Милица Стефановић из Пирота је некадашња стрељачица. Она има 20 година и поред освојеног другог места на Првенству Србије и неколико првих места на школским такмичењима, престала је да се бави спортом. Уписала је факултет и самим тим запоставила спорт.

Autor: Katarina Ćirić

ФОТО: Приватна архива

За iSerbia portal Милица ће нам рећи нешто више о себи, својим успесима, али и о школовању.

Како се јавила љубав према стрељаштву и када си почела да се бавиш тим спортом?

Бављење стрељаштвом је почело сасвим случајно. Мој отац и тетка су некада тренирали стрељаштво. Отац ме је случајно одвео на Првенство Србије у стрељаштву које је било одржано, сећам се, у Хали Кеј у Пироту. Била је то 2009. године и од тада је све кренуло.

Који је твој највећи успех остварен у стрељаштву?

Мој највећи успех је освојено друго место на Првенству Србије за јуниорке. То сам освојила прошле године.

Не бавиш се више тим спортом, зашто и да ли се кајеш због тога?

Нисам срећна што је све тако испало. Отишла сам из свог града и уписала факултет. Обавезе је тешко ускладити, па сам због тога највише и престала да се бавим стрељаштвом, али је стрељаштво и даље моја љубав и радо се сећам свих тренинга и такмичења.


Ко је твоја највећа подршка био у свету спорта, а ко сада у животу?

Моја највећа подршка у животу је моја породица, претпостављам као и свакоме што јесте, што се тиче подршке у спорту то је био мој отац, јер је и он сам тренирао тај спорт.

Освојила си друго место на Првенству Србије за јуниорке у категорији серијска ваздушна пушка? Како се долази до тог успеха?

До тог успеха се не долази лако, јер су били чести тренинзи. Поред тренинга битна је и храброст и упорност, јер се упорност највише на крају исплати и да нам резултате као награду.

Да ли мислиш да је могуће упоредо бавити се спортом и студирати и једнако се посветити?

Моје мишљење је да је немогуће с обзиром на то да је на скоро свим факултетима у Београду заступљено болоњско студирање. Присуство на предавањима је обавезно, тренинзи обавезни, па шта изабрати. Сматрам да је образовање битније од спорта, али је лепо и бављење спортом ако неко може да усклади све обавезе.

Шта би поручила младима који су у свету спорта, а не планирају да се даље школују и едукују?

Образовање је битно, али ко се определи за спорт ја подржавам. Прави пут у животу треба бирати срцем!

Катарина је свестрана и знатижељна, воли писање и жели да информације о свом граду дели са свима

***

Прочитајте и:


Održan 5. Sajam peglanih kobasica u Pirotu

Apel za pomoć petogodišnjem Matei Lazarević
Složno za Milu Panić - apel za pomoć

***

Овај текст је настао нашом жељом да млади, који имају шта да кажу и допринесу информисаности и едукацији наше омладине, пренесу своје идеје и сазнања. Уколико желиш да и ти будеш члан нашег младог тима и допринесеш развоју наших амбиција, твоје идеје су нам добродошле! ЦВ и један текст пошаљи на urednistvo@iSerbia.rs уз Цц на office@iSerbia.rs, са назнаком „Пријава / новинар“. Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових новинара вршимо до сваког првог дана у месецу.


Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti

Коментари

ВЕСТИ