Više puta sam u poslednjih nekoliko godina pisala o bitnim kulturnim i zabavnim događajima u Vrdniku, a i o izuzetnim mladim ljudima iz tog mesta. Poslednja je bila atletičarka Anja Kovač koja je, verujem, prenela svu svoju inspiraciju i motivaciju na vas koji ste čitali te redove. Sada su pred vama rečenice najbolje studentkinje Opštine Irig i najbolje studentkinje Fakulteta političkih nauka na smeru Međunarodna politika, Milica Todorović.

Autor: Milica Janković

Foto: Fejsbuk, Milica T.

Lepe vesti odjeknule su pred kraj 2016. godine i moje interesovanje za intervju je odmah poraslo, ali ne samo zbog gore navedenog: dve godine za redom Milica je pohvaljivana na međunarodnom takmičenju u Rimu iz poznavanja latinskog jezika; bila je polaznica seminara psihologije u Naučno istraživačkoj stanici Petnica tri godine; dobitnica je nagrade Zadužbinskih fondova matice Srpske, Pohvale Kraljevskog doma Karađorđevića za izuzetne uspehe u srednjoškolskom obrazovanju, zlatnika SPC za najbolji literarni rad, stipendije Fonda za talente Privrednik...

U intervjuu za iSerbia portal razgovarale smo o diplomatiji i Međunarodnoj politici, položaju žena u politici, ali na samom početku o motivaciji i uspehu.

Koliko je teško/lako doći do toga da budeš najbolji u nečemu?

Naravno da nije lako. Na putu do toga da budeš najbolji u bilo kojoj oblasti, potrebno je mnogo napornog rada, upornosti, odricanja i vere u sebe, ma šta vam drugi govorili. Dešavaće se mnoge prepreke, ali ako uspete da ih prebrodite i ustanete još jači posle svakog pada, možete da se nadate uspehu. Svakako, podrška porodice i prijatelja je neizostavna. Ključni moto u mom slučaju bio je prevazilaženje sebe i zacrtanih ciljeva, odnosno odluka da ne želim više da budem u tački gde se trenutno nalazim.

Zašto baš smer Međunarodna politika?

Smer Međunarodna politika najviše je odgovarao mojim raznolikim interesovanjima i profesionalnim ambicijama. Pruža širok opseg znanja iz različitih humanističkih disciplina, uključujući međunarodne odnose, diplomatiju, međunarodno pravo, bezbednost, sociologiju, filozofiju itd. Prvobitno sam želela da studiram psihologiju, zanimali su me jezici, ali i pravo, istorija, pokazivala sam talenat za govorništvo. Mislim da je ključna bila svestranost koju ovaj smer pruža, a vremenom sam se zaista i pronašla u diplomatskoj profesiji.

Rekla si da samo knjiško znanje nije dovoljno da student/kinja bude uspešan/ na, već da mora stalno da radi na sebi i unapređujete svoja znanja (…). To je problem, a šta je rešenje? Izgleda da naši studenti i studentkinje na kraju nisu konkurentni na tržištu, ali ni sistem obrazovanja, čini se, ne pruža adekvatna znanja…

Tačno je da sistem obrazovanja zakazuje i ne pruža dovoljno upotrebljivog znanja i sposobnosti. Trajno rešenje svakako jeste u unapređenju sistema školstva u Srbiji i njegovom prilagođavanju potrebama na tržištu rada i brzom tehnološkom napretku. Uvođenje dualnog obrazovanja po uzoru na nemački sistem dobro je rešenje za mnoge struke. Taj proces ako je i započet, verujem da će potrajati, a mojoj generaciji već i neće značiti mnogo.

Ono što studenti mogu da učine kako bi povećali svoju konkurentnost na tržištu rada, a nevezano za sistemske reforme, jeste učešće u aktivnostima studentskih organizacija i organizacija civilnog društva, volonterski rad i društveno koristan rad, učenje stranih jezika, širenje kruga poznanstava i specijalizacija znanja. Da biste bili prepoznati kao stručnjak u određenoj oblasti morate da radite više od ostalih i da razvijate ideje i posvećenost, verujem da onda i nagrada neće izostati.

Možeš li nam reći nešto više o svojim istraživačkim radovima koje si realizovala u Petnici, a predstavila na međunarodnim konferencijama?

Petnica je bila ključna za moj napredak i razvijanje kritičkog mišljenja i rado gorovim o tim danima. Veoma sam ponosna na to što sam bila polaznik seminara psihologije, u okviru koga sam i realizovala istraživačke radove. Prvi rad je koautorski, a ispitivali smo kako su saradljivost i dimenzije afektivne vezanosti pojedinca (potreba osobe koja se javlja po rođenju i predstavlja težnju za ostvarivanjem bliske veze sa odraslom osobom) povezani sa načinom rešavanja konflikata.

Rad je predstavljen na Devetoj konferenciji Korak u nauku, a kasnije je i objavljen u Petničkim sveskama. Drugi rad sam realizovala samostalno na temu Ispitivanje povezanosti porodičnog statusa i ponašanja u prijateljskim odnosima kod adolescenata. Ispitanici su bili adolescenti koji žive sa oba roditelja i adolescenti u domovima, bez roditeljskog staranja. Rad je predstavljen na Desetoj konferenciji Korak u nauku, koja je održana u Novom Sadu.


Foto: Fejsbuk, Milica T.

Bez obzira na to što imaš samo 23 godine, iskustvo govori nešto drugo. Oprobala si se i na Generalnoj skupštini mladih žena i devojaka u Rabatu kao i na projektu Borba protiv terorizma u saradnji sa predstavnicima Stejt Departmenta. Iskustva?

Tačno, to su za mene dragocena iskustva, jer su mi potvrdila da mogu više i bolje. U Rabatu sam bila predstavnica Udruženja za Ujedinjene nacije na Konferenciji gde su bili pozvani i mnogi zaposleni u Ujedinjenim nacijama, članovi komiteta UN za ljudska prava, profesori međunarodnog prava u Ženevi, a pokrovitelj je bila princeza Maroka, Lalla Meryem.

Najveća vrednost je u činjenici da su bile prisutne predstavnice svih kontinenata, jer u radu panela su zaista učestvovale samo devojke i mlade žene, koje su glasno govorile o istim problemima sa kojim se susreću žene u različitim delovima sveta. Najveći izazov za mene je bila ponuda da budem jedna od predsedavajućih kao predstavnica evropskog kontinenta, zaista je bila čast prihvatiti tu ulogu, ali i velika odgovornost.

Maroko je predivna zemlja, jedno egzotično i nezaboravno iskustvo, i planiram da se opet nađem tamo. Što se tiče iskustva u radu na projektu Challenging Extremism, reč je o višemesečnom međunarodnom programu u saradnji sa predstavnicima Stejt Departmenta, o načinima borbe protiv terorizma online, u okviru koga je razvijena kampanja Understand 2015. Kao deo tima studenata, učestvovala sam u izradi videa Our choices make us, gde smo ukazali na važnost izbora kod mladih ljudi da ne odluče da se priključe nekoj ekstremističkoj organizaciji.

Pored toga, organizovali smo i p2p aktivnosti, medijsko promovisanje projekta, a kruna uspeha je predstavljanje kampanje na Naučnoj konferenciji u Istanbulu.

Dolaziš iz malog mesta. Da li takvo mesto pruža dovoljno prostora za obrazovanje jedne mlade i ambiciozne žene?

Svakako da ne pruža mnogo mogućnosti, a takva sredina često ukalupljuje i potrebno je biti mnogo ambiciozan i svoj da biste se uzdigli i profesionalno ostvarili. Postoje i lokalni dušebrižnici koji će vam savetovati da idete linijom manjeg otpora i zadovoljite se sa onim što imate, previđajući vaš kapacitet, svesno ili nesvesno. Ja sam odmah po završetku osnovne škole, živela i školovala se u Novom Sadu, a zatim nastavila dalje u Beogradu. Jednostavno je neophodno da se iskorači izvan malog, poznatog okruženja, ukoliko želite da ostvarite svoje ambicije i profesionalno se afirmišete u nekoj oblasti.

Šta diplomatija pruža ženi?

Žene su danas i u diplomatiji u nepovoljnijem položaju u odnosu na muškarce, ako uzmemo u obzir činjenicu da one čine manje od 20% ljudi koji donose odluku u kreiranju i sprovođenju spoljne politike na svetskom nivou. Mislim da žene u diplomatiji moraju biti spremne za veću posvećenost poslu i veći napor, da bi dokazale da su jednako sposobne kao i njihove kolege. Ipak, poslednjih godina postoji sve veća zastupljenost žena u diplomatiji u skladu sa sprovođenjem ’Gender Policy’ kao i brojni primeri uspešnih žena diplomata. Diplomatija može da pruži ženi da iskaže svoju sklonost ka dijalogu, pre nego konfrontaciji, što svakako jeste jedno od najjačih oružja u našim rukama.

Ona je previše emotivna, Dobila je posao samo zato što je žena, Žena ne može biti dobar vođa, Ne možeš to zato što si žena… Šta je ovde problem i kakva rešenja ti pronalaziš?


Foto: Fejsbuk, Milica T.

Problem je kultura mačizma i još uvek dominantni patrijarhalni etos. Veoma su zastupljena mišljenja da je muškarac superiorniji, pametniji i sposobniji za obavljanje većine poslova, što je jedna velika neistina. Žene su do sada pokazale da su vredne pažnje, ne samo kao majke, već i radnice, naučnice, umetnice, borci i vođe. Društvo kao celina mora da bude osvešćeno o važnoj ulozi žena u našoj istoriji i za našu budućnost.

Da bi se to dogodilo, zvanična politika kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou mora da insistira na rodnoj ravnopravnosti u svim segmentima društva, a naročito pri zapošljavanju. Smatram da bi trebalo i u obrazovni sistem uključiti materiju o ljudskim pravima i pravima žena, s obzirom na to da su one najčešće žrtve porodičnog nasilja i nasilja na poslu, kako psihičkog tako i fizičkog. Uloga organizacija civilnog društva i treninzi koji oni organizuju sa ciljem senzitizacije rukovodilaca, nezaobilazan su saveznik u rešavanju ovog problema.

Na šta ne bi trošila svoje slobodno vreme i ima li nešto u čemu se još uvek nisi oprobala, a volela bi?

Svoje slobodno vreme ne bih trošila na negativne ljude, prazne priče i nepodsticajno okruženje. Ima. Volela bih jednog dana da se oprobam u pisanju knjiga ili kolumni, koje bi se bavile recimo položajem žena u diplomatiji ili uopšte u politici, a možda ću do tad imati i dovoljno iskustva da o tome govorim.

Pročitajte i:

Slikarstvo miriše na igru
Olovne godine: Realnost kakva jeste
Stojan Đorđević: Ko mi je smestio ubistvo?

***

Ovaj tekst nastao je našom željom da stvorimo alternativni veb prostor za mlade gde mogu da pišu o onim temama koje smatraju važnim, iskreno i bez ograničenja! Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima tvoje ideje su dobrodošle! CV i jedan tekst pošalji na urednistvo@iSerbia.rs uz Cc na office@iSerbia.rs, sa naznakom „Prijava / novinar“. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.


Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE.

Odricanje od odgovornosti

Komentari

VESTI