.jpg)
FOTO: Vox feminae
Prevela: Sanja Davidović
Emelin Pankherst
Emelin je majka britanskih sufražetkinja i smatra se jednom od najuticajnijih žena u istoriji zemlje. Osnovala je Ligu za pravo glasa žena u Mančesteru 1889. godine, čija je kampanja bila da se dozvoli udatim ženama da glasaju na lokalnim izborima. Više od deceniju kasnije nastavila je formiranjem radikalne Socijalno-političke unije žena i predvodila je sufražetkinje sa pokličom „Dela, ne reči“.
FOTO: Razbibriga
Ona je bila kontroverzna ličnost i njena grupa je koristila nasilnu taktiku, uključujući bombardovanje i podmetanje požara, u znak protesta protiv političke i društvene nejednakosti. Kao i mnoge sufražetkinje, Pankherst i njene ćerke su hapšene u više navrata i provodile su duge periode u zatvoru. Tamo su stupale u štrajk glađu, što je rezultiralo nasilnim hranjenjem od strane zatvorskih stražara. Emelin je na kraju pozvana da okonča grupnu borbu sa početka Prvog svetskog rata.
FOTO: Pixsark
Umrla je 1928. godine, u 69-oj godini života i samo dve nedelje pre nego što je vlada odlučila da da pravo glasa ženama starijim od 21 godine. Nakon njene smrti, New York Herald Tribune nazvao ju je „najznačajnijim političkim i društvenim podstrekačem dvadesetog veka i vrhovnim protagonistom kampanje za pravo glasa žena na izborima“.
Edit Nju
Edit je bila jedna od borbenijih sufražetkinja, koja je učestvovala u uništavanju imovine i vandalizmu. U pokušaju da stvore diverziju koja bi omogućila koleginici sufražetkinji Flori Dramond da upadne i prekine sastanak kabineta u januaru 1908. godine, Edit i Olivija Smit vezale su se lancima za ogradu ispred Ulice Dauning 10, uzvikujući „Glasanje za žene!“. Dramond je uhapšena, ali to je bio prvi od mnogih pokušaja da primoraju vladu da saslušaju njihove zahteve. Kasnije te godine, Edit se vratila u Vestminister da protestuje protiv policijske brutalnosti, razbijajući prozore u ulici Dauning 10 kamenjem. „To je bio prvi put da su sufražetkinje razbijale prozore nekim povodom i počinioci se nisu kajali“, kaže BBC History Magazine. „Sledeći put će biti bomba“, rekli su nakon toga.
Emili Dejvison
„U pokretu definisanom delima smelosti, hrabrost Dejvisonove je bila izvanredna“, kaže Kira Kohran u „Gardian-u“. Godine 1943, 4. juna Emili se bacila ispred kraljevog konja na Epsom Derbiju. Dzokej i konj su preživeli, ali je Dejvisonova pretrpela prelom lobanje i unutrašnje krvarenje i umrla je bez dolaska svesti četiri dana kasnije.
FOTO: Istorija plus
Dugo je bilo spekulacija o njenim namerama. Emili je nosila zastavu sufražetkinja i neki su tvrdili da je samo htela da je veže za uzde konja. Povratna vozna karta i nedavno rezervisan odmor takođe su ukazivali na to da nije putovala u Epson sa namerom da izvrši samoubistvo. „Ali nema sumnje da je bila spremna na opasne žrtve zarad prava žena“, kaže Kohran. Hiljade sufražetkinja obučene u ljubičasto, zeleno i belo postrojile su se na pogrebnoj povorci i program je jednostavno glasio: „Umrla je za žene“.
IZVOR: The Week
Sanja je večiti sanjar koja će pokušati da vam objasni nerazumljiv svet odraslih i njihove međusobne odnose.
