Prvi i najvažniji uslov neprekidnog učenja je znati kako učiti. Za pripremanje ispita, kolokvijuma, testova nam je potrebno neko određeno vreme. Pošto je vreme ograničeni resurs, veoma je važno da vi njime upravljate. Vrlo je važno da poštujete svoje vreme i da ga racionalno koristite.
Ukoliko smo, pak, pored fakultetskih obaveza, usredređeni i na neke vannastavne aktivnosti, pa samim tim imamo mnogo obaveza, greška koju često činimo je ta što naše slobodno vreme koristimo za učenje. Nedostatak slobodnog vremena za odmor i relaksaciju nas čini stresnim, što može izazvati mnoge fizičke i mentalne posledice.
Sa druge strane, ako naše vreme trošimo na neke beskorisne stvari, nećemo ostvariti uspeh. Danas studenti često ne znaju da upravljaju svojim vremenom, pa ih to često sprečava da efikasno iskoriste svoje kapacitete. Kao posledica toga, mnogi dobijaju niže ocene na ispitima ili se dešava da ih uopšte ne polože. Zato je veoma važno da naučimo da kontrolišemo svoj dan, a ne da dan kontroliše nas.
Kradljivci vremena u učenju
Čak i da ste usvojili savete za poboljšanje koncentracije, motivacije i odredili koje metode učenja vam najviše odgovoraju, postoje kradljivci koji vam mogu oduzeti vreme koje ste izdvojili za učenje. Navešćemo vam nekoliko najčešćih i dati savet kako da ih se rečite.
Loše planiranje
Studentima se često dešava da ne isplaniraju svoje vreme učenja. To dovodi do toga da svoju pažnju usmeravaju na manje bitne stvari, a propuštaju da završe važne zadatke, što će dalje rezultovati strahom, panikom da neće stići da nauče ono što je potrebno itd.
Rešenje: Ukoliko nemate ideju kako da sami napravite plan, a sledećem linku pročitajte na koji način možete napraviti dnevni i nedeljni plan učenja.
Nedostatak prioriteta/ciljeva
Ovo je jedan od najvećih lopova vremena. Utiče na sve što obavljamo i na ličnom i na planu učenja. Nažalost, mnogi od nas misle da se ciljevi učenja postavljaju godišnje, a ne dnevno. Rezultat toga je previše utrošenog vremena na nebitne stvari, a ne na stvari koje su važne u našem učenju.
Rešenje: Pored planova u vezi sa učenjem, koji smo naveli, napravite i plan prioriteta/ciljeva. To ćete učiniti tako što ćete u planer upisivati sve aktivnosti koje treba da obavite. Za to vam može pomoći takozvana matrica „hitno-bitno“. Primer ovakve matrice možete videti na slici.
Foto: Duan Blog
Odlaganje
Vrlo je važno planirati vreme, ali je beskorisno, ako odlažete vaše obaveze. Najveći lopov vremena nije donošenje odluka, nego izbegavanje donošenja odluka. Ako već ostavljate nešto za kasnije, gledajte da to budu manje bitne stvari, one koje neće ostaviti posledice zbog neizvršavanja. Odlaganje nevažnih stvari može imati pozitivnu vrednost u vašem danu. Veliki problem predstavlja odlaganje važnih stvari.
Rešenje: Tekst na našem portalu vam može pomoći u tome da pobedite odlugovlačenje/odlaganje u učenju. Možete ga pronaći na sledećem linku.
Prekidi
Uprkos tome što ne volite odugovlačenje i što dobro planirate vreme, ipak ne stižete da naučite sve predviđeno planom. To se događa zbog toga što vas prekidanja ometaju.
Na sajtu Business Academy su naveli da je otkriveno da se za jedan sat neometanog rada uradi isto koliko i za četiri sata ometanog. Posle jednog minuta ometanog rada, potrebno nam je 15 minuta vremena da se vratimo na nivo koncentracije pre ometanja. Tako da, ako ste ometeni 10 puta tokom dana, izgubili ste dva i po sata skoncentrisanog rada.
Prekidanje može doći iz dva izvora: od osoba i elektronskim putem (mejl, društvene mreže, čitanje vesti na portalima, fiksni ili mobilni telefon...). Sa druge strane, prekidanja mogu biti dobra i loša.
Dobra prekidanja su ona koja su vama vrlo važna. Takva prekidanja vam mogu doneti neku značajnu informaciju za dalji tok učenja. Na primer, može vas pozvati kolega/inica i da vam javi da je saznao/la pitanja koja se eventualno mogu pojaviti na ispitu ili koje je profesor označio da ne treba da se uče.
Foto: Facebook
Međutim, ima prekidanja koja imaju malu ili skoro nikakvu vrednost. To se obično odnosi na situacije kada vas pozove prijatelj da vam ispriča događaj sa sinoćne žurke ili susreta sa nekom osobom ili ako vas ukućani pozovu da pogledate nešto na televiziji (a to vam trenutno nije od velikog značaja). Ovakva prekidanja vam pomeraju fokus i sprečavaju da budete produktivni kada to želite i možete da budete.
Rešenje: Tokom dana izdvojte vreme koje ćete posvetiti čitanju mailova (neka to bude uveče, pred spavanje, kada završite sa učenjem). Na telefon nemojte da se javite, ukoliko vas zovu prijatelji koji vam nisu kolege sa fakulteta. Sa druge strane, ukoliko vas zovu kolege, pogledajte u kom pravcu ide vaš razgovor, ako osetite da vam taj razgovor nije od preterane važnosti, nastojte da ga što pre prekinete. Na kraju, ukućanima naglasite da učite i da nemate vremena za prekide.
Previše se trudite
Mnogi studenti imaju osećaj da moraju da završe sve u toku jednog dana i ne daju sebi vremena da urade stvari kako treba. To vodi do polovično naučenog gradiva i osećaja neuspeha.
Rešenje: Rasporedite gradivo po danima i odvojte vreme za obnavljanje. Ukoliko dovedete sebe tu situaciju da morate da primite mnogo informacija za jedan dan, to ne znači da ste glupi, jer niste sve zapamtili. Prirodno je da naš mozak ne može da primi previše informacija za vrlo kratko vreme, zato se potrudite da ne učite „kampanjski“.
Pretrpan sto
Pogledajte vaš sto. Ako možete da vidite manje od 80% površine stola, onda verovatno patite od tzv. „stonog stresa“. Najuspešniji studenti rade na rašćišćenim stolovima.
Rešenje: Odmah sredite vaš radni sto na kojem učite. Nered može znatno povećati nivo stresa i tako vas poremetiti da nastavite sa učenjem.
Izvor: Business Academy / Vodič za učenje - LINK Group
