FOTO: El país
Naučnici iz SAD su skupili mobilne telefone od 39 dobrovoljaca. Nisu ih uključivali, već su samo očistili njihove površine i analizirali prikupljene informacije. Rezultati su pokazali da će u XXI veku privatnost biti samo lepa uspomena na XX vek. Na primer, mobilni jednog dobrovoljca koji je bio označen brojem 21 pokazao je tragove citaloprama, jedne vrste antidepresiva, koji potiče verovatno iz znoja njegovih ruku. Istraživači, na čelu sa holandskim hemičarom Piterom Dorštajnom, utvrdili su da ovaj dobrovoljac pati od mentalnog oboljenja, zahvaljujući jednom običnom štapiću za uši i analitičkoj tehnici poznatoj kao masena spektometrija.
„Analizirajući molekule koje je ostavila na svom telefonu, možemo saznati da li je osoba možda žena, da li koristi skupocenu kozmetiku, da li farba kosu, pije kafu, da li više voli pivo ili vino, da li voli začinjenu hranu, da li se leči od depresije, da li koristi zaštitu od sunca ili od insekata – pa samim tim da verovatno provodi mnogo vremena na otvorenom – i tome slično”, objasnila je u jednom saopštenju Amina Boslimani istražiteljka iz Dorštajnovog tima na Kalifornijskom Univerzitetu u San Dijegu (SAD).
Njihova studija, objavljena sredinom novembra, u naučnom časopisu PNAS (Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America), samo je „jedan test ovog koncepta”. Cilj je bio utvrditi koliko informacija se može prikupiti o jednoj osobi na osnovu molekula sa ličnih predmeta. Istraživači su ovom prilikom koristili mobilne telefone, ali već rade na drugoj studiji koja analizira ključeve, novčanike i hemijske olovke kod drugih 80 ispitanika.
U radu koji je objavljen u časopisu PNAS, mobilni telefon dobrovoljca sa brojem 9 sadrži tragove klobetazola, antiinflamatornog leka koji se prepisuje osobama koje boluju od psorijaze. Telefon osobe sa brojem 38 pokazao je ostatke rastvora trekaloze, uobičajeni sastojak kod skupe kozmetike. Aparat osobe sa brojem 32 otkrio je upotrebu minoksidila, terapije protiv ćelavosti. Svi dobrovoljci su kasnije potvrdili da su koristili te proizvode.
FOTO: Keyword Suggestions
Autori veruju da bi „ova vrsta informacija mogla da pomogne u istragama zločina, sužavajući krug mogućih vlasnika predmeta nađenog na mestu zločina”, na kojima se nisu pronašli otisci ili tragovi DNK upisanih u policijsku bazu podataka. Cilj ovih naučnika jeste da sarađuju sa drugim laboratorijama kako bi proširili bazu podataka sa molekulima, dodajući u bazu molekule hrane, tekstilnih materijala i boja za krečenje, između ostalog. Ako budu imali uspeha, u budućnosti će jedna obična hemijska olovka biti špijun naših života.
IZVOR: EL PAÍS
