FOTO: Iz privatnog albuma Miloša Stankovića
Kako šah danas izlazi na kraj sa popularnim, i sve više eksploatisanim u komercijalne svrhe, ekipnim sportovima?
Istina je da šah nije za medije atraktivna sportska disciplina, ali opet, s druge strane, šah ima vekovima dugu tradiciju i kao takav uspeva da održi svoju popularnost. Činjenica je da se šah igra u celom svetu. Sa tla svakog kontinenta dolaze reprezentacije konkurentne za sticanje zvanja Olimpijskog šampiona, dok svetski vrh u pojedinačnoj konkurenciji odavno nije rezervisan samo za Sovjete. Meč za prvaka sveta između Ananda i Karlsena pratilo je oko 850 miliona ljudi.
Ukoliko prihvatimo stanovište da se šah nalazi na sportskoj margini, kako onda privoleti mlade da se odluče za sport koji ne uživa veliku reputaciju?
Po mom mišljenju, postoje dva načina. Prvi se sastoji u organizovanju šahovskih radionica, igranju simultanki sa renomiranim velemajstorima, uvođenju šaha kao izbornog predmeta u škole, itd. Drugi način vidim u „pravljenju“ šahovske zvezde kakve su nekada bili Ljubomir Ljubojević, Svetozar Gligorić, Bora Ivkov. Vidite i sami koliko je tenis u Srbiji postao popularniji s pojavom Novaka Đokovića.
Imaš iskustva u radu sa decom. Kakvi su tvoji utisci o radu sa njima?
Ne mislim da imam puno iskustva u radu sa decom, ali su mi utisci iz dosadašnje trenerske karijere i više nego pozitivni. Iskren da budem, preferiram rad sa malo starijom decom zato što proces njihovog napredovanja zahteva i moje veliko zalaganje. Rad sa mališanima ima svojih čari, ali me trenutno treniranje starije dece više motiviše.
Možeš li mi reći kako si ti u njihovim godinama ušao u svet šaha i šta ti je šah do sada doneo na sportskom planu?
Šah me je naucio deda kada sam imao četiri godine. Ne sećam se baš kakvu smo borbu on i ja tada vodili, ipak je u pitanju rano detinjstvo, ali znam da sam sa 6 godina izrazio želju da krenem da treniram šah. Odveden sam u Šahovski savez Beograda i upisan u školu šaha u kojoj sam načinio svoje prve šahovske korake.
Šahu sam pre svega zahvalan jer mi je omogućio da steknem nova poznanstva i da obiđem zemlje širom Evrope i sveta učestvujući na raznim takmičenjima. Pored toga, šah mi je pružio da kroz uspone i padove upoznam život kakav on stvarno jeste i naučim da se nosim sa nepravdama koje nosi.
Možemo li tvoje pisanje za Šahovski informator smatrati kao svojevrsno vraćanje duga šahu, tj. davanje ličnog doprinosa u rešavanju šahovskih problema?
Trenutno sam saradnik na pisanju Enciklopedije šahovskih otvaranja (B particija), ali o tome ne bih dužio jer je projekat još uvek u izradi. Svakako sam počastvovan što sam deo tog poduhvata.
Da li imaš ambicije da u budućnosti stekneš zvanje velemajstora?
Smatram da tu ambiciju ima svaki mladi šahista koji je iole zašao u profesionalne vode.
Ko je Miloš Stanković u vremenu koje nije predviđeno za šahovska nadmudrivanja?
Student prava, ljubitelj sporta i dobre zabave!
Šah se smatra igrom koju igraju mudri i pametni, iz tog razloga - pomaže li ti šahovsko umeće u segmetima života koji nisu povezani sa sportom?
Umeće i ne baš, ono i nije primenljivo u životu, ali moguće je da sam upravo zahvaljujući bavljenju šahom stekao neke osobine koje mi pomažu u životu, na primer radne navike (jer šah zahteva stvarno puno rada, znanja i koncentracije).
Za kraj, koji je tvoj savet za sve one koje zanima šah, koji žele da počnu da ga treniraju ili bar rekreativno igraju?
Radite ono što volite i uživajte! Nema tu neke mnogo velike filozofije.
Ignorantia iuris nocet
Pročitajte i:
Atomsko Sklonište: Vreme paklenih vozača!
Studio Maska: Očekuju nas dve velike premijere
Ivan: Pisanje je najznačajnija sporedna stvar
