iSerbia - Kakvo je stvarno stanje inkluzije u obrazovanju?
Inkluzija (engl. inclusion) u visokom obrazovanju podrazumeva uključivanje osoba iz različitih marginalizovanih grupa društva u sistem visokog obrazovanja na svim nivoima studija, bez obzira na pol, nacionalnu pripadnost i versko opredeljenje. U osetljive, iz različitih razloga marginalizovane društvene grupe, najčešće spadaju: pripadnici romske nacionalnosti, osobe sa različitim oblicima invaliditeta, osobe koje dolaze iz ruralnih, nerazvijenih područja ili osobe koje žive u siromaštvu.

Autor: Tanja Mijatović

Foto: Morguefile

Ciljevi inkluzivnog obrazovanja su višestruki, međusobno prožimajući, a obuhvataju realizaciju prava na obrazovanje za sve, smanjivanje siromaštva, smanjivanje socijalnih razlika koje postoje između različitih društvenih grupa i stvaranje pravednijeg i humanijeg društva.

Jačanje zakonskih okvira inkluzivnog obrazovanja u Srbiji

Godina 2009. bila je odlučujuća za inkluzivno obrazovanje u Srbiji, kada Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja donosi Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Premda se ovaj zakon prvenstveno odnosio na predškolsko, osnovno i srednjoškolsko obrazovanje, on je obezbedio neophodnu potporu i za bliže uređivanje inkluzije u visokom obrazovanju.

Foto: Univerzitet umetnosti

Kao primer dobre prakse, navodimo Univerzitet umetnosti u Beogradu, na kome je 2014. godine usvojen Pravilnik o načinu podrške studentima tog univerziteta koji, u okviru inkluzivnog obrazovanja, garantuje pravnu zaštitu, pružanje relevantnih informativnih i savetodavnih usluga (pomoć u učenju kroz studentska mentorstva), asistivnu opremu, mogućnost oslobađanja od školarine i besplatne udžbenike.

Strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine cilj je da se kreira održiv model inkluzivnog obrazovanja koji bi podrazumevao osigurano finansiranje, obuku kadrova, obezbeđivanje adaptiranih, prostornih i drugih uslova, resursa za učenje i drugih pomagala, kao i obezbeđivanje posebnih sistema podrške (u vidu ličnih asistenata).

Studenti upisani u okviru inkluzivnog programa visokog obrazovanja imaju zakonski zagarantovanu zaštitu od diskriminacije kao i sva prava koja proističu iz njihovog statusa studenta: pravo na menzu, studentski smeštaj i mogućnost da dobiju pomoć koja im je u obrazovnom procesu neophodna.

Kroz učešće u radu Studentskog parlamenta, odnosno, regulatornim telima fakulteta i univerziteta, studentima u sklopu inkluzivnog programa obrazovanja je omogućen prostor da javno iskažu svoje mišljenje, da ukažu na dobre strane inkluzivnog obrazovanja i na probleme sa kojima se suočavaju, te da predlože određene mere za njihovo saniranje i unapređenje, jačajući tako svoj položaj na fakultetu.

Inkluzivno obrazovanje u praksi

Preispitivanje rezultata koji su do sada postignuti u implementaciji inkluzivnog obrazovanja ukazuje da još uvek ima mnogo problema koje treba rešiti. Većina problema proizlazi iz materijalno-tehničkih uslova pojedinačnih fakulteta usled nedostatka finansijskih sredstva kojima fakultet može da pribavi ili osavremeni tehnologiju koja je u inkluzivnom obrazovnom procesu neophodna.

Mnogi fakulteti nemaju pristupne rampe ili imaju neadekvatne, dok je o liftovima izlišno govoriti. Do literature na brajevom pismu za slepe i slabovide, takođe je teško doći. Jedan od značajnih projekata u tom smislu predstavlja „Digitalna Brajeva biblioteka u Oblaku“ s ciljem stvaranja baze udžbenika koji će slepim i slabovidim osobama biti dostupni u prilagođenom formatu.

Gluvonemim studentima bi praćenje nastave olakšalo postojanje asistenata za pisanje beležaka ili tumača znakovnog jezika. Međutim, iako je Strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji predviđeno pravo na ličnog pratioca, troškove ove vrste pomoći do sada su uglavnom snosili studenti lično, odnosno, njihovi roditelji. Drugim rečima, svi doneseni zakoni nisu garancija njihove dosledne primene.

Foto: Morguefile

Usled nedostatka asistenata, studenti su primorani da se oslanjaju na dobru volju profesora i kolega svaki put kada im je potrebna pomoć u učenju. Studenti najčešće pomažu svojim kolegama upisanim u okviru inkluzivnog obrazovanja, ali kako je to vrsta podrške na koju studenti ne mogu kontinuirano da računaju, to najčešće prouzrokuje osećaj nesigurnosti.

Među studentima inkluzivnog obrazovanja čest je osećaj usamljenosti i isključenosti iz studentske zajednice, premda se u proteklih nekoliko godina, situacija i u tom aspektu poboljšava. Jedna od negativnih pojava inkluzivnog obrazovanja, retko zastupljena, ali ipak prisutna, je ljubomora. Studenti smatraju da njihove kolege u inkluzivnom obrazovanju dobijaju bolje ocene, da im je gradivo lakše i da imaju više podrške nastavnika.

To samo govori u prilog činjenici da se na fakultetima mora više raditi na vršnjačkoj edukaciji u vezi sa inkluzivnim obrazovanjem i problemima sa kojima se ti studenti suočavaju, jer je stvaranje održivog modela inkluzivnog u visokom obrazovanju u Srbiji i dalje Work in Progress.


Izvori: Inkluzija / Socijalno uključivanje / Vreme

Tanja je student, ljubitelj umetnosti, voli da piše i da slobodno vreme provodi sa prijateljima.

***

Pročitajte i:

Kako se naspavati i spremiti ispit?
Studenti iz Srbije svetski prvaci u debati
Studentska razmena, neprocenjivo iskustvo!

***

Uključi se! Ovaj tekst nastao je našom željom da stvorimo alternativni veb prostor za studente, gde mogu da pišu i informišu se o onim temama koje smatraju važnim. Ukoliko želiš da i ti pišeš za studentsku rubriku, tvoje ideje su dobrodošle! Nije potrebno prethodno iskustvo, već samo zainteresovanost za studentska pitanja. Da biste se prijavili kliknite OVDE. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu!


Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti

Komentari

VESTI