Једна од професора Српског језика и књижевности у Шабачкој гимназији, а од пре три године и директорка ове образовне установе, Маријана Исаковић, говорила је за иСербиа портал о раду ове школе, успесима ученика, важности савремених технологија за промовисање школе и ученика, као и о новим пројектима у домену образовања.

Autor: Jelena Simeunović

ФОТО: Facebook

Маријана Исаковић важи за особу која поседује посебу харизму, ведар дух и изузетну иновативност. Дипломирала је на Филолошком факултету у Београду. Омиљена у друштву. Иза себе има много година рада са децом и слободно можемо рећи да је светски путник.

Одакле се јавила љубав према књижевности? Шта је то што вас је навело да завршите управо катедру за књижевност и језик на Филолошком факултету у Београду?

Као гимназијалка била сам водећа у тим круговима. Предавао ми је профессор Мирослав Јовановић, који је можда најдоминантнија личност, што се тиче професора, за моје стручно опредељење. У принципу он је био тако инспиративан, захтевао је од нас да размишљамо о књижевним делима и није тражио пуко репродуковање градива, него се трудио да заиста заволимо књижевност. Ја сам већ у току средње школе почела да пишем за локална гласила, била сам врло активна у нашој разгласној станици и важила сам за неки књижевни таленат с обзиром на то да сам добила неколико књижевних награда за средњошколце, за литерарне радове. Кад је требало да се одлучим за факултет, он је некако утицао, јер је имао везе на катедри, да ме чују неки професори. И могу да кажем да је он неко ко је донео пресудан савет да ипак упишем књижевност, иако сам као један од најбољих ученика наше школе могла да упишем шта желим. Такође, мој тата је желео да будем професор књижевности, јер је сматрао да је професија професора најлепша за жене и увек је говорио: Немој превише да се мучиш. То је за тебе. Мада сам се дуго двоумила, јер сам играла у Шабачком позоришту. Због тог свог ангажмана у позоришту имала сам и идеју да идем на академију. Међутим, ето Мирослав и мој отац су ме коначно усмерили на књижевност и нисам се, чињеница је никад покајала.

<имг цласс="тфлоат" срц="хттпс://с27.постимг.орг/xq1кбсмxв/11261799_10205873669697539_3897681453481408336_н.јпг" />

ФОТО: Facebook

Дуго сте радили као професор/предавач, а од пре три године сте на челу Шабачке гимназије. Колико вам је било тешко да „напустите“ учионицу и ђаке и да се посветите свим другим обавезама које директорско звање носи са собом?

Морам да признам прилично тешко, али ја сам о томе разговарала са својим ученицима. Гимназија је у том моменту била у тешкој ситуацији. Некако је опредељење свих ученика било да само ја могу школу вратити на праве стазе. Чак је моје одељење, које је мени било најближе и које сам доживљавала као своју другу породицу, они су инсистирали да и ја конкуришем и послушала сам их. Било је ту и потресних момената у тренутку када су они дошли да се опросте са мном, да ми донесу своје фотографије, које ја сад имам на зиду у својој канцеларији. И даље сам их сматрала својим одељењем и и даље сам им помагала око свега. Тако да недостаје ми учионица. То понекад одменим тако што радим помало са студентима словеначког факултета Доба, менторски рад као и са децом пријатеља, када покушавам да им помогнем у неким задацима везаним за школу. Такође и нашим бившим ђацима који пишу неке радове, врло често радим коректуру, тако да сам у контакту са професијом и не бих волела никада да је напустим.

Такође, занимљиво је и то да је Шабачка гимназија једна од ретких школа у Србији у којој ученици могу похађати курс кинеског и јапанског језика. Реците нам нешто више о том пројекту, како је дошло до сарадње и какав је одзив међу ученицима?

Члан сам председништва Заједнице гимназије Србије, што Шабачка гимназија одавно није била и све моје колеге врло радо помажу у било којој идеји која се мени допадне, да се то покрене и код нас, а ја помажем другима, тако да је Ивањица, захваљујући мени, добила кинески језик после нас. Ми имамо у школи кинески и јапански језик. Бар два пута месечно сам у некој од амбасада, јер имам ту срећу да говорим језике и да имам те контакте. Са Јапанцима баш дуго сарађујемо и јапански амбасадор је био наш гост. Ове године ћемо добити прву групу ученика која је добила напредне дипломе, што им отвара могућност да студирају у Јапану. Томе се веома радујем и једва чекам да први студенти из Шабачке гимназије оду у Јапан на факултет. Чак сам ја имала понуду да одем на стручно усавршавање у Јапан, међутим мени је то тренутно превелики и претежак корак, тако да се још нисам одлучила на тако нешто. У Кини сам боравила као члан вип делегације Србије просветних власти, да покушам да некога од наших ученика пошаљем на студије у Кину. Овог лета ће прва група шабачких гимназијалаца отићи на усавршавање кинеског (у ђи јанга) језика. Путовање је заиста било чаробно. Они су се трудили да нам покажу што више своје прелепе и фантастичне земље, а ми смо били добри гости па смо то све онако јуначки издржали. Кина је заиста импресивна у сваком погледу и морам да кажем да је мени прилично изменила схватања живота и да сам много научила од кинеских пријатеља.

<имг цласс="тфлоат" срц="хттпс://с30.постимг.орг/ке4олхвс1/15724765_10210507018048352_2701266971015522531_о.јпг" />

ФОТО: <а хреф="://ввв.фацебоок.цом/">Фацебоок

Шабачка гимназија је изродила многе значајне и познате личности, бројне писце, уметнике, спортисте и др. Да такав дух и даље опстаје, показатељ су завидни успеси ваших ђака на такмичењима из различитих области, као и бројне награде и медаље. Можете ли нам рећи која је тајна формула за такве изузетне резултате и који су најновији успеси ваших ученика?

Гимназија је школа за талентоване ученике. Као што знаш, јер си била наша ученица, то су тешки програми које могу да савладају само деца која су посвећена учењу. Ми имамо ту срећу да из основне школе добијамо најбоље ђаке. Тренутно имамо јако добру групу математичара и физичара, који долазе из ОШ Јеврем Обреновић, ОШ Ната Јеличић, ОШ Вук Караџић, где се добро радило са њима, а када се добије добар квалитет, онда се само ради надградња. Мало смо појачали професорски колегијум. Споменула бих Горана Станојевића и његову приватну школу Фотон који је својим доласком привукао и велики број својих ученика. Ја сам успела да разговором са родитељима одвојим децу од идеје да иду у математичку гимназију. Не зато што сматрам да је она лоша, него зато што сматрам да је за децу од 15 година боље да буду у родитељском дому и да остану у Шабачкој гимназији. Али сам им и гарантовала квалитет наставе, који смо успели да постугнмо. Тако да рад, труд, сарадња са основним школама и факултетима, то је формула за успех, ништа друго. Такође популарисање њихових успеха, јер када они виде да неко придаје пажњу томе, а ми их награђујемо редовно, прошле године смо организовали наградну екскурзију у Црну Гору. Када виде да су присутни у медијима, да се о њима прича, такође смо имали и дочеке на балкону, управо то је оно што их подстиче. Као и претходне године и ове године ћемо имати манифестацију Гимназијалци генијалци, која подигне велику медијску прашину за дан града, тако да су уважени и они и њихови родитељи и мислим да је то формула која доноси успех.

Ви сте неко ко доста ради на представљању гимназије у најбољем светлу, што је веома значајно и за школу, али и за младе који желе да је упишу. Колико је за такав задатак важна подршка медија, пријатеља школе и личних познанстава?

Прилично! Морам да признам да имам ту срећу и задовољство да познајем доста људи који ми несебично помажу. Као своје највеће достигнуће истакла бих више рад на популаризацији гимназије, што је и разумљиво из разлога што сам ја медијски препознатљива у граду, јер већ дуго сарађујем са свим медијским кућама, а друго моја струка је новинарство. Ја сам на књижевности завршила новинарски смер, тако да имам искуство у том раду, па зато мало боље то организујем, него што би то неко други учинио. Тако да сам у ту причу укључила доста ученика и професора и доста нам добро то иде. Друго имам могућност да се појавим и на телевизији и на радију и трудим се да сваки пут кажем нешто ново о гимназији, тако да се чини да је гимназија много присутнија, него што је раније била. Нисмо ми били тако невидљиви ни раније, него ипак мислим да се то више везује за моју личност, него за неки посебан труд. Морам да истакнем и заједницу бивших ученика гимназије. Ми ћемо је и формализовати ове године, пред 180 година постојања наше школе. Направићемо оснивачку скупштину где ће се то друштво старати о традицији гимназије, о угледу гимназије, али и награђивати најбоље ученике. Ево само ћу истаћи да је амбасадор доктор Зоран Бингулац, сносио све трошкове боравка наше групе у Црној Гори. Организовао нам водиче, био све време уз нас. Тако да се јављају сви наши ученици, са свих крајева света који желе да помогну. Ево сад нам почиње сезона када они долазе на прославе годишњица и тад ћемо остварити неке значајне контакте, упознати неке нове људе и то су заиста немерљиви доприноси тих бивших ученика у ономе што се зове култура и традиција Шабачке гимназије.

<имг цласс="тфлоат" срц="хттпс://с22.постимг.орг/т3јаyнбзл/13320543_10208634439475058_8421671023558747637_о.јпг" />

ФОТО: <а хреф="://ввв.фацебоок.цом/">Фацебоок

Често организујете разне манифестације, сајмове књига, представе, изложбе, концерте и др. Колико Вам у свему томе пружа подршку колектив Шабачке гимназије и да ли ће неке од тих манифестација постати традиција, ако већ нису?

Морам да признам да млађи део колектива добро реагује на те идеје. У овом периоду имамо вечери страних језика. Секција на енглеском језику је направила једну дивну представу и иде на фестивал. Спортисти се такмиче стално. Имам подршку колега и заиста се трудимо да школа не буде досадна. Школа мора да буде отворена стално, да би се деца у њој осећала као код своје куће и то је један од предуслова да нам дођу што бољи осмаци.

Дуго година сте живели у Француској. Колико је живот у иностранству утицао на ваш рад у школи овде? Да ли сте неке трикове из тог искуства пренели на свој рад у гимназији?

Свакако, свесно или несвесно. Мада искрено речено највише бих волела када би се вратило време кад сам ја ишла у гимназију, јер ми смо имали јако добро школство, имали смо изузетне резултате у настави. Чак када би поредили француску и српску школу увек бих била на страни српске школе, бар по ономе што сам видела, а да не рачунам те њихове најбоље приватне установе. Што се тиче државних школа мислим да смо ми при врху, мислим да смо ми ту знатно бољи и по условима у којима деца раде и по програмима које савлађују, а и по квалитету наставе.

Доста сте активни и на друштвеним мрежама. Често своје пријатеље обрадујете статусима о успесима својих ученика. Да ли сте у контакту са својим бившим ученицима и да ли мислите да је битно одржавати комуникацију са њима и знати како напредују у својим животима?

Мислим да ја ту претерујем. Да, многе ученике доживљавам као чланове своје породице као и они мене. Не знам тачан број свадби на којима сам била заиста. Знам чак и децу која носе моје име, али то је лепа страна овог посла и срећна сам што ме ученици воле и дан данас и увек се обрадујем кад чујем за неке њихове успехе. Ми заиста, заиста имамо изузетно успешне ученике. Само ћу поменути да Шабачка гимназија има можда пет светски познатих фото - модела и спортиста. Мени се јављају сви они који су прошли кроз нашу Металопластику, прошли кроз гимназију, којима сам на неки начин помогла и томе слично. Имамо признате спортисте, имамо признате уметнике, имаћемо ликовну колонију на којој ће сликати наши бивши гимназијалци или академски сликари. Имамо глумце који ће радити академију за 180 година, имамо оне који су познати у научним круговима. Сигурно знам бар 300 врхунских лекара који су завршили Шабачку гимназију и на које у сваком тренутку можемо да се позовемо, управо захваљујући томе што се сви радо сећају своје школе, због чега сам веома срећна и задовољна.

Шта бисте поручили својим бившим ученицима, а шта будућим ђацима Шабачке гимназије?

Увела сам једно правило о коме говорим увек на почетку школске године, када примамо нову генерацију првака, а то је: „Поштуј да би био поштован”. Дакле, они морају да знају у какву школу долазе, ко је у њу ишао, ко су преци, ко су они који су оснивачи те школе, каква је традиција школе и тек кад науче то да поштују и своје учитеље наравно, онда ће моћи да изграде такав став према животу и да стекну поштовање и за себе.

Јелена - позитивна и амбициозна студенткиња; воли да се дружи, пише и да је увек у покрету.

***

Прочитајте и:

Veliki koncert povodom dana studenata
Finale besedničkog takmičenja studenata FPN-a
7 zanimljivih studentskih pronalazaka

***

Овај текст је настао нашом жељом да млади, који имају шта да кажу и допринесу информисаности и едукацији наше омладине, пренесу своје идеје и сазнања. Уколико желиш да и ти будеш члан нашег младог тима и допринесеш развоју наших амбиција, твоје идеје су нам добродошле! ЦВ и један текст пошаљи на urednistvo@iSerbia.rs уз Цц на office@iSerbia.rs, са назнаком „Пријава / новинар“. Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових новинара вршимо до сваког првог дана у месецу.


Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti

Коментари

ВЕСТИ