иСербиа - Лепота природе: Видиковци Србије

Често помислимо да своју земљу добро познајемо и да смо открили баш свако њено скривено место. Пре или касније, свако од нас сазна за неки скривени и неистражени кутак Србије. Један од лепших начина за поглед на пејзаже Србије јесте обилазак неког од њених видиковаца. Поглед који сеже у даљину, широка пространства и природне лепоте које красе ове видиковце су потенцијал који никога неће оставити равнодушним.

ФОТО: commons.wikimedia.org

Приредила: Даница Жуњанин


Плоче - Đердап

Национални Парк Đердап није само највећи национални парк у Србији, већ се може похвалити и јако богатом историјом. Поред природних лепота које поседује, ту је и велики број културно-историјских споменика. Најлепши начин за доживљавање овог парка је из птичје перспективе.

Најлепши видиковац на Đердапу носи назив Плоче. Име је добио по уравњеном простору, кречњачкој заравни која се налази изнад кањона Мали Казан, а под видиковцем је Велики Штрбац. Са сва три видиковца (Мали Штрбац, Велики Штрбац и Мали Пролаз) пружа се незабораван поглед на Дунав. Једна од занимљивости видиковца Плоче је и људском руком уклесан споменик - Трајанова табла. Овај натпис уклесан је на стени Đердапске клисуре између 100. и 103. године Нове ере. Посвећен је римском цару Трајану. Када је изградјена хидроелектрана Đердап, ова табла је исечена и постављена 21. метар изнад првобитног места како би се боље видела са реке.

<имг цласс="флоат" срц="хттпс://с2.постимг.орг/ц1xк32иа1/Дјердап.јпг" />

ФОТО: wikimedia.org


Каблар - Чачак

Песма „Са Овчара и Каблара“ је често слушана у целој Србији, а везана је за два планинска лепотана које раздваја регионални пут Чачак – Ужице. Поглед је толико леп, да је о њему испевана и песма.

На врху Каблара и 850 метара надморске висине, налази се место са којег се пружа непоновљив поглед на меандре Западне Мораве. Интересантан податак је да Каблар и Овчар носе назив Српска Света Гора због великог броја манастира које чувају. Са самог видиковца може се видети осам манастира. Остале је природа вешто сакрила од радозналих погледа. Ако вас не задиви поглед на Шумадију са 850м надморске висине, обилазак ових надалеко познатих манастира вас дефинитивно неће оставити равнодушним.

<имг цласс="флоат" срц="хттпс://с2.постимг.орг/хц1тјсаи1/Каблар.јпг" />

ФОТО: wikimedia.org


Бабин зуб - Стара Планина

Бројни туристи и авантуристи , истраживачи и љубитељи природе, последњих година наводе Стару Планину као све примамљивију локацију за обилазак. Њени многобројни водопади, кањони и остале природне лепоте, разлог су што онај ко је једном обиђе, стално јој се враћа. Стара Планина се налази на око 50 километара од Књажевца и највећа је планина источне Србије.

Један од најзанимљивијих врхова Старе Планине је Бабин Зуб, који се налази на чак 1750 метара надморске висине. На овом врху се налазе карактеристични вертикални одсеци стена, од којих један подсећа на зуб. По њему је овај врх добио име.

На подручју Бабиног зуба налази се и извориште Трговишког Тимока, који са температуром воде од само 4 степена важи за један од најхладнијих у Србији. Последњих година на Бабином зубу су изградјени значајни смештајни капацитети, постављене жичаре и уредјене ски стазе како би ова планина искористила свој потенцијал за зимски туризам.

<имг цласс="флоат" срц="хттпс://с2.постимг.орг/бпуифт5х5/Бабин_Зуб.јпг" />

ФОТО: wikimedia.org


Соколов Камен - Сува планина

О природним лепотама Суве Планине писали су Јосиф Панчић и Јован Цвијић. Називали су је једним од најгоростаснијих облика у нашој земљи али и „Алпима Србије“. Зато не чуди велика популарност ове планине међу заљубљеницима у природу свих генерација.

Окомите стене које се пружају на северној стани ове планине, учиниле су да делује као да је та страна одсечена од главног гребена. Тај интересантан призор уочљив је са видиковаца Соколов камен (1520м), Девојачки гроб и Трем (1800м).

Сува Планина је позната по томе да је једна од најлепших, али уједно дивљих планина. Још увек није довољно испитана и права је оаза нетакнуте природе. Постоје места на која до данас људска нога није крочила. О вредности и лепоти ове планине сведочи и чињеница да је од 2002. године под заштитом државе.

<имг цласс="флоат" срц="хттпс://с1.постимг.орг/9рцгиеу8в/Соколов_Камен.јпг" />

ФОТО: wikimedia.org

Бањска Стена - Тара

Национални парк Тара је веома богат атрактивним видиковцима, од којих је већина на неприступачном терену. Они најлепши, који су приступачни за посетиоце су Црњесково, Биљешка Стена, Ослуша, Витмировац и Бањска Стена.

Видиковац Бањска Стена добио је назив по Бањском врелу које избија у подножју самог видиковца. Ово врело је потопљено изградјом језера Перућац.

Оно што овај видиковац издваја од осталих је Бањско точило. Точило се користило у ИX веку за транспорт дрвета. Балвани су се отискивали низ точило до сплавишта где су их скивали у сплавове и спуштали низ Дрину до Београда. Дугачко је 1300 метара и данас је обрасло растињем међу којим се налази велики број ретких биљних врста. Са видиковца можете уживати у прелепом погледу на вештачко језеро, кањон реке Дрине и подручје Осата у БХ.

<имг цласс="флоат" срц="хттпс://с1.постимг.орг/пхирт0с0в/Бањска_Стена.јпг" />

ФОТО: wikimedia.org

Молитва - Увац

На 12 километара од Сјенице налази се несумњиво најпопуларнији видиковац у Србији. Ово необично и бајковито место ремек-дело је какво само природа створити може. На 1200 метара надморске висине, са видиковца Молитва, можете се огледати у меандрима реке Увац. Друштво ће вам правити заштићени белоглави супови. Специјални резерват природе Увац је резерват прве категорије.

Видиковац Молитва је један од најлепших на Увцу, са бајковитим погледом на фасцинантну лепоту ове реке. Пешачка стаза кроз кршевите пределе нестварне лепоте.

<имг цласс="флоат" срц="хттпс://с2.постимг.орг/yqптвр3мx/Увац.јпг" />

ФОТО: wikimedia.org


ИЗВОР: p-portal.net

Даница је једно велико дете које и даље верује у то да се снови остварују а жеље испуњавају. Управо живи свој највећи сан.

***

Прочитајте и:

Kako muzika utiče na autizam?
Teksas: Udarac za svaki prekršaj
Afrika:Sve čari egzotičnog kontinenta

***

Овај текст је настао нашом жељом да млади, који имају шта да кажу и допринесу информисаности и едукацији наше омладине, пренесу своје идеје и сазнања. Уколико желиш да и ти будеш члан нашег младог тима и допринесеш развоју наших амбиција, твоје идеје су нам добродошле! ЦВ и један текст пошаљи на urednistvo@iSerbia.rs уз Цц на office@iSerbia.rs, са назнаком „Пријава / новинар“. Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових новинара вршимо до сваког првог дана у месецу.


Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti

Коментари

ВЕСТИ