Milena Milićević sa koleginicama iz Londona, Elom Robertson (levo) i Izabel Li (desno)
FOTO: One Young World
Mladi lideri iz celog sveta mogu se priključiti na globalni forum „Jedan svet mladih“, a moja sagovornica, Milena Milićević će nam tokom intervjua za iSerbia portal približiti celu priču. Kao savet mladima, Milena bi istakla najvažnije od svega: mladi bi svakog dana trebalo da posvete makar sat vremena čitanju o oblastima koje im deluju zanimljivo.
Kako si saznala za najčuveniji forum mladih One Young World (Jedan svet mladih) i zbog čega si najviše želela da učestvuješ u tom projektu?
Za „Jedan svet mladih“ sam saznala na nekom od međunarodnih internet portala avgusta 2013. godine. Kada sam pogledala program konferencije i ciljeve bilo mi je zanimljivo da se prijavim s obzirom na to da mladi učesnici (između 18-30 godina) dolaze iz čitavog sveta, a kroz diskusije i sopstvene projekte pronalaze konkretna rešenja za izazove u kojima živimo. Teme na konferenciji „Jedan svet mladih“ prošle godine u Dablinu su bile: održivi razvoj; uloga tehnologija na međunarodnim tržištima; uloga mladih u reformisanju društva i institucija; preduzetništvo i obrazovanje kao rešenje za nezaposlenost.
Tokom konferencije i plenarnih sednica, 30 počasnih govornika, kao što su Kofi Anan, Bob Geldof, Ričard Brenson, Džejmi Oliver, Arijana Hafington i drugi, rade sa mladim liderima, a po završetku događaja mladi ostaju međusobno u kontaktu i nastavljaju saradnju. Za mene je samit „Jedan svet mladih“ bio važan da spoznam u kojoj oblasti rada sa mladima treba da se specijalizujem kao i da steknem veštine i kontakte za međunarodne projekte kojima želim da se bavim. Po povratku u Srbiju počela sam da pomažem u kreiranju sadržaja na platformi MUNPlanet i da shodno slobodnom vremenu saznajem šta preduzetništvo podrazumeva i kako talentovani mladi sa našeg podneblja mogu da ponude kvalitetne usluge i proizvode globalnoj publici.
Kasnije si postala i deo organizacije „Jedan svet mladih“, odnosno Ambasador koordinator. Koja je bila tvoja konkretna uloga?
Tim organizacije „Jedan svet mladih“. U Londonu je tim želeo da ostvaruje češću komunikaciju sa učesnicima programa, odnosno ambasadorima. Postojao je otvoreni poziv i iz svakog regiona u uži izbor je ušlo troje ljudi. Kolege iz regiona „Evropa 3“ koji je podrazumevao 18 zemalja Dunavskog regiona i Skandinavije su glasanjem odabrali mene i godinu dana sam bila zadužena za komunikaciju sa kancelarijom u Londonu i sa mladima iz regiona. Konkretno sam pomagala da se proslede informacije, konkursi, istraživanja i ankete koje bi obe strane imale.
Trudili smo se i da pospešimo kvalitetan sadržaj na sajtu tako što je bilo omogućeno da učesnici objavljuju autorske tekstove, a organizovali smo i dva okupljanja: jedan vebinar, kao i višednevnu konferenciju u Novom Sadu tokom trajanja EXIT festivala 2014. godine. S obzirom na to da je EXIT fondacija bila jedan od pokrovitelja mog odlaska na konferenciju u Johanezburg tokom 2013. godine, leta 2014. u goste je došlo 30 mladih sa tri kontinenta kojima se Srbija izuzetno dopala.
FOTO: Facebook
Šta zapravo OYW predstavlja za Beograd i kako možemo približiti našim čitaocima sam značaj užeg kruga u kom se nalazi Beograd kao domaćin za OYW?
Kandidatura Beograda za „Jedan svet mladih“ podrazumeva da Beograd može da parira prethodnim gradovima domaćinima kao svetska metropola za mlade. Ukoliko uspemo da izborimo da samit dođe u naš grad, 1500 mladih do 30 godina će upoznati našu zemlju, 200 svetskih novinara, menadžeri najuspešnijih kompanija sa liste „Fortune 500“, kao i najuticajniji lideri današnjice. Neka je potrošnja svakog od tih gostiju minimum 100 evra po danu, s obzirom na to da odsedaju u hotelskom smeštaju, i neka kao zadovoljni gosti preporuče svojim prijateljima da dođu u Beograd i postaje vrlo jasno koliko ovakav događaj može doprineti turizmu naše zemlje.
Najbolji način da naša zemlja radi na sopstvenom imidžu je da se posveti reformama tako što će pružiti prostor mladima koji nižu uspehe kao inovatori, preduzetnici i kreativci. Takvi mladi će moći da se povežu sa drugim uspešnim mladima koji će posetiti Srbiju, ostvariti saradnju sa nama i možda nas bolje razumeti u nekim stvarima nego što mi sami sebe razumemo. U suštini, sve velike ideje bivaju realizovane tako što se pojedinci posvete jedni drugima i nađu načina da ostvare stvari koje na početku deluju nemoguće.
San nas koji radimo na tome da „Jedan svet mladih“ dođe u Beograd je da Srbija bude mesto u koje će dolaziti ljudi iz inostranstva da je upoznaju i sarađuju sa našim visokokvalifikovanim mladima - stručnjacima, a da oni koji odlaze iz Srbije silom prilika, ipak mogu da doprinesu u međunarodnim inicijativama i u kontaktu sa mladima iz čitavog sveta u svojim gradovima ili putem interneta. Postaje sve manje važno gde se nalazimo da bismo sarađivali, ali je ekstremno važno kakve stavove imamo i kako se ponašamo.
FOTO: Facebook
Gde, na koji način i ko se može priključiti ovom događaju?
Krajem avgusta četvoročlana delegacija iz Londona će posetiti Beograd, kao i institucije i kompanije koje su partneri projekta, a takođe planiramo da organizujemo nekoliko iznenađenja. Događaju se mogu priključiti svi ljudi dobre volje popunjavanjem formulara na našem sajtu kao i praćenjem stranice na fejsbuku. Možete pozvati prijatelje da lajkuju i prate naš sadržaj kao i da objavite primere mladih ljudi za ponos u Srbiji i regionu kojima treba da damo dodatnu vidljivost. Konačna odluka da li je Beograd domaćin samita „Jedan svet mladih“ znaće se u septembru 2015. godine.
Grad Beograd treba da ispuni nekoliko kriterijuma za domaćina Samita. Koji od kriterijuma je najteži za ispuniti i zbog čega?
Postoji preko deset kriterijuma koje grad domaćin treba da ispuni: od hotelskih kapaciteta, bezbednosti, medijske pokrivenosti, do sposobnosti da privuče međunarodne partnere i sponzorstva. Nakon više od hiljadu sati volonterskog rada na projektu, smatram da nijedan kriterijum nije nemoguće ispuniti, ali ono što je neophodno kako bi Srbija mogla da se pokaže tokom posete delegacije, i u slučaju da dobijemo događaj kao domaćini, je potpuni profesionalizam i odsustvo improvizacije, jer stav „Lako ćemo!“ nas je mnogo koštao u prethodnim periodima i jedan je od ključnih razloga zašto mnogo kvalitetnih mladih odlazi iz zemlje.
Ono što smo u projektu pokazali je da možemo da proizvedemo veliku vrednost uz minimalne resurse i zbog toga naš slogan #VictoryofHearts to jest „pobeda srca dokazuje srdačnost“ i da se na našem podneblju mnogo češće odlučujemo za preduzetnički način razmišljanja, jer nemamo drugi izbor. Ključne prednosti Beograda u odnosu na druge gradove koji su nam konkurencija (Hag, Bogota i Pariz) je vrednost koju strani gost može da dobije za novac koji ostavlja, što Beograd jeste logistički centar regiona i pristupačan delegatima iz mnogih zemalja, kao i što nismo toliko poznati kao destinacija, a opet možemo da inspirišemo međunarodnim uspesima u sportu, obrazovanju i kreativnim industrijama kao i u promotivnom videu za Beograd.
Gledajući klip „Mojih 20 reči za sva vremena“ može se dosta saznati o tvom životu, studiranju, ali se može i zaključiti da ti zaista voliš ono čime se baviš. Da li ti je bilo teško u odabiru zanimanja?
Nije. Oduvek mi je bilo jednostavno da odaberem šta želim da studiram i kakva osoba želim da postanem, s obzirom na to da nam je odrastanje tokom 90-ih omogućilo da shvatimo znatno ranije nego naši vršnjaci u zemljama sa stabilnijom ekonomskom situacijom šta roditelji mogu da nam omoguće, a za šta treba sami da se izborimo. Za mene su strani jezici oduvek bili prozor u svet i način da saznam mnogo i o sopstvenoj kulturi, kao i kako nas vide u inostranstvu i da se, u suštini, mladi danas suočavaju sa podjednakim izazovima svuda. Oni žele da rade posao koji ih ispunjava, da se ostvare porodično ili da, ipak, ostanu sami, teže da siromaštvo ili rat u kome su odrastali ne bude prepreka da ostvare snove, brinu o klimatskim promenama, često otplaćuju studentske kredite, biraju da budu oprezni prema institucijama. Ne bih da generalizujem, ali iz interakcije sa svetom mnogo možemo da naučimo o nama samima.
Projektni menadžment je, takođe, neodvojivi deo moje ličnosti, jer uobličava moju kreativnost i ideje u sistematičnu racionalnu igru poput partije šaha gde nema nepotrebnih poteza i gde se ono što zamislim realizuje uz dosta strpljenja, odricanja, nepokolebljivosti kao i zahvalnosti prema onom što već imam.
Snimak „Mojih 20 reči za sva vremena“ je nastao tokom Ignite-a u organizaciji prijatelja iz Srbije u pokretu kada tokom pet minuta i uz pomoć 20 slajdova koji se menjaju bez naše kontrole treba da predstavimo ideje u koje verujemo u prijatnom i neobičnom prostoru, kao što je bar sa publikom koja i u trenucima moguće nespretnosti i gafova navija za nas.
Imaš li neki savet za mlade koji još uvek ne znaju šta ih to ispunjava i čime bi voleli da se bave u životu?
Mislim da je prvi korak da mladi budu iskreni prema sebi i pokušaju da shvate zašto nemaju odgovor na to čime bi želeli da se bave u životu. Idealan posao podrazumeva da spojimo tri stvari: ono što volimo da radimo sa veštinama u kojima smo dobri i znanjima koje imamo ili možemo da steknemo, kao i treću komponentu da te usluge možemo da naplatimo na određenom tržištu zato što je to nekome potrebno. Internet je otvorio mnogo mogućnosti da mladi stvore sopstveni posao kao pisci, dizajneri, saradnici na projektima, programeri ukoliko ne postoji kompanija koja bi ih zaposlila. Najvažnije je da mladi svakog dana posvete makar sat vremena čitanju o oblastima koje im deluju zanimljivo, kao i da razgovaraju sa ljudima koji su uspešni u nekoj od oblasti.Niko nije postao uspešan slučajno, a proučavanje navika uspešnih i primena istih su najbolji način da stvorite sopstvenu budućnost.
Ako vas zanima mnogo stvari, svestrani ste i energični, a ne znate čime biste se tačno bavili, u 20-im godinama je jedno od rešenja da isprobate različite oblasti pa ćete odgovor pronaći pre ili kasnije. Ako vas skoro ništa ne zanima, pa ne znate šta želite u životu, treba da se zapitate zašto ste dopustili da se dosađujete u tolikoj meri u jedinom životu koji imate. Preuzmite inicijativu, ne budite okruženi negativnim ljudima koji vas čine manje vrednima, prestanite da konzumirate loše vesti, počnite da volontirate i bićete bliži tome da znate šta želite od sopstvenog života. Želim vam puno sreće, a za početak možete naći korisne materijale i ovde.
Ana, druželjubiva i radoznala studentkinja; voli da piše, vodi intervjue, istražuje i pohađa razne edukativne kurseve.
Pročitajte i:
Andrija Kuzmanović: Ne dajte da vam slome duh!
Ovo je Aleksa - najbolji matematičar sveta!
Mirko Puzović: U sport treba više ulagati!
