Prevela: Ivana Živančević
FOTO: Wikipedia
Da li ste se ikada osećali srećno i tužno u isto vreme? Ili iskusili emocije kao gorko-slatke? Ili su vam osećanja bila toliko pomešana da ste bili prinuđeni da se kolebate između dva smera - akcije ili reakcije? Ili ste možda rastrzani između dve (ili više) emocija? Ukoliko prepoznajete sebe u bilo kojoj od ovih mogućnosti, ovaj tekst bi trebalo da vam pomogne da bolje razumete kako se suprotstavljena osećanja mogu manifestovati kao neizvesnost, konfuzija ili ambivalencija.
Biti na neki način "zarobljen" u konfliktnom emocionalnom stanju može se činiti veoma čudno. Uostalom, racionalno gledano, kako možete voleti i mrzeti nekoga u isto vreme? Ili istovremeno biti privučeni i odbijeni od strane iste stvari? Ipak, koliko god paradoksalno zvučalo, takva iskustva su univerzalna. Pre ili kasnije svi smo se našli u povuci-potegni situaciji. Ili nekoj koja nas je u svojoj multidimenzionalnosti, ostavila sa dvosmislenim impulsom da priđemo nekom objektu - a da ga istovremeno i izbegnemo.
Zapravo, ono što se opisuje kao tipično oklevanje najčešće je u vezi sa pomešanim osećanjima, ili emocionalnom ambivalencijom. Kako uopšte možete delati odlučno, ili delati uopšte, ukoliko se dvoumite ili - još češće, imate pomešana osećanja o nečemu? Bez sumnje, koreni oklevanja potiču iz ove složene emocionalne bipolarnosti. Neretko, preduzimanje nečeg novog može se odugovlačiti, staviti na čekanje, zato što ste "rascepljeni na dva dela" u tome kako se osećate da nastavite sa tim. 
FOTO:
Naravno, u bilo kom trenutku jedno osećanje može preovladati nad drugim(a). A ovaj psihološki fenomen približno je analogan gledanju u optičku varku. U ovom neobičnom (a ponekad i jezivom) vizuelnom iskustvu, u trenu kada jedan oblik ili objekat nestane iz vida (ili pređe iz figure u pozadinu), drugi (prelazeći iz pozadine u figuru) se pojavi. Ipak, ni jedan od posmatranih oblika ne može biti u fokusu - ili dominantan - u sto vreme. Iako oba imaju istu valencu, to je samo u naizmeničnom obliku. Oni podjednako postoje ali samo po "rotirajućem redosledu".
Dozvolite mi da iznesem nekoliko primera emotivne bipolarnosti iz stvarnog života, koju težim da razjasnim. Čineći to, može vam postati jasnije kako jedna emocija može da se "bori" sa drugom za nadmoć, kao i kako se tako relativna, promenljiva dominacija može promeniti u nanosekundi.A nisu u pitanju dve različite emocije dostupne u bilo kom trenutku. Pre je to situacija u kojoj obe emocije čine vašu emocionalnu stvarnost ali ne mogu se osetiti, ili doživeti, istovremeno podjednako snažno.
Razmotrimo tužnu situaciju kada volimo nekoga ko ne može - ili neće - da nam uzvrati ljubav: prastara dilema o neuzvraćenoj ljubavi. Koja je ovde "dupla" (možda i "trodupla") emocija ovde? Gotovo neopisiva emocija zaljubljivanja, i zaljubljenosti, mora biti viđena kao jedna od najpozitivnijih, najuzbudljivijih emotivnih stanja koja možemo zamisliti. Okarakterisana je terminima ushićenje, radost, očaranost - pa čak i zanešenost i blaženstvo. Ipak, biti takođe svestan da takvo obožavanje nije obostrano može izazvati podjednako moćno negativno emotivno stanje - takođe teško opisivo u svom žalosnom intenzitetu. Reči korišćene da oslikaju ovako veliku frustraciju i razočarenje, kreću se od tuge, kajanja i patnje, do srceparajuće agonije, mučenja i očajanja.
FOTO:
Ova dva "kompleta" suprotstavljenih emocija, uzetih zajedno, mogu se posmatrati kao oslikavanje iskustva, možda najbolje opisanog kao (koristiću izraz koji sam predstavio na početku) gorko-slatko. A "psiho-logično", kako ove suprotne emocije mogu da se ne dožive istovremeno - ili bar u ekstremno neposrednoj blizini? Šta više, moguće je da u svojoj jadnoj frustraciji ljubavnik oseti i treću emociju prema svom objektu obožavanja - a to je, bes. U njihovom ljubavlju-izmenjenom stanju svesti, može izgledati gotovo okrutno da voljeni neće na neki način da dele, ili budu pod pozitivnim uticajem sve te nemerljive obožavajuće ljubavi koja im se šalje.
Drugi primer (koji ide u potpuno drugačijem pravcu), kada vidite da neko maltretira osobu koja vam je duboko odbojna - jer ste je posmatrali kako maltertira mlađu, manju, nezaštićenu decu. Na jednoj strani, možete iskusiti određeno zadovoljenje zbog prisustvovanja onome što ovaj nasilnik tako bogato zaslužuje. Međutim, ako imate jaka, neprijateljska osećanja prema maltretiranju uopšteno, možete osetiti odbojnost prema dva-tri adolescenta starija od njega koji ga divljački ismevaju i prebijaju.
Sada je on žrtva - nadjačan, bespomoćan, a možda čak zapomaže u bolovima. Tako da zatičete sebe da zapravo, osećate saosećanje prema njemu. Vaša pomešana osećanja ne dolaze iz date situacije već iz vašeg viđenja pravde i fer-pleja. U prvom slučaju, videli ste nasilnika kao počinioca; sada ne možete drugačije nego da ga doživite kao nekoga protiv koga se nedelo čini. Ranije ste se identifikovali sa njegovim mlađim žrtvama; sada, zanimljivo, identifikujete se sa njim. Takva emotivna ambivalencija može biti potpuno neočekivana, a ipak potpuno autentična. Vaša bipolarna osećanja imaju savršenog smisla, utoliko što su u skladu sa vašim najiskrenijim uverenjima.
Ponudiću i poslednji primer, zamislite da ste upravo saznali da je vaš otac alkoholičar, zlonameran, pa čak i prezren-preminuo. Mnogo godina ste bili otuđeni od njega - poslednja kap bila je kada je "pozajmio" vašu kreditnu karticu poslednji put kada je odseo kod vas, kao odrasla osoba, i neovlašćeno napravio dug za koji su vam bili potrebni meseci da ga otplatite. Vest o njegovoj smrti navodi vas da osetite prilično zadovoljstvo i olakšanje, znajući da je ovaj hladni, manipulativni, prevrtljivi sociopata sada zauvek napustio vaš život.
FOTO:
Ipak, na vaše iznenađenje, otkrivate da ste zajedno sa vašim pozitivnim osećanjima konačne "emancipacije", pogođeni ogromnim - gotovo sveprožimajućim - osećajem tuge. I ove neočekivano moćne, i potpuno nenamerne emocije, nemaju nikakve veze sa njegovom smrću, već sa neopozivom smrću duboko zakopanih nada i snova, sada iznenada isplivalih, koje ste skrivali od detinjstva, radi sigurne, brižne veze sa njim. Uviđate da su vaša neočekivana, gotovo neutešna osećanja intimno povezana sa nikad-postignutim odobravanjem i njegovim prihvatanjem, za kojima ste oduvek žudeli - ali ste ih poricali, jer u suprotnom, njihovo odsustvo bilo bi previše bolno za vas. Još jednom, tenzija između naizgled nekompatibilnih, a ipak koegzistirajućih emocija, može se razumeti na osnovu pomešanih osećanja koja obzirom na psihološku dinamiku koja dovodi do njih, mogu biti potpuno logična.
...Znači, da, bez sumnje - ipak, samo retko istim intenzitetom - možete osećati dve različite stvari u isto vreme.
IZVOR:
Ivana je pasionirani ljubitelj knjiga, slagalica i čokolade, samokritična - ponekad i previše.
