FOTO: Wordpress
Da li je dovoljan zrak sunca da vas nasmeje i kapljica kiše da vas uspori? Koliko vam smeta košava koja nosi sve pred sobom, a vi je posmatrate sa prozora? Kako na vas utiče zvezdano nebo, a kako sivi oblaci? Da li postoje ikakve asocijacije, da li je istinita izreka da se možemo osećati baš onako kakvo je vreme napolju? Mogu li grom i munja izazvati tugu u nama ako nemamo razloga da budemo iole nesrećni?
Stručnjaci tvdre da je meteoropatija sve češća pojava sa kojom se susrećemo zbog ozonskih rupa, ali i užurbanog načina života. Na primer, sunčano vreme dokazano poboljšava raspoloženje. Kada je nebo plavo, pokazalo se da su samopouzdanje i samopoštovanje ljudi znatno veći, kao i da smo tada odvažniji, preduzetniji i skloniji avanturizmu. Sa druge strane, dolazak olujnog vremena može da izazove glavobolju, migrenu i promenu raspoloženja. Istina je da zbog lošeg vremena ljudi lako postanu razdražljivi, pa i emocije i ponašanje variraju. Sećate se Andrićeve „Proklete avlije“ i toplog, smrdljivog vetra koji nepovoljno deluje na zatvorenike? Možda nepovoljno utiče i na nas. Naučnici kažu da smo svi po malo meteoropate. Stari ljudi već na sav glas govore da je vreme poremećeno, ali neke stvari se ne menjaju – to uvek utiče na zdravlje ljudi.
Ipak, dobra strana je da naše raspoloženje uglavnom zavisi od nas samih. Oni koji su skloni depresiji, biće im dovoljan i oblačić da se prepuste lošim mislima i suzama, dok će onima kojima uglavnom osmeh krasi lice, biti dovoljan jedan zrak sunca koji se pomoljio iza oblaka da istrče na ulicu i uživaju u sunčanom danu, vedrim mislima i lepom životu. Dobra strana je da pola sata šetnje po prirodi može da ublaži svaki vid tuge, a jedan jedini zagrljaj pravog prijatelja ili voljene osobe otera sve sive oblake.
I iza zidova svoje domske sobe, posmatram kako kiša lagano pada, kako ljudi užurbano koračaju pod svojim kišobranima raznih boja, kako se kapljice ove prolećne kiše slivaju niz iglice borova... I shvatam da kiša u stvari može biti i simbol smiraja, spokoja, one najlepše tišine. Posmatrati kišu može biti i oplemenjujuće zato što možemo udahnuti svež vazduh koji ona donosi, zato što možemo ugledati čak i dugu nakon što kiša prestane...
I zato ne moraju vremenske nepogode loše uticati na nas. Možda nas i munja nasmeje, jer odražava svetlost. Možda nas i vetar oraspoloži, jer shvatimo da smo jači od njega i ne može nas odneti. Možemo uživati dok nam košava miluje lice. Pogledajte, čak i posle suza pojavi se osmeh. I sve je tako u životu. Vrti se u krug. Pojavljuje se i nestaje. Ono što vredi ostaje. Zato, ne dozvolimo duhovima tužnih trenutaka ili nevremena da nas gone zauvek, pokušajmo da uživamo u onim lepim trenucima i samo njih pamtimo, jer je sreće bilo, ima je i uvek će postojati u sitnicama, u onim najmanje bitnim stvarima koje život znače... Kišo, hvala ti za ovaj trenutak mira i epifanije!
FOTO: Decracha
