IZVOR: Elementarium
Veruje se da su tehnikama razdvajanja radioaktivnih izotopa uspeli da izoluju dva nova hemijska elementa, radijum i plutonijum. To se desilo 1902. godine.
Pod ličnim nadzorom Marije Kiri vršena su, prva u svetu, istraživanja o mogućnostima izlečenja raka pomoću radioaktivnosti. Jedna je od osnivačica nove grane hemije - radiohemije.
Dvostruka je dobitnica Nobelove nagrade, prvi put 1903. godine, iz fizike, zajedno sa mužem Pjerom Kirijem i Anrijem Bekerelom, za naučna dostignuća u ispitivanju radioaktivnosti, a drugi put 1911. godine iz hemije, za izdvajanje elementarnog radona.
Marija je počela studije na Sorboni i završila kao najbolji student, i to kao prva u klasi fizike i hemije i druga u klasi matematike. Godine 1903. je postala prva žena doktor fizike u istoriji.
Posle pogibije muža, profesora na Sorboni, koga je pogazila konjska zaprega 1906. godine, Marija postaje prva žena profesor na Sorboni.
Tokom Prvog svetskog rata, Marija Kiri se uz pomoć svoje ćerke posvetila razvoju medicinske primene radiografije. Nju je, takođe, uključila u svoje naučne aktivnosti. Interesantno je da je 1935. godine Marijina i Pjerova kćerka dobila Nobelovu nagradu za hemiju.
Osmislila je vozilo koje je služilo za radiografisanje, a koje su slali na front da pomogne ranjenim vojnicima. Vozila su bila opremljena radonom, radioaktivnim gasom dobijenim iz radijuma, koji je Marija sakupljala i smeštala u gasne tube. Ona ih je lično dovozila do linije fronta.
IZVOR: Wannabemagazine
Uspela је da ubedi francusku vladu da izdvoji sredstva za privatni Institut za radijum, koji je izgrađen 1914. godine i u njemu su vršena ispitivanja iz oblasti hemije, fizike i medicine. Iz ovog insituta su, kasnijih godina, izašla još četiri Nobelovca.
Marija Kiri je umrla od posledica izlaganja radijaciji od aplastične anemije, a neki podaci tvrde i leukemije, jer je veći deo svog posla radila u šupi bez zaštitnih sredstava. Intenzitet radioaktivnosti, kome su supružnici Kiri bili izloženi, bio je toliko visok da se njihova laboratorijska oprema, knjige i beleške i sada još uvek smatraju previše opasnim za rukovanje.
Današnji dan je bitan zato što je otkriće radioaktivnosti imalo ogromnu ulogu u istraživanjima i razvoju terapija za lečenje mnogih oblika kancera, a čak je radiološka terapija i danas glavna.
IZVOR: Svet nauke , Wikipedia
Pročitajte i:
Isidora Sekulić: Prva žena akademik
Đuro Daničić: Čovek srpskog jezika
Koje su najinteligentije istorijske ličnosti?
