Foto: eRepublik - Proslava praznika
Foto: Wikipedia - Dabog
Dabog
Dabog se nazivao i Dajbog, Daždbog (stsl. dažd - kiša). On je bog Sunca, odnosno sunčeve svetlosti i kiše. Dabog daje zemlji život jer upravlja najvažnijim elementima za opstanak ljudi. Pretpostavlja se da je on istovremeno bio i bog podzemnog sveta. Zamišljan je kao starac odeven u medveđu kožu, sa štapom u ruci koji mu pomaže jer je hrom. Njega obično prati vuk koji je bio njegov izaslanik i takođe je hrom. Dažbog je često silazio među ljude da vidi kako žive i pomagao im u rešavanju problema. Verovatano je zbog toga u hrišćanskoj veri njegovu ulogu preuzeo Sveti Sava.
Veles
Veles ili Volos je slovenski bog šuma, polja i pašnjaka odnosno useva, stoke i divljih životinja. Zamišljan je kao starac duge brade ili snažan mladić sa bivoljim rogovima. Kao bog šume predstavljen je kao medved, brinuo se o šumi, divljim životinjama i šumskim plodovima. Takođe je bio zadužen za useve i stoku, pa mu se narod obraćao kako bi žetva bila obilna, a stoka zdrava i plodna. U hrišćanstvu Velesovu ulogu preuzima Sveti Vasilije. Postoje tvrdnje da je Veles pored Daboga takođe mogao biti bog podzemnog sveta. Neki naučnici mu pripisuju zaštitu poezije i muzike. Po bogu Velesu nazvan je jedan od najkontroverznijih spisa stare slovenske vere - Velesova knjiga.
Vesna
Vesna u slovenskoj mitologiji predstavlja boginju proleća i plodnosti, zaštitnicu braka i mladosti. Ona je sa sobom donosila svetlost, cvetanje, lepo vreme i zelenilo, pa je zbog toga bila omiljena među Slovenima. Zamišljana je kao lepa i nasmejana devojka krupnih očiju. Njena kosa bila je okićena cvetnim zvončićima, na sebi je imala belu haljinu i u predelu struka nosila je veliki cvetni venac. U ruci je nosila jabuku ili buket cveća, a pratile su je lastavice.
Jedan od praznika posvećenih Vesni slavili su supružnici koji su brak sklopili u protekloj godini. Bio je to najradosniji praznik i za tu priliku pravljeni su kolači sa medom - medenčići. Hrišćanska crkva je ovaj praznik vezala za dan četrdeset mučenika, danas se slavi 22. marta i naziva se Mladenci. Kod Srba često je žensko ime Vesna.
Foto: Elfwood - Vesna i Morana
Morana
Morana je u tradiciji starih slovena bila simbol smrti i zime. Predstavljana je kao lepa devojka, izrazito bleda, sa vučjim očnjacima i kandžama. Sloveni su verovali da sve zimske nepogode - led, sneg, mraz donosi Morana. Duga zima bila je uzrok gladi i neizdržive hladnoće, često i pomora i bolesti stoke. Postojali su mnogi običajni rituali kojima su svi Sloveni ispračali Moranu. Pravljena je lutka od slame i pruća koju bi narod tukao motkama, a kasnije spaljivao ili bacao u reku. U martu se takođe praktikovao ritual u kojem su se maskirani ljudi pravili povorku i na taj način plašili Moranu.
Neopaganizam
U savremenom društvu među Slovenima javljaju se neopaganske verske organizacije. Svoja verovanja baziraju na sopstvenim tumačenjima ili naučno nedovoljno istraženoj Velesovoj knjizi. Obično propagiraju povratak prirodi, panslavizam i versku toleranciju. Međutim, među njima postoje i agresivne desničarke grupe koje su okrenute filozofiji krvi i tla.
Jovana živi kroz svoje stihove dok stvarni život samo sanja.
