FOTO: Wisecenter
Ovog meseca Beograd je posetio profesor sa IEDC poslovne škole Bled, dr Nenad Filipović. On je u hotelu Hajat održao predavanje na temu "Kako donosimo poslovne odluke?".
Kada ste zaposleni, uvek donosite poslovne odluke, od onih rutinskih, kao što je da li da poslu pristupim na način A ili na način B do odluka od ključne važnosti. Uostalom, čak i kada još uvek niste zaposleni, vi na neki način donosite poslovne odluke, na primer, na razgovoru za posao kada vas pitaju kolika plata bi vam odgovarala, da li biste pristali na određene uslove rada itd.
Osnovna ideja predavanja profesora Filipovića bila je ta da donošenje odluka nije tako jednostavno. Štaviše, kada donesemo odluku, ma koliko ona delovala kao ispravna, veliko je pitanje da li je ona po sebi zaista takva. Potrebno je imati u vidu sledeće:
Nemamo uvek uvid u sve informacije!
Prihvatili ste, na primer, ponudu za posao, jer vam odgovara ponuđena plata, dopada vam se što tim čine mladi i nasmejani ljudi, radno vreme vam potpuno odgovara i na sva vaša pitanja je pretpostavljeni odgovorio, te ste, prirodno, doneli odluku da prihvatite. Međutim, pitanje koje vama nije palo na pamet da postavite, a pretpostavljeni vam nije rekao je to da ćete često odlaziti na službeni put, što vama, recimo, nikako ne odgovara i ta informacija bi ključno uticala na vašu odluku. Dakle, nekad samo jedna informacija može potpuno da promeni vašu prvobitnu odluku, a neretko baš tu informaciju nemate.
Nemamo uvek vremena i potrebne kompetencije da procesuiramo informaciju!
Ponekad je odluku potrebno doneti na licu mesta. Neko vam postavi pitanje i vi morate odmah da odgovorite. To može da vas uskrati za promišljanje o odluci, ali i za informisanje. Nekad niste dovoljno upućeni u određenu maetriju, a bićete u prilici da nemate vremena da se dodatno informišete, jer je na vama odluka i to na licu mesta.
Problemi nemaju uvek takozvano „logično“ rešenje!
Ovo je prilično povezano sa prvom tačkom, a to je da nemamo uvek sve informacije. Nekad nam se može činiti da neka odluka prirodno sledi za određeni problem ili rasplet događaja, ali to ne mora da znači. Neka dodatna informacija potpuno bi narušila „logičnost“ te odluke.
Ljudska bića ne postupaju uvek racionalno, te stoga, naizgled, racionalne odluke nisu uvek najbolje!
Iako je čovek po prirodi racionalno biće, mnogo faktora utiče na naše racionalno rezonovanje. Možemo da budemo emotivni, pristrasni, da nam nešto lično više odgovara od nečeg drugog itd, te tada naše racionalno rezonovanje pada u vodu.
Kvalitet odluke nije zavistan od kvaliteta akcije!
Time što ste doneli odluku koju nalazite kvalitetnom, tek ste na pola puta i to nije garancija da će i sama akcija biti kvalitetna. Kada donesete odluku, odgovorni ste i za akciju koja sledi za njom.
Stoga, potrebno je postaviti se u više perspektiva i u okviru njih razmotriti različita pitanja. Da biste što preciznije proverili različite pretpostavke do kojih možete doći pri donošenju odluke, nakon što postavite dobro pitanje, pokušajte da ga preformulišete, ali vodite računa kako ga formulišete!
Profesor Filipović je naveo jednostavan primer gde žena pita svog muža da li on misli da se ona ugojila. Zamislite sada da svaki muškarac, nakon što parafrazira njeno pitanje u: „Dragi, da li sam se ugojila?" kaže: „Zapisujem tvoju težinu svakog meseca, pa ću ti sada doneti vagu iz kupatila, uporedićemo, pa ćeš znati da li si se ugojila". Međutim, ona verovatno nije u tom smislu postavila pitanje, već je želela da ga pita kako joj stoji suknja. Prema tome, zapitajte se da li uvek dobro parafrazirate nečije pitanje.
Ideja koja je zaključila priču, a koju i tim iSerbia savetuje je da je u, ponekad, neminovnom nedostatku znanja, pod vremenskim pritiskom i raznim uticajima važnije da imate u vidu okolnosti pod kojima donosite odluku.
Marija će vas u svom maniru sprovesti kroz razne teme o svakodnevnom životu i nama u njemu, a da vas pritom uopšte ne štedi ponekad surovo istinitim komentarima.
