iSerbia - Marko S: Pantomima kao neverbalna komunikacija
Pantomima nam je poznata kao igra koju igramo kada želimo da se nasmejemo i opustimo sa nama dragim ljudima, ali pantomima sama po sebi ima mnogo veće značenje od zabave. Ona predstavlja vid neverbalne komunikacije, govor telom, jedinstveni jezik, skup povezanih pokreta tela koji mogu da pošalju jasnu poruku.

Autor: Anja Knežević

FOTO: Javni nastup

Marko Stojanović je naš najpoznatiji pantomimičar. Trenutno je na turneji po Srbiji i drži predavanja u srednjim školama o neformalnoj komunikaciji, a jedno od njih je bilo i u Gimnaziji Kruševac kada sam iskoristila priliku da ga pitam nešto više o njegovoj karijeri. Za iSerbia portal otkrio je gde je započeo karijeru pantomimičara, govori o ulogama glumca i savetuje mlade ljude da budu otvoreni za nova znanja.

Vi ste naš najpoznatiji pantomimičar, kako je sve to počelo?

Završio sam glumu 1991.godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, nakon čega sam diplomirao, a odmah nakon toga odlučio sam da odem u Pariz. U Parizu sam učio pantomimu kod Marsel Marsoa, jednog od najčuvenijih pantomimičara dvadesetog veka. Od pre dvanaest godina vodim Svetsku organizaciju pantomimičara. Takođe, jedan sam od inicijatora obeležavanja Svetskog dana pantomime 22. marta, koji sada proslavlja oko četrdeset zemalja u svetu.

Pored uspešne karijere pantomimičara, Vi i glumite. Koja uloga vam je najznačajnija i zbog čega?

Već nekoliko godina ne igram ni u pozorištu ni na televiziji, svojevoljno sam se malo povukao iz tog sveta, ali planiram da se uskoro vratim na scenu. Igrao sam jednu zanimljivu pantomimsku predstavu, zvala se „Čekajući nebo“ i igrala se u pozorištu „Duško Radović“. To mi je jedna od najomiljenih uloga i možda jedna od najzahtevnijih koje sam igrao.

Koja Vaša uloga je ostvarila najveću popularnost, odnosno po čemu mislite da bi ljudi mogli da Vas prepoznaju?

Ono što bi ljudi mogli da znaju iz medija je moja saradnja sa Indeksovim pozorištem, to je bilo između 2003. i 2008. godine pa sigurno pamte nešto od toga što sam radio.

S obzirom na to da držite obuke neformalne komunikacije, da li ste imali priliku da obučavate neke ličnosti koje svakodnevno gledamo na televiziji?

Dražao sam obuke političarima kod nas kao i u Republici Srpskoj i Crnoj Gori.

FOTO: Facebook

Većina mladih ljudi ima strah kada treba javno da govori, kojim tonom da priča, ne zna gde da pogleda, kako da stoji, a šta sa rukama. Pored ovih predavanja gde mladi mogu pronaći korisne savete?

Možete pogledati na ovom sajtu, tu ima dosta preporuka za mlade, a takođe, postoji i naša Facebook stranica gde relativno često objavljujum razne savete, preporuke i analize koje mogu biti od koristi.

Sada radite i kao profesor na fakultetu. Koji savet dajete svojim studentima za uspešnu karijeru?

Da budu otvoreni za komunikaciju, da budu otvoreni za nova znanja, za saradnje, da ništa ne odbijaju, apriori. I još jedna veoma važna stvar, da ne reaguju plahovito nego da prespavaju i da razmisle pa tek onda sutra da odgovore na neki poziv.

Anja čarapanka tračara svog kraja

Pročitajte i:

Saška Sokolov: Nikad ne odustajte!
Vanja Nenadić: Kada ću ako ne sad?!
Zoran Tomić zaljubljenik u astronomiju

***

Ovaj tekst je nastao našom željom da mladi, koji imaju šta da kažu i doprinesu informisanosti i edukaciji naše omladine, prenesu svoje ideje i saznanja. Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima i doprineseš razvoju naših ambicija, tvoje ideje su nam dobrodošle! CV i jedan tekst pošalji na urednistvo@iSerbia.rs uz Cc na office@iSerbia.rs, sa naznakom „Prijava / novinar“. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.


Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVD

Odricanje od odgovornosti

Komentari

VESTI