FOTO: theguardian.com
Prevela: Dejana Dodik
Mahmud, koja potiče iz Darfura i trenutno pohađa završnu godinu Jejl Univerziteta, odsek antropologija i molekularna biologija, kaže da njena majka još uvek nije čula pesmu koju je inspirisala. Njena majka je otišla u Sudan prvog dana takmičenja, a to je bio i dan kada je Emtitalina baka umrla.
„Sticajem okolnosti, moja majka nikada nije čula pesmu Mama i još uvek ne zna da postoji. Ukoliko bi znala koliko su ljudi bili saosećajni u vezi sa njenim putovanjem i njenom snagom, sigurna sam da bi nastavila da se bori još ubedljivije“, kaže ona.
Ova pesma bila je poslednja u nizu koje je Emtital recitovala na takmičenju koje okuplja pesnike iz različitih krajeva sveta da se takmiče u više rundi. Ona je zamalo odustala od takmičenja nakon što je saznala da joj je baka preminula, ali, kako je rekla za Jejl njuz (Yale News), njeni roditelji su smatrali da bi njena baka želela da se ona takmiči. „Moja baka nikada nije naučila kako da čita ili piše. Tada žene tome nisu podučavane u mojoj zemlji“, rekla je ona za Jejl njuz. „Čak i kada je bila kod nas ovde, uvek mi je govorila - Radi svoj posao. Čitaj, čitaj, piši“.
Još dve pesme koje govore o Darfuru pomogle su joj da se plasira u finale – „Ljudi kao mi“ („People Like Us”) i „Meci“ („Bullets”). Međutim, bile su joj potrebne još dve pesme da bi nastavila da se takmiči. Jednu je napisala narednog dana o svojoj baki, i dovršila je poluzavršenu pesmu „Mama“, dajući sebi tri sata da ih nauči napamet pre nastupa.
Jejl Njuz izveštava kako je na polovini recitovanja pesme „Mama“ doživela ovacije publike i da je dobila najviši broj bodova. Pobedu je posvetila svojoj baki „Pesme sa kojima sam se takmičila, i pesme koje inače pišem, uglavnom se bave pogrešnim društvenim shvatanjima, ističu nejednakosti i nepravde kojima se inače ne posvećuje mnogo pažnje. Pre svega, pesme koje sam recitovala na takmičenju pomogle su mi da se nosim sa ličnim iskustvima koja su me ostavila nemu i sposobnu da idem napred samo kroz poeziju – to je vrh ledenog brega, zaista“, Mahmud je napisala Gardijanu u imejlu.
FOTO: Leah's Blog
„Izvođenje pesama bilo je veoma teško, uzimajući u obzir situaciju. Bila sam u središtu zbivanja o kojima sam govorila i to je sve učinilo još više turobnim, još više tegobnim, i još hitnijim. Osećala sam da sam rekla sve što se može reći svaki put kada sam sišla sa scene. Iako, nikada ne možemo iskazati sve. Uvek ima još toga da se zapiše“.
Emtitalina porodica napustila je Sudan i otišla u Jemen kada je ona bila veoma mala, a u SAD su se preselili 1998. Ona je počela da piše poeziju kao dete „kako bi pomogla roditeljima da podignu svest o našim ljudima u Darfuru. Moj cilj je bio da se postaram da deca i moji rođaci ne budu zaboravljeni u naporima da se govori o žrtvama u Darfuru“, kaže ona.
Izvođenje poezije nije otkrila sve dok nije došla na Jejl i „bila potpuno oduševljena silom emocija sa kojom je svaki pesnik nastupao“. Pridružila se grupi Oyé i kvalifikovala se za Jejl tim, predstavljajući univerzitet na nacionalnom nivou pre kvalifikacija za Individualno takmičenje u izvođenju poezije. „Nisam očekivala da ću da pobedim“, rekla je ona. „Bilo je to prelepo iskustvo i zaista sam radila vredno, ali nisam zamišljala o tome da bi toliko ljudi pokazalo saosećanje u ovom vremenu. Za mene, pobeda znači utehu, znači da uprkos svemu što se dogodilo, postoji stotine i stotine ljudi koji pokazuju solidarnost i nadu za napretkom ka miru“.
IZVOR: theguardian.com
Dejana je idealista koji pokušava da shvati čudesni svet oko sebe
Pročitajte i:
Budika: Ratnica koja je izazvala Rim
Ženska strana biblije: Sufražentkinje i bunt
Arundati Roj: Evropa je samo početak
