Za uspeh misije Apolo na Mesec možda su od ključne važnosti bili jedna žena i njen softver o kojima do sada nismo toliko često čitali.

FOTO: BBC Mundo

Prevela: Tamara Pavlović


„Naši astronauti nisu imali mnogo vremena, ali srećom, imali su Margaret Hamilton“, rekao je predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Barak Obama, kada je prošlog novembra dodeljivao Predsedničku medalju slobode, najviše priznanje koje SAD daje civilima, softverskom inženjeru Margaret Hamilton, čiji su talenat i strast bili od ključnog značaja za uspeh Apolo misije na Mesec.

Nekoliko minuta pre nego što je modul sa astronautima Nilom Armstrongom i Bazom Oldrinom dodirnuo površinu Meseca 20. jula 1969, oglasili su se alarmi zbog greške. Hamilton je prethodno napravila promene u softveru misije, što je bilo od vitalnog značaja u tom kritičnom trenutku. Dizajnirala je ono što je danas poznato kao „asinhroni sistem“ koji omogućava da se prednost dâ suštinskim funkcijama, odbacujući ostale. Zahvaljujući tome Apolo 11 je izbegao krizu koja bi preopteretila kompjuter i uspešno sleteo na Mesec.

„Zadatak softvera je bio da eliminiše zadatke niskog prioriteta i da uspostavi one važnije“, napisala je Margaret u pismu 1971. godine. „Da računar nije prepoznao taj problem i završio proces rekuperacije, sumnjam da bi Apolo 11 uspešno sleteo na Mesec“.

Hamilton nije samo pionirski softverski inženjer, ona je osoba koje je stvorila termin „softversko inženjerstvo“ kako bi ta disciplina dobila potrebno priznanje. Margaret Hamilton govorila je za BBC o misiji Apolo, o svom pionirskom radu u okruženju gde dominiraju muškarci, o svom detinjstvu i zašto deca treba da uče da programiraju. Ovaj intervju dala je pre nego što je proglašena za dobitnicu Predsedničke medalje slobode.


FOTO: BBC Mundo


„Niko nije podučavao o softverima“

„U ranim danima misije Apolo, softver nije shvatan ozbiljno kao ostali oblici inženjeringa“, naznačila je. „Na softver se više gledalo kao na umetnost nego kao na nauku.“

Hamilton je imala 24 godine kada je diplomirala matematiku i potom se zaposlila na Institutu za tehnologiju u Masačusetsu (MIT). Kada je Vlada SAD-a zatražila od MIT-a da učestvuje u svemirskom programu, mlada matematičarka je postala vođa ekipe zadužene za softver lunarnog modula i komandnog modula misije Apolo. „Stvarali smo novu naučnu oblast, nije bilo institucija koje su podučavale programiranje. Kada ne bismo pronašli odgovore, morali smo da ih izmislimo“, priseća se Hamilton.

Za BBC je ispričala kako je skovala termin „softversko inženjerstvo“. „Želela sam da dam legitimitet našem softveru, kako bi i program i oni koji su ga napravili uživali zasluženo poštovanje“ rekla je Hamilton. „Počela sam da zovem to što smo radili ,softversko inženjerstvoʻ kako bi bilo prepoznato kao tip inženjeringa i, u isto vreme, kao posebna disciplina“, ispričala je.

„Kada sam došla na ideju za taj termin, niko ga nije čuo ranije. Dugo je bio predmet podsmeha. Za mene je to bio nezaboravan dan kada je jedan od najvećih učitelja o hardverima rekao na sastanku da se slaže sa mnom u tome da izradu softvera treba smatrati vrstom inženjeringa“.


„Skoro svi su bili muškarci“

Biti žena inženjer u oblasti kojom dominiraju muškarci nije bilo lako: „Bila sam odgovorna za ekipu softverskog tima gde su skoro svi članovi bili muškarci. Stvari koje su u to doba bile prihvatljive, danas bi bile šokantne. Banke su tražile dozvolu od muža kako bi se supruga zadužila. Izgovor za razlog zašto žene manje zarađuju bio je taj da ih već izdržavaju muževi“, objasnila je Hamilton.

Ipak, u misiji od važnosti kakva je bila misija Apolo, nije bilo vremena za takve podele među muškarcima i ženama. „Bili smo, da tako kažem, u rovovima. Radili smo zajedno, rešavali smo probleme, pravili smo važne pomake u nauci. Kada bi i došlo do neke nepravedne situacije za žene, tražila bih način da to korigujem“, rekla je Hamilton.

„Najveći izazov sa softverom za let Apola bilo je to što su od njega zavisili životi astronauta. Sve je moralo da bude izuzetno pouzdano“. Cilj je bio da sve bude što savršenije moguće i „postojala je konstantna zabrinutost za greške, kako ih detektovati, sprečiti i učiti iz njih“.

„Softver je od starta morao da funkcioniše kako treba. Nije bilo vremena za razmišljanja o bilo čemu drugom, a da to nije posao koji je trebalo dovesti do savršenstva i završiti ga do nemogućeg roka koji je postavio tadašnji predsednik Kenedi da bi se stiglo do Meseca“.


„Otac i deda su me hrabrili“

Šta je Margaret Hamilton dalo samopouzdanje da odraste u društvu koje ne favorizuje žene? „Kako na Univerzitetu Mičigen, tako i na Erlhem koledžu često sam bila jedina žena na predavanjima matematike i fizike. Jedna od mojih profesorki matematike, Florens Long, bila je omiljena među svim studentima“, priseća se Hamilton.

Ipak, najveći uticaj na nju imalo je njeno vaspitanje u okviru porodice. „Bila sam te sreće da su me otac i deda hrabrili da izaberem karijeru ili životni put koji god želim. Nikada taj izbor nisu povezivali sa tim da li je neko muško ili žensko. Moj otac je bio filozof i pesnik, a moj deda pastor Kvekera. Kad sam bila mala, provodila sam vreme sa ocem pričajući o svemiru i filozofskim pitanjima. Često bismo postavljali pitanja Zašto?, Zašto ne? i Šta bi bilo?. Deda mi je čitao svoje propovedi pre nego što bi ih držao svojoj zajednici, i ako bih imala neko pitanje, posvetio bi sve svoje vreme da mi na to pitanje odgovori.“

FOTO: BBC Mundo


Kako Margaret Hamilton vidi budućnost svoje inženjerske discipline?

Osamdesetih godina prošlog veka Hamilton je osnovala softversku kompaniju Hamilton Technologies u Masačusetsu, gde radi i danas i gde je dizajnirala programski jezik Universal Systems Language na osnovu svojih iskustava sa Apolo misijom. Prema njenom mišljenju, ovaj jezik omogućava da se stvaraju programi koji nisu fokusirani na nalaženje grešaka, već na njihovu prevenciju.

Kada je u pitanju veštačka inteligencija, Hamilton ističe da može da bude veoma korisna, kao i veoma štetna, ali takvi strahovi su postojali i sa pojavom kompjutera. „Bilo koja stvar u pogrešnim rukama, čak i olovka, može da se koristi da nanese štetu. Takođe, bilo koja stvar, kao ta ista olovka, u pravim rukama može da donese i mnogo dobrog.“


Programiranje nas uči da razmišljamo

Hamilton podstiče mlade da stvaraju aplikacije u oblastima sa potencijalnim snažnim uticajem na svet. „Primer bi bio sistem koji bi nam omogućio da bolje razumemo ljudsko telo. Model jednog takvog sistema mogao bi da sadrži funkcije i podatke o DNK, podatke o životnoj sredini i porodici. Umesto da uzimamo lekove u nadi da neće imati neželjene efekte, mogle bi da se koriste simulacije koje bi sprečile takve rizike.“

Hamilton preporučuje da i deca i odrasli nauče da programiraju. „Cilj nastave programiranja je da deca nauče da razmišljaju, posebno ako želite da budu kreativnija, da rešavaju probleme, da razmišljaju van normi i apstraktno, što je najviši nivo mudrosti.“ Za nju je „učenje na greškama i saznanje kako ih pretvoriti u pozitivne stvari, nešto što se može razviti učenjem programiranja“.


Značaj „glupih pitanja“

Kakvu poruku bi Hamilton želela da pošalje ženama softverskim inženjerima? Veći od izazova da se kreću u sredini gde su žene manjina, Hamilton smatra da je „izazov da se uvedu nekonvencionane ideje ili tehnologije u tradicionalnoj sredini“. Takođe smatra da „postavljanjem glupavih pitanja otkrivamo razloge nesporazuma i nudimo rešenja koja mogu da učine ceo svet boljim“.

Na dodeli Predsedničke medalje slobode, predsednik Obama rekao je za nju da predstavlja „duh otkrića koji postoji kod svake devojčice i svakog dečaka“. Sa svojih 80 godina, Margaret Hamilton nastavlja da pronalazi načine i da gleda na svet sa radoznalošću iste one devojčice koju su fascinirali razgovori sa njenim dedom i ocem.


IZVOR: BBC Mundo

Tamara traži sličnosti u razlikama.

***

Pročitajte i:

Eni Monder: zaboravljena pionirka astronomije
Ejda Lavlejs: Budućnost žena u IT sektoru
Mileva Ajnštajn: Između karijere i porodice

***

Ovaj tekst nastao je našom željom da mladi, koji žele da se oprobaju u prevođenju tekstova sa španskog, to iskustvo steknu i unaprede kod nas. Ukoliko želiš da budeš prevodilac u našem mladom timu, CV uz jedan prevedeni tekst, sa izvornim, pošalji na radionicaspanski@gmail.com, sa naznakom Prijava/Prevodilac. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih članova vršimo do svakog prvog dana u mesecu.


Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti

Komentari

VESTI