne samo za decu... Verovatno se sve to upilo i kasnije isplivalo ka glumi, ljubavi prema pozorištu i filmu, jer sam kao mala upijala sve, pogotovo što je moja porodica dosta putovala, ili sam imala samo širom otvorene oči i uši kao i srce.
Izjavili ste da ste zarad uloge učili da vozite traktor, da igrate pod vodom, da skačete sa visina i slično. Koliko odricanja i posvećenosti ulažete kada se spremate za konkretnu ulogu?
Za mene to nije odricanje, već ljubav i posvećenost koji su meni dati kao dar. Svaku ulogu spremam isto, ali u isto vreme i drugačije, jer su one sve drugačije. Svašta sam morala da naučim, fizički, zbog njih do sada, što mi je bio izazov i nisam odustala nikad, i ne samo fizički, nego i emotivno, jer preneti živog istinskog čoveka, bez laži i sujete, na platno ili scenu, za to treba dosta pripreme unutar sebe, da bi moglo da dopre do spolja.
Radili ste dosta glumačkih projekata koji su povezani sa inostranstvom. Kakvo je iskustvo bilo glumiti u italijanskoj seriji?
Bilo je veoma lepo iskustvo, kasnije sam radila i sa drugim stranim produkcijama, što mi je veliko iskustvo. Iskustva sa italijanskim filmom „Paura di Amare“, koji je pretvoren u seriju, bila su zaista jako lepa, čak i više nego što sam se nadala. Saradnja sa rediteljem Vicencom Terrancijanom je bila odlična, on je odličan reditelj, jako mi je bilo drago posle kad me je opet zvao za projekat, glumci su vrlo profesionlni i ozbiljni u svom radu, a iza kamere ljudi koji se ni ne primete, a ima ih jako puno.
Ko je Vaš glumački uzor i čiju karijeru posebno poštujete?
Nemam glumačkog uzora, imam glumce koje volim, poštujem, što strane, što moje drage starije kolege od kojih uvek učim i uživam kad radim sa njima.
Koji su Vaši planovi za budućnost?
Imala sam premijeru novog filma „Petlja“ i sa njim ću ići na festivale u zemlji. Pripremam se za nastavak snimanja filma „Aleksandra“. To su moje obaveze i koje volim, ali planove kao takve za budućnost, ne volim da pravim, niti je to moguće u mom poslu i s obzirom na situaciju u državi. Ako imam neki možda plan, pre bih to nazvala željom koja je tajna, samo meni znana.
FOTO: „Crna Zorica“, Ljuma Penov
Vaša ljubav i vera prema umetnosti su jaki i uočljivi i uprkos svim teškoćama opstali su. Da li biste mladim ljudima na početku svojih karijera mogli uputiti poruku ohrabrenja?
Ne znam da li su opstali, verovatno jesu. Situacija u kulturi je zastrašujuća, ne znaju se osnovne stvari, a prema njoj se postupa gotovo kao da je nepotrebna, na ceni su potpuna nekultura samog društva i sistema vrednosti, a to ne može preko noći da se promeni, odnosno, u suštini i može, samo ako bismo hteli.
Ja sam takođe mlada, ni sama ne znam šta bih im rekla, osim da se zapitaju, preispitaju da li su iskreni u svemu tome ili je to samo varka, jer lako može da se upadne u nju, a da se ni ne zna. I želim svima da ispune svoje snove, bez obzira na situaciju, makar i da ih dodirnu, jer i to znači.
Suzana je ljubitelj raznolike umetnosti, od unutrašnje lepote čoveka, preko spoljašnje lepote prirode, do kreativnog stvaralaštva.
Pročitajte i:
Daćevac: Pripreme za međunarodni festival
Mladi se moraju izboriti za sebe
Život u BigData eri!
