Pitanje koje ću, umesto odgovora, samoj sebi postaviti na ovo prethodno je: zar se ne radi i kod jednog i kod drugog o nekoj vrsti znanja? Zašto je naznačeno da samo jedan od te dvojice zna znanje, kada je nekako očekivano da i ovaj prvi poseduje neku vrstu istog da bi uopšte znao kako da se lakta? Tu smo – znanje da i znanje kako! Da li ste nekada čuli za takvu distinkciju? Sigurno jeste samo ste je drugačije nazivali – praktično i teorijsko, dok bi ljudi koji ih praktikuju bili praktičar/onaj koji vlada veštinama/o da, čak i onaj koji se lakta i s druge strane, hodajuća enciklopedija.
Dozvolićete mi da ovom drugom gospodinu oduzmem to što nosi sve zasluge za posedovanje znanja i da to znanje podelim na ravne časti njemu i laktašu. Sada kada je nerešeno, kada obojica poseduju znanje, ponovo postavljam pitanje – da li bi vas bolje vodio laktaš ili hodajuća enciklopedija? Ovo pitanje zahteva da uvidimo šta nose te dve vrste znanja pa da shodno tome uvidimo koje je bolje po nas.
Dakle, s jedne strane imamo čoveka koji je, što bi se reklo, prošao sito i rešeto, koji zna kako da pokaže zube kada je to potrebno, koji ne preza ni od čega zarad svojih ciljeva... jednom rečju, imamo čoveka koji poseduje praktičnu mudrost, koji poseduje znanje kako – kako da nešto učini, kako da se postavi u određenoj situaciji, kakav pristup da ima.
S druge strane, imamo onog koji je satima bdio nad knjigama, udžbenicima, koji je svoju dioptriju uvećao zbog redova i redova, onog koji će i u pola noći ako ga probudite znati da vam i u najsitniji detalj ispriča sadržaj nekog poglavlja i da vam objasni čemu to poglavlje. To je onaj koji poseduje teorijsku mudrost, odnosno, znanje da – znanje koje govori da je ovo ili ono slučaj, da je nešto ovakvo ili onakvo.
Sada kada smo ih obojicu fino objasnili, ko više uliva poverenje?
Iskreno, ako mene pitate, nijedan! Kako mogu prepustiti odluku o svojoj budućnosti nekome ko u prvom redu zapostavlja samog sebe? Kako onaj laktaš očekuje da bude dobar laktaš ako zapostavlja teorijski deo koji će ga usmeravati tako da on bude dobar laktaš? Primera radi, ne može o ekonomskim pitanjima da odlučuje neko ko nije upoznat sa ekonomskom teorijom, pa koliko god bio dobar i isprepreden laktaš. Možda će jednom, dvaput ili stoput ubosti tamo gde treba, ali sto prvi put će omanuti zbog nedostatka relevantnih informacija.
Takođe, čemu onom drugom sati i sati provodeni nad iskucanim papirima i indeks koji se cakli od desetki ako to teorijsko znanje ne ume da primeni na praktičnom planu?
Da li ste i dalje sigurni da sebe vodite pravim putem ka dobroj budućnosti? U svima nama leži jedan od ove dvojice gospodina koje smo predstavili i svi mi zanemarujemo onaj drugi deo sebe isto toliko koliko i oni. Ako smo praktično mudri, bićemo kadri za rešavanje nekih praktičnih stvari. Ako smo teorijski mudri, bićemo kadri za rešavanje nekih teorijskih stvari. Međutim, daleko je to od kompetentnosti za rešavanje životnih pitanja, za vođstvom sebe ka dobroj budućnosti, upravo zato što nam jedna strana manjka. Te dve strane zajedno bi nas činile razboritim, možda čak i životno mudrim, a to već mnogo bolje zvuči kada je poverenje u pitanju.
Na kraju krajeva, 21. je vek, mislim da je moguće da enciklopedija sa nogama dobije i dva lakta. Ako može fotošop da ubacuje takve stvari, što ne bismo i mi? Ako želite da vas takva osoba vodi, budite ta(kva) osoba.
