Intervju: Maja Uzelac
Od kada se pojavila kao autor kultne emisije Kulturni nokaut, Maja Uzelac nije prestala da intrigira javnost. Pružajući odgovore iz različitih uglova na uvek nove i zanimljive teme, privukla je pažnju čak i ljudi koji nemaju naviku da sede kraj malih ekrana, a originalnošću i kvalitetom svog rada, podigla je standarde u domaćoj TV produkciji.
Nakon povlačenja sa televizije i zapošljavanja u prestižnoj kompaniji McCann Erickson nastavlja da pomera granice. Može se reći da je primer paradoksa, jer ne pristaje na medijsku eksploataciju svoje ličnosti, retko daje intervjue i govori o sebi, iako je uvek bila zapažena i zanimljiva medijima. Šta god da radi, bilo to promena frizure, ili pisanja novinskih tekstova i blogova i aktivno nastupanje za DJ pultom po beogradskim klubovima, svojim ličnim pečatom i specifičnim imidžom jednostavno privlači pažnju. O njenom rediteljskom prvencu, igranom filmu Plava krv, uveliko se govori i piše iako je tek u početnoj fazi realizacije. Osim što je završila filmsku i TV režiju na Fakultetu dramskih umetnosti, diplomirala je i lingvistiku na Filološkom fakultetu.
1. Zavrsila si dva fakulteta i imaš krajnje impresivno i raznovrsno radno iskustvo. Na koju stavku iz svoje biografije si najponosnija?
Kad sam sa četiri godine imala osmočasovni radni dan na snimanju Kolariću-Paniću, uz majonez na hlebu kao ketering. Sa osam godina sam kupila sebi cipele od honorara zarađenog skupljanjem novina. Sa šesnaest sam držala deci časove francuskog i engleskog, imala sam uvek bar pet-šest učenika. A kad su mi, u isto vreme, za prve muzičke recenzije u Borbi rekli, kao, mi smo u tvojim godinama pisali iz ljubavi, a ne za pare, ja sam njima rekla: ja za pare pišem jedino iz ljubavi. Neko bi sad već bio u penziji.
2.Da li se dodatno usavršavaš u nekoj oblasti i koja rečenica/savet te najviše motiviše da stalno radiš na sebi?
Trenutno je didžejing. Mnogo sam napredovala, ali to je profesija preozbiljna kao i svaka druga, ako hoćeš da budeš dobar. Ja hoću. Uvek, u svemu, što više znaš, to ti je jasnije koliko ne znaš. Samo ta svest me uvek tera da se cimam koliko god sam u mogućnosti.
3. Tri prideva koja krase uspešnog mladog čoveka?
Ja nemam pojma šta je to uspeh. Ni uopšte, a naročito ovde. Možda je to nešto skroz drugo od onoga da imaš pare i da ti neki zavide.
4. Da li misliš da je za mladog stručnjaka u Srbiji perspektivnije da pokrene sopstveni biznis ili da karijeru gradi u velikim kompanijama/institucijama, i zašto?
Moje je iskustvo iz ovih nekih apstraktnijih oblasti, pa se bojim da ovo nije pitanje za koje sam stručna. Ali ako neko ima ideju za neki posao gde bi on postavljao pravila, a ima i herca da to izgura, taj nije čekao mene da me pita za mišljenje, nego se na to bacio istog časa.
5. U kojoj meri se karijera planira, a u kojoj meri se “dešava”?
Meni se uvek sve desi dok planiram sasvim druge stvari. Kad sam planirala da upišem režiju, pala sam i desila mi se lingvistika. Kad sam isplanirala da postanem isntruktor skijanja, slomila sam nogu i desila mi se Akademija. Kad sam planirala da diplomiram režiju na istoj, desila mi se televizija. Kada sam planirala putovanja, diplomirala sam. Kad sam planirala film, desio mi se didžejing. Neću da vam kažem šta sad dvanaesto planiram, ali valjda će se desiti film.
6. Ja kažem kinematografija u Srbiji, ti kazeš…?
!=“!#%&“#$$%! BEEP
7. Šta se u ovom trenutku događa sa filmom Plava krv?
Pa, rešili smo da ga snimimo s onoliko para koliko u tom času budemo imali, a taj čas je mesec septembar. Već smo u pripremama s glavnim autorima, a razni finansijski debakli otvorili su nam neke skroz nove slobode i put ka ekstremnijim idejama.
Tako da je radost.
8. Koliko si često u realizaciji nekog svog cilja nailazila na prepreke koje su delovale nesavladivo? Da li si tada odustajala ili ...
Naišla sam na prepreku uvek, za sad još nisam odustajala. Ne znam je l' mi to nemoguće ili su te prepreke do sad zapravo bile nedovoljno ozbiljne, koliko god se meni činile strašne. Treba to još istražiti u ostatku života.
9. Bez čega ne može i šta mora ONAJ koji je na “stazi uspeha”?
Ja ne verujem u to moranje, mislim da moraš jedino da budeš taj koji si, a onda stvari već dođu na svoje. Možda i nije za tebe „staza uspeha“, možda je samo „staza uživanja“ ili „staza sreće“. I bolje prođeš na kraju.
10. Koja su po tvom mišljenju zanimanja 21. veka?
Ne mislim o tome. Ja možda jesam i house DJane, urednica sajta i osoba na tviteru, ali i dalje patim za vremenom kad je poezija bila profesija.
11. Savet mladim ljudima za kraj (koji žele uspešnu karijeru)?
Ne slušajte mene. Niti bilo koga.
