iSerbia - Najistaknutija od svih žena
Moć žena ponovo je u centru pažnje zahvaljujući nedavnim izborima za predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Mnogi su verovali da će najmoćnija zemlja sveta dobiti svoju prvu predsednicu. Međutim, to se nije dogodilo. Kroz čitavu istoriju, malo je žena bilo na čelu svojih država, a jedna se posebno ističe po svojoj smelosti da suvereno vlada u svetu muškaraca. Njeno ime je Hatšepsut i bila je najmoćnija žena u drevnom Egiptu.

Autor: Maja Kojadinović

FOTO: Daily Mail

Za Hatšepsut su rekli da je „gledati u nju bilo lepše od svega“. Bila je to veoma neobična i kontroverzna žena, jake volje i ambiciozna. Međutim, dugo je bila zaboravljena. Prošli su vekovi pre nego što je 1903. godine čuveni arheolog Hauard Karter pronašao njen sarkofag koji je, kako se ispostavilo, bio prazan. Godinu dana kasnije pronađena je i jedna mumija za koju se mislilo da nije dovoljno značajna, jer na njoj nije bilo nikakvih kraljevskih obeležja, ležala je tako sama bez priznanja kraljevskog statusa.


FOTO: Kingtutone

Sto godina kasnije, tačnije 2005. godine, čuveni egipatski arheolog Zahi Havas započinje potragu za Hatšepsutinom mumijom. Ispostavilo se da je mumija koja je otkrivena početkom 20. veka bila upravo zaboravljena kraljica. Da je to Hatšepsut otkriveno je sasvim slučajno, zahvaljujući zubu koji je pronađen u tečnosti za balzamovanje.

Priča o Hatšepsut započinje 1508. godine pre nove ere u Tebi. Za njenu majku Ahmesu se veruje da je bila kraljeva kći, dok njen otac Tutmes I nije imao kraljevske krvi. Kako je zbog jačanja kraljevske loze incestuozni brak bio uobičajen za tadašnji Egipat, mala Hatšepsut se u svojoj dvanaestoj godini života udala za polubrata Tutmesa II. Tom udajom postaje kraljica, ali pošto mu nije podarila muškog nalsednika on je sa sekundarnom ženom Izis dobio sina Tutmesa III.

Tutmes II je kratko vladao, umro je 1478. godine pre nove ere, a vlast je prešla na njegovog sina koji je tad imao tri godine. Pošto je bio premlad da bi vladao, Hatšepsut postaje kraljica-regent. Ali posle dve godine preuzela je na sebe ulogu „kralja Egipta“ i proglasila se faraonom. Jasno je da nije mnogo marila za običaje i egiptolozi godinama ne uspevaju da odgovore na pitanje šta ju je podstaklo na njihovo radikalno kršenje - društvena kriza, želja za vlašću ili Amonski božanski nalog.

Tokom svoje dvadesetjednogodišnje vladavine prikazivala se bez ikakvog ženskog obeležja, već isključivo kao kralj sa faraonskim ukrasima na glavi, u šendit pregači i sa lažnom faraonskom bradom. Pretpostavlja se da je razlog ovome bio taj što u tom periodu nisu postojale reči koje bi opisale ženskog faraona, a nošenje faraonskih obeležja možemo da shvatimo kao njenu želju da učvrsti vlastiti status.

Hatšepsut je bila među najvećim graditeljima drevnog Egipta. Podizala je i obnavljala hramove od Sinaja do Nubije. Naručila je na stotine sopstvenih skulptura i izradila je obeliske na kojima je uklesala podatke o svojoj lozi, titulama, o svojoj prošlosti. No, njeno najveće postignuće je definitivno Hram mrtvih Deir el-Bahari, koji predstavlja vrhunac njenih nastojanja da ostane zapamćena i na čijim zidovima je zabeleženo da Hatšepsut podiže hram „kao vrt za svoga oca Amona“. Reljefi u njemu pričaju priču o božanskom rođenju vladara.


FOTO: Kingtutone
Deir el-Bahari

Legenda kaže da je bog Amon uzeo oblik njenog oca Tutmesa I i dao zadatak Knumu, bogu stvaranja da napravi telo deteta koje će poneti ime Hatšepsut. Bila je to pažljivo smišljena propaganda sa ciljem da se opravda njen prestup. Ovim mitom poručuje svom narodu da baš ona zaslužuje tron, jer je njena sudbina bila da postane gospodarica Egipta i da je to bila želja nikog drugog do samog boga.

Pored stotina građevinskih projekata širom gornjeg i donjeg Egipta, Hatšepsut je obnovila i trgovačke puteve koji su bili prekinuti za vreme okupacije Egipta od strane Hiksa. Zaslužna je i za prvi zabeležen slučaj presađivanja drveća iz drugih zemalja kad je donela sadnice drveta smirne iz afričke zemlje Punt.

Umrla je 1458. godine pre nove ere, i dugo se verovalo da su okolnosti njene smrti bile sumnjive. Zahvaljujući pronađenoj mumiji sada znamo da je imala dijabetes i da nije ubijena. Umesto toga, otkriveno je da je umrla prirodnom smrću od raka kostiju. Posle njene smrti, Tutmes III konačno izlazi iz njene senke i postaje jedan od najvećih egipatskih faraona.

Napoleon drevnog Egipta, kako su ga zvali, predvodio je blizu dvadeset vojnih pohoda, imao mnogo žena, uveo piletinu na egipatsku trpezu, i pored svega toga pronašao je vremena za svoj novi hobi – brisanje svoje maćehe iz istorije.


FOTO: History

Uništavao je sve njene statue, bacao ih u jame, brisao njeno kraljevsko ime sa spomenika dok su prikazi nje kao kraljice ostali netaknuti. Ovaj čin nije bio posthumna osveta kako se verovalo u početku, već politička odluka započeta dvadeset godina posle njene smrti. Tutmes III je u stvari hteo da ojača legitimitet prava na nasledstvo svog sina Amenhotepa II u odnosu na ostale članove porodice, uključujući i žensku decu.

I pored brisanja njenog postojanja ostalo je dovoljno tragova da bi se shvatilo ko je ona bila – kraljica koja je dobila svih pet počasnih imena faraona. To nije uspelo čak ni čuvenoj Kleopatri. Ostala je upamćena kao žena koja se nije plašila da prekrši muška pravila i ostvari svoje snove.

Kakvo je stanje danas? Iako broj žena na čelu država još uvek nije približan broju muškaraca, on raste iz godine u godinu. Na čelu šesnaest zemalja sveta nalaze se žene premijeri i predsednice. Sve u svemu, pomak definitvno postoji, ali politička moć je i dalje u muškim rukama.


Maja je antropološkinja, knjiški moljac i fudbalski fanatik, u slobodno vreme crta, pije kafu, čita stripove i gleda filmove.

***

Pročitajte i:

Zelda Fidžerald: Let do ludila
Žanka Stokić: Obožavana i osuđena
Žene u alkoholizmu

***

Ovaj tekst nastao je našom željom da stvorimo alternativni veb prostor za mlade gde mogu da pišu o svim onim temama koje smatraju važnim, iskreno i bez ograničenja! Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima i doprineseš razvoju naših ambicija, tvoje ideje su nam dobrodošle! Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst sa validnog mejla pošaljite na ifemin@iserbia.rs Cc office@iserbia.rs, sa naznakom „Prijava / o ženama“. Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.


Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti

Komentari

VESTI