FOTO: Huff Post
Pravi odgovor jeste da su obe nauke bitne i da svet ne bi mogao da funkcioniše bez i jedne od ovih nauka. Ovoj zemlji su potrebni i naučnici, pronalazači, hemičari, biolozi i fizičari, ali su joj potrebni i pisci, pesnici, prevodioci, muzičari i likovni umetnici.
Retko kada ćete naići na osobu kojoj i jedna i druga nauka pristaju u potpunosti.
Osobe kojima više idu prirodne nauke, imaju izraženiji smisao za logičko rešavanje zadataka ili problema. Orginalni su, induvidualni, emotivno stabilni i imaju visok stepen intelektualnog kapaciteta. Oni često vide širu sliku i vole da istražuju kako bi došli do novog otkrića, tj. najboljeg rešenja.
Sa druge strane, kako im i sam naziv nalaže, osobe koje više vole društvene nauke obično su društvenije i otvorenije prilikom razgovaranja sa drugima, pa čak i sa neznancima. Dobri su sa rečima, nezavisni, produktivni, optimistični i imaju mnoštvo zanimljivih ideja. Kreativnost, izražavanje sebe kroz umetnost i ljubav prema njoj izraženija je kod ovakvih tipova ljudi.
Da li genetika ima uticaja na naše talente i osobine?
Mnogi psiholozi su potegli ovo pitanje i mnoga istraživanja radila su se baš na ovu temu. Psiholozi sa Edinburgovog univerziteta analizirali su jednojajčane i dvojajčane blizance. Nakon raznih anketa i pitanja, došli su do otkrića da su jednojajčani blizanci imali duplo više sličnih osobina, talenata i dobro su im išle iste nauke za razliku od dvojajčanih. Psiholozi su zaključili da DNK ipak dosta utiče na naš mentalni sklop.
Na osnovu svojih sposobnosti i osobina biramo čime ćemo se baviti u budućnosti, pa ipak se često zapitamo koje je to zanimanje zaista stvoreno za nas. Postoje razni testovi ličnosti koji nam na osnovu naših osobina dodeljuju poslove koji bi nam najviše išli od ruke. Takav test možete uraditi OVDE
Sara je direktna, uporna i orginalna, vašu pažnju i interesovanje zadobija sasvim spontatno na nenametljiv način.
