FOTO: Onsugar
Prevela: Mirjana Jelesijević
Pre dvadeset godina, u septembru, hiljade delegata je doprinelo istorijskom uspehu na Četvrtoj svetskoj konferenciji na temu žena u Pekingu. Mišljenje koje je preovladalo bilo je da su žene odnele veliku pobedu. Zaista i jesmo. 189 svetskih lidera je obavezalo svoje zemlje na izvanrednu Platformu za akciju, sa ambicioznim ali realnim obećanjima u ključnim oblastima i smernicama za postizanje toga.
Da su te zemlje ispunile svoja obećanja, danas bismo više viđali napredak koji se tiče ravnopravnosti nego skromna postignuća u pojedinim oblastima. Mogli bismo da govorimo o jednakosti žena sveobuhvatnije - o zdravijem, ravnopravnijem u napretku i mirnijem svetu.
Posmatrajući spor i neujednačen napredak u ravnopravnosti danas, čini se da smo bili preterano ambiciozni očekujući da za dvadeset godina izbrišemo režim rodne neravnopravnosti koja je u nekim slučajevima trajala hiljadu godina.
Opet, da li se mnogo tražilo? Koliko bi zaista koštalo da se otkrije potencijal koji u sebi nose žene? A koliko bismo tek time dobili! Ako su svetski lideri zaista videli pekinšku Platformu za akciju kao ulaganje u budućnost svoje zemlje, zašto nije ispraćena do kraja?
Neke žene zauzimaju vrhovne položaje. Godine 1990. bilo je dvanaest predsednica i premijerki, a 2015. ih je devetnaest. Ali, osam od deset članova parlamenta širom sveta su muškarci.
Smrtnost porodilja je opala za 45%, ali cilj za 2015. godinu je bio 75%. I dalje je 140 miliona žena koje ne žive u savremenoj porodici; cilj za 2015.godinu je da sve one budu obuhvaćene borbom za ravnopravnost.
Sve više devojaka započinje i završava svoje obrazovanje. Mnoge zemlje su uglavnom otklonile rodne razlike u osnovnom obrazovanju. Sve više devojaka započinje i srednju školu, ali ipak postoji razlika između dostignuća dečaka i devojčica.
Mnogo više žena je zaposleno. Pre dvadeset godina, 40% žena je radilo za nadnicu ili platu. Danas je taj procenat porastao na 50%, ali ako se nastavi ovim tempom, biće potrebno 80 godina da se postigne rodna ravnopravnost u zapošljavanju i više od 75 godina da se postigne jednakost u zaradama muškaraca i žena.
Ova godina predstavlja veliku šansu ali i veliki izazov za svetske lidere. Kada se budu sreli u Ujedinjenim nacijama u Njujorku u septembru, imaće priliku da se podsete ciljeva iz Pekinga i ponovo obavežu na njih.
Danas pozivamo lidere da se pridruže ženama i postanu im partneri u borbi za ljudska prava, mir i razvoj. Pozivamo ih da pokažu primer iz sopstvenog života kako ravnopravnost doprinosi svima: muškarcu, ženi, detetu. Pozivamo ih i da ulažu u promene na nacionalnom nivou kako bi se otklonila neravnopravnost polova za koju znamo da još uvek traje.
Naš cilj treba da bude hitna sveobuhvatna akcija, zaukana u prvih pet godina i ravnopravnost do 2030. Potrebno je da se hitno promene postojeće putanje. Skromna zastupljenost žena na pozicijama za političko i ekonomsko odlučivanje predstavlja pretnju za jačanje žena i rodne ravnopravnosti čiji deo mogu i moraju biti i muškarci.
Ako se svetski lideri pridruže ženama u septembru, ako istinski pristupe borbi za ravnopravnost, gradeći je na dvadesetogodišnjim temeljima, ako mogu učiniti neophodne investicije, sklapati partnerstva sa poslovnim i civilnim društvom i smatrati sebe odgovornim za rezultate, naši ciljevi se mogu ostvariti ranije.
Žene će na kraju steći ravnopravnost. Jedino se pitamo - zašto čekati?
IZVOR: Huffingtonpost
Mirjana voli ruske romane i francuske filmove.
