FOTO: Google play
Prođe depresivna, kišna, tmurna jesen, a mi i dalje u bedaku. Čak smo i od čarobne, bajkovite kraljice zime napravili rusvaj! Te nam je hladno, te se razbijamo kao tikve po ledu, pa nam bljuzgavica nije na oko lepa, a kape nam mrse naše (od vlage ionako već nikakve) uvojke. Proleće nam je, kako mu i ime kaže, proletelo i taman pomislih, eto nama leta, za kojim smo tokom zime jadikovali, a tu ćemo mi opet... Nesnosno nam je, lepimo se, noćima ne spavamo, sa klima uređajima nam je hladno, bez njih nam je toplo, apetita nemamo, kost i koža postajemo.
Prosto mi dođe da nam svima simbolično poklonim lopte, kao simbol našeg stila života gde često reagujemo na prvu loptu, a svoju retko kad spuštamo. Svi smo sad neki hodajući karakteri. Ne sme čovek u gužvi ni da nas nagazi, a da mu ne presednemo pet puta više od našeg osećaja na nozi, jer zamislite, ako se ne izborimo za svoju uprljanu cipelu, uvek će je prljati! Na stranu to što čovek nije imao nameru da nas nagazi, živela čista obuća i živelo naše pravo na pobunu! U pobuni smo maheri, nema nam ravnih. Bunimo se protiv sistema, zatim gradimo novi kojeg sa nama čeka ista sudbina. Onda se bunimo kad nam ne odgovara ručak, kad komšija renovira stan pa nam udara po mozgu, bunimo se kada se drugi bune protiv nas i kada nemamo sve konce u svojim rukama.
Mada, u modi smo, bravo za nas. Koliko pratim trendove, sada je skroz kul biti takozvani hejter. Oni deluju hladno, staloženo, opako, a tako pametno. Njihovi tonovi i način izražavanja deluju kao kod onih načitanih, mudrih i iskusnih, koji su toliko pameti u sebi sintetisali i o svemu tome pristojno porazmislili da mogu u negativnoj konotaciji da kritikuju neku radnju, funkcionisanje, bivanje. Verujte, nema tu čak ni kritike. Za kritiku je potrebna jasno i relevantno izložena analiza koja ima u vidu i soluciono rešenje, što nisam primetila da današnji pomodari (koji sebe ne bi tako nazvali, jer baš na takve „bacaju hejt“) rade. Kada bi to radili, njihovo određenje bi izgubilo smisao i pomažući onome što negoduju, stali bi na suprotnu stranu. Što bismo, daleko bilo, nudili konstruktivna rešenja kad nije to u opisu našeg zanimanja? Primera radi, da ne bude zabune: Ne dopada ti se kako je Mića nešto shvatio? Ud'ri paljbu na njega sa svojim komentarima, ali nemoj ni slučajno da mu ukazuješ na drugačija rešenja ili, da ne čuje zlo, da mu ih objašnjavaš!
Mada, veoma smo simpatični sa svim onim našim „principijelnim“ razlozima za negativne reakcije. Znate one čuvene izjave: „Neću iz principa“, a koji je to princip na koji se govorno lice poziva, ne zna ni ono samo. Tu su i one čuvene zašto-zato relacije. Sve to, naravno, ne vodi ničemu racionalnom, ali nas dovodi u ona česta stanja nervoze prema drugoj ljudskoj jedinki. Ko zna, možda nas je nakupljena nervoza toliko izmorila da bismo radije još malo plutali u njoj nego staloženo razgovarali. Ipak je razgovor teška misaona rabota!
Tako prođe jesen, prođe zima, proleti proleće, dođe leto, a mi ostadosmo isti, uz mogućnost napretka u svom trenutnom stanju. Kad jednog dana, videh preslatku decu kako se bezbrižno igraju na igralištu. Sledećeg dana sam uživala na Adi i jela sladoled u vrlo prijatnom društvu. Kasnije sam se čula sa mamom telefonom i ispričala se za sve pare. Odgledala sam divan Diznijev crtani, a nakon toga sam videla da mi je objavljen članak. Videla sam da mi je tata onlajn i baš mi je došlo da mu se javim. Uživala sam u ručku koji je neko spremio za mene, a posle sam za uzvrat ja tom nekom, sa zadovoljstvom, spremila večeru. Odlično sam se naspavala, videla meni draga lica, počela da spremam ispit zato što mi je pred očima krajnji cilj mojih studija i nasmejala sam se raznolikoj budućnosti koju priželjkujem.
Uvidevši sve to, što se nikako ne uklapa u onu priču koja se vrtela kroz ceo tekst, setila sam se onog simpatičnog, modernog, hodajućeg karaktera, kako sam nas na početku nazvala. Onog koji često ulazi u napete razgovore, besni na prolaznike, gunđa onome što nije po njegovom ćefu, svesno čini da se drugi osećaju loše, pada na prvu loptu umesto da stane na loptu i mućne glavom, onog koji na negativan način pokazuje da ima kičmu. Onda prosto ne mogu, a da se ne zapitam, šta je to sa nama, ko nam drma kavez?!
