FOTO: Schedule
Prevela: Ivana Krivokuća
Novine su odigrale značajnu ulogu u nejednakostima između karijere muškaraca i žena i poslovnih šansi.
Ovu izjavu potvrđuju rezultati mog najnovijeg istraživanja, u saradnji sa Mediaplatformom VIDM. Istraživala sam način na koji su muškarci i žene fotografisani u novinama i došla sam do zaključka da su fotografije stereotipne. Muškarci su prikazani kao „šefovi”, budući da su su fotografisani u odelima i u dominantnom položaju, dok su žene prikazivane samo tako da budu seksi.
Muškarci i žene su takođe fotografisani u veoma različitim okruženjima. Muškarci se češće mogu videti u radnom ili javnom okruženju nego žene (70% u odnosu na 7%). S druge strane, žene uglavnom fotografišu u ličnom okruženju (53% naspram 9%), ili kao manekenku ili poznatu ličnost (37% u odnosu na 4%).
Na osnovu ovih podataka, možemo zaključiti da navodno objektivne novine iznose selektivne vesti. Žene takođe rade, prema tome, bar polovina slika žena treba da se uklapa u priču o radnom okruženju.
Neobjavljivanjem ovakvih slika, novine poriču vrednost žena. Čitaocu se čini kao da žene nemaju društvenu ili ekonomsku vrednost u društvu.
Uticaj
Nedostajtak ženskih vrednosti u medijima potom utiče na čitaoce. U današnjoj pretrpanosti informacijama i vestima, mnogi ljudi samo pročitaju naslove ili bace pogled na fotografije. Te slike se zatim skladište u našoj podsvesti, zajedno sa vrednostima koje one prikazuju.
Kada ne vidimo žene u štampi prikazane kako rade ili javno govore, na kraju podsvesno verujemo da žene ne mogu da rade, uprkos tome što naš svesni um zna da to nije istina.
Muškarci na odlučujućim položajima danas su uglavnom rođeni sredinom pedesetih. To je bilo vreme kada je rado prihvatana ideja da žene ne treba i ne mogu da rade. Iako su se vremena promenila, današnje novine i dalje odražavaju te iste vrednosti. Prema tome, možda nije ni čudo da će ovi muškarci često izabrati muške kadrove za svoje naslednike i da će biti više skloni da saslušaju mišljenje drugih muškaraca i sa više poštovanja nego mišljenje žena.
FOTO: HealthyBee
Političke posledice
Novine postoje da bi informisale javnost i političare o aktuelnim dešavanjima u njihovoj zemlji. Pritisak medija u vezi sa određenim pitanjima može dovesti do toga da političari preduzmu mere ili čak menjaju zakone. Međutim, ozbiljni problemi koji se selektivno drže izvan novina neće biti u vidokrugu ili dnevnom redu političara. Na primer, ako ne postoje članci o zaposlenim ženama koje imaju problema sa brigom o deci ili o nasilju u porodici, političari neće biti svesni potrebe za preduzimanjem mera. Bez dostupnih tačnih informacija, nijedan zakon neće biti donet niti izmenjen.
Ne predstavljajući vesti objektivno, novine krše politička i građanska prava žena. Jednako državljanstvo podrazumeva jednaka prava, što znači da muškarci i žene zakonski imaju pravo na isti životni standard.
U nekim slučajevima to znači da su potrebni dodatni zakoni kako bi se osigurala jednaka prava. Na primer, muskarci ne mogu da zatrudne, tako da nema potrebe za porodiljskim zakonima. Sa druge strane, žene žive duže od muškaraca, pa moraju da uplate više za svoju penziju. Bez objavljivanja objektivnih priča o ženama u novinama, neophodni rodno specifični zakoni neće biti doneti.
U današnjem društvu vidimo da žene nemaju jednaka prava. One nemaju jednak pristup novcu, jer ne postoji jednaka zarada. One mogu trpeti nasilje u porodici ili se suočavati sa seksualnim uznemiravanjem na internetu ili na javnim mestima.
Kako su političari većinom muškarci, ova pitanja nisu od velikog prioriteta za njih jer nisu lično pod uticajem. Prema statističkim podacima, postoji verovatnoća da je najmanje trećina njih i izvršilac ovih krivičnih dela, zbog čega je još manje verovatno da će oni doneti nove zakone. Čak i ako novi zakoni budu doneti da zaštite žene, malo je verovatno da će novine izveštavati o tome opširno jer one iznose samo selektivno (i često muško) sagledavanje novosti.
Ekonomski uticaj
Jednaki zakoni i prava za žene treba da budu briga muških političara. Današnje društvo plaća visoku cenu za svaku devojku, ženu i dečaka koji su silovani, jer je iskustvo seksualnog nasilja traumatično. U nekom momentu, žrtva može pretrpeti posledice kao što su PTSS (posttraumatski stresni sindrom), depresija ili fizičke bolesti i moraće da ode kod psihologa ili lekara.
Procenjujem da su troškovi u proseku 1 000 evra/787 funti po žrtvi. U Zapadnoj Evropi, između 33% i 45% odsto žena su žrtve seksualnog nasilja. Zdravstvene troškove za žrtve najverovatnije plaćaju osiguravajuća društva za zdravstvenu zaštitu. Dakle, sprečavajući zlostavljanje, može se sačuvati novac.
Postoji još jedna ekonomska prednost za društvo kada bi novine iznosile objektivnije vesti. Nekoliko istraživača je pokazalo da će ravnopravan odnos između muškaraca i žena na najvišim pozicijama dovesti do ekonomski stabilnih kompanija i finansijskog rasta. Veći broj žena na vrhu će stimulisati nacionalnu ekonomiju i nacionalno blagostanje. Za muškarce koji ovo čitaju, imam vesti za vas: i vi možete zaraditi više novca uključivanjem žena na najvišim pozicijama! Nekako, ta činjenica se ne pominje u novinama ili nije shvaćena.
Žene i budući muškarci
Novine ženama takođe stvaraju prepreke u karijeri, naročito mladim ženama zainteresovanim za nauku i poslovanje. Ne postoje primeri ovih profesija koji su zastupljeni u medijima, a novine ne prikazuju objektivno postojanje ovih mogućnosti za žene.
Za ženu je malo verovatno da će imati ambiciozne ciljeve bez inspiracije. Ona će možda prihvatiti posao ili imati obrazovanje za koje misli da se od nje očekuje, pre nego što će slediti svoje snove.
Nekako u debati o ravnopravnosti zaboravimo da napomenemo da ovo takođe važi i za mlade dečake. U štampi nema fotografija očeva ili muškaraca koji rade u zdravstvu ili nezi dece. Izgleda da mladim muškarcima nije dozvoljeno da budu osetljivi, brižni i puni ljubavi. Ali većina muškaraca koje poznajem to jesu. Oni mogu, hoće i vole da brinu za druge ljude. Kada im nije dozvoljeno da budu ono što zaista jesu, oni imaju mnogo veće šanse da dožive krizu srednjih godina ili depresiju, što u ekstremnim situacijama može dovesti do samoubistva.
Pažljivo biranje novinskih priča će pomoći!
Pomoći će i muškarcima i ženama ako novine budu iznosile više objektivnih ili balansiranih vesti. Mislim da bi bio dobar početak za novine da shvate da postoji mnogo „slepih oblasti” u društvu. Zaposlene žene, žene koje su pretrpele nasilje, penzioneri, brižni očevi, deca, tinejdžeri i imigranti – svi oni imaju priče koje čekaju da budu ispričane.
Novinari bi trebalo da počnu da vrednuju ove priče i postanu više svesni troškova poricanja objektivnosti. Ovakve vesti su potpuno drugačije od uobičajenih „muškocentričnih” priča u novinama i objavljivanjem ovih priča, novine bi možda bilo zanimljivije čitati!
IZVOR: The NextWomen
Ivana u prevođenju, kao i u životu, uživa tragajući za smislom i značenjima, u novim idejama, slobodi kao i u ograničenjima.
