FOTO: bmmagazine
Prevela: Ana Zlatković
Tokom jednog dana, svesni smo samo malog procenta stvari koje nam se dešavaju ili koje mi sami preduzimamo. Ostatak vremena nam okupiraju razne misli, brige i sanjarenja. Naša tajanstvena podsvest kontroliše većinu onoga što radimo i kako reagujemo na događaje koji nas okružuju. Mogli bismo reći da je naša podsvest nečujni autopilot.
Naša podsvest čuva mapu naše subjektivno doživljene realnosti. Na stvaranje te mape, našeg podsvesnog viđenja stvarnosti, direktno utiče naš život, odnosno naša prošlost i stečena iskustva. Na primer, naše detinjstvo se odražava na školovanje, roditeljstvo, društveni status, politička opredeljenja, kulturu, modele ponašanja, odabir životnog partnera i sl.
Događaje iz okruženja primamo putem naših pet čula. Obrađujemo ih i reagujemo na njih pod uticajem naše podsvesti. Za takve reakcije retko koristimo svoju svest, osim onda kada treba da donesemo racionalne odluke (nadajmo se da su racionalne). Na nadražaje iz okoline reagujemo podsvesno i upravo zato, ponekad, burno reagujemo ili izgovorimo neke stvari zbog kojih se kasnije kajemo.
Naš mozak ima potencijal da bude veoma delotvoran ili nedelotvoran, jednim delom u zavisnosti od našeg genskog nasleđa i većim delom u zavisnosti od naših životnih iskustava.
Iskusni treneri imaju običaj da se skoncentrišu na to da pomognu pojedincima i timovima da dostignu svoj liderski potencijal kroz rad na svom ponašanju i da maksimalno unaprede sam liderski potencijal. Koristeći razna sredstva, nastoje da utvrde koje su to navike u razmišljanju koje treba promeniti. Unapređuju te navike tako da one odgovaraju trenutnim potrebama rukovođenja, potrebama koje se neprekidno menjaju. Rukovodilac uči kako najbolje da koristi svoj mozak.
Nedavna dostignuća u oblasti neurologije ukazala su nam na to da naš mozak ima sposobnost preusmeravanja, pozitivnog ili negativnog, u zavisnosti od toga šta nam se dešava u životu. Na primer, kada osoba izgubi vid, deo njenog mozga koji je bio zadužen za obradu slika sada menja namenu i počinje da obrađuje zvuk, čime se razvija istančano čulo sluha.
Takođe, znamo da privremena mentalna stanja mogu postati trajna, jer naš um utiče na našu moždanu strukturu. U svakom slučaju, mi konstantno razvijamo naviku razmišljanja, osećanja i ponašanja, a naši mozgovi jačaju određena moždana kola, dok druga postaju slabija. Ovo saznanje nam ukazuje na to da možemo namerno negovati pozitivne navike.
Ustaljene načine razmišljanja o životu, poslu, rukovođenju i vezama je teško promeniti, ali nije nemoguće. Baš kao što se može izlečiti bilo koja bolest zavisnosti ili štetno ponašanje. U oba slučaja je podrška drugih ljudi od neprocenjive važnosti, jer prisustvo otvorene, brižne osobe povećava sposobnost pojedinca da se skoncentriše, a isto tako povećava njegovu odgovornost, inspiraciju i istrajnost. Takođe, zajednica može pomoći time što će dati model ponašanja i tako pravilno usmeriti promenu koja će u društvu biti prihvaćena i cenjena.
Mi, trenutno, znamo sasvim dovoljno o tome kako naš mozak funkcioniše, pa samim tim možemo iskoristiti njegov prirodni proces prilagođavanja na najbolji način. Sledećih šest saveta je izvedeno na osnovu dugogodišnjeg iskustva u radu sa poslovnim ljudima koji su postigli trajne promene.
Donesite čvrstu odluku da želite promenu i budite 100% odgovorni za ishod.
Ovo je, verovatno, najvažniji korak, kao i uzrok većine problema. Ako želite da postanete vođa koji inspiriše, važno je da znate zašto to želite. Morate znati kakve koristi imate od toga, a kakve koristi to donosi vašem timu i kompaniji. Ima li smisla da ulažete previše energije, vremena i lične posvećenosti? Razmislite šta bi vas podsvesno moglo motivisati da postanete vođa.
Stvorite viziju o tome kakvu promenu želite da postignete.
Jaka vizija pomaže da se prevaziđu izazovi i trenutne poteškoće. Isto tako, to nam može pomoći da se svesno skoncentrišemo na ono što želimo da postanemo, a ne na ono što smo sada. Kada se, na primer, radi o vašem odnosu sa saradnicima, vaša vizija može biti dugoročan kvalitet i jačanje vaših međusobnih odnosa. U tom slučaju, ako se neprekidno trudite da uvek vi budete u pravu i da uvek vi date poslednju reč, to onda može ugroziti vaš odnos sa saradnicima, interesnim grupama. Umesto toga, probajte da se svesno priklonite saradniku i popustite kad je to moguće, kako biste ojačali vašu vezu.
Uvežbavajte stanje svesnosti.
Počnite da postavljate sebi pitanje „Šta trenutno mislim o procesu svog mišljenja?“. Trudite se da što više uključite svoju svest u proces razmišljanja. Ili se zapitajte „Šta se to trenutno dešava?“. Kada ste u stanju nesvesnosti, onda nemate kontrolu, a prethodna iskustva, na osnovu kojih će vaša podsvest odreagovati, nisu uvek najbolji vodič za trenutne izazove.
U poslovnom svetu uvežbavanje stanja svesnosti znači početak za ostvarivanje koristi. Menadžerima to često pomaže da se izbore sa stresom i pritiskom nemilosrdnog svakodnevnog okruženja. Za neke, stanje svesnosti svodi se na pronalaženje vremena za meditaciju i pročišćavanje uma.
FOTO: Šah
Stanje svesnosti treba pretvoriti u trajnu naviku. Ovo je veoma korisno jer omogućava da svesno menjamo svoje stare i beskorisne navike u razmišljanju, koje postaju prepreka u nameri da dostignemo svoj vrhunac kao lideri, treneri, partneri i roditelji. Veoma je jednostavno: Svesni lideri donose bolje odluke.
Postanite manje samoorjentisani u razmišljanju.
Uspešni timovi su neophodni za ukupan poslovni uspeh. Međutim, kada je prisutno samoorjentisano razmišljanje, timovi su disfunkcionalni i ne postižu dobre rezultate. Vođe timova treba da ohrabruju naviku suprotstavljanja ovakvom načinu razmišljanja, kako kod sebe, tako i kod ostalih članova tima. Budite svesni da samoorjentisano razmišljanje vodi lošim rezultatima, nezdravim konfliktima i negativnim emocijama.
Osvrnite se na svoje rezultate.
Ovo je odlučujuće važan element promene. Izdvajanje vremena za osvrt na bitne događaje je važan deo procesa moždanog preusmeravanja, sa ciljem stvaranja novih navika. Ljudi su se razvili tako da uče na osnovu iskustva, a to se može podstaći i produbiti osvrtom na postignuto. Zapitajte se šta se desilo tokom važnog poslovnog događaja. Šta se dobro završilo, a šta ne? Na šta je događaj ukazao? Postoji li nešto što biste drugačije uradili sledeći put? Neka ovakvo samopropitivanje postane vaša navika i to će vam pomoći da brzo napredujete.
Istrajte.
Menjanje beskorisnih navika zahteva dosta vremena i mnogo ponavljanja. Znamo da se misli stvaraju onda kada moždane ćelije, neuroni, međusobno razmenjuju električne signale putem veza zvanih sinapse. Što češće neuroni razmenjuju signale, putanja njihove komunikacije postaje jača. Samim tim, stvara se nova navika u razmišljanju. A tačno je i suprotno. Kada misli postaju manje frekventne, neuronska putanja slabi.
Primenite ovih šest saveta kako biste usmerili svoj moždani razvoj, dostigli stanje svesne kontrole nad svojim umom i poboljšali svoje rukovođenje, kao i svoj život.
IZVOR: bmmagazine
Ana, ona koja je rešena da pobedi u mrtvoj trci s vremenom!
