FOTO: Press
Baš kao na nekoj terapiji, tako je i sa ispitima, treba pogledati istini (ispitu) u „oči" i razmotriti da li smo bili vredni u predispitnom periodu ili ne. Najčešće biva ovo drugo, a za polaganje ispita potrebno je vreme.
Ono što sleduje nakon položenog ispita je ocena, koja nije merilo znanja, ali svakako to sadašnje znanje u budućnosti će biti potkrepljeno vremenom kojim smo grejali stolice i kafe, trljali oči listajući knjige kojima nije bilo kraja.
Kada i kako započeti pripremu?
Saveti koji se mogu dati za uspešno polaganje ispita često deluju kao saveti koji se daju za dijetu. Svi deluju lako, ali ih se retko ko pridržava. Tako većina već odustaje posle prvog koraka, a to je da pripreme za ispit počnu još kod prvog susreta sa gradivom. Oni koji pređu ovaj korak preći će na zapisivanje svega što je profesor/ka predavao/la.
Potom, postavljanje pitanja o ispitnom gradivu, odmaranje kada se loše osećamo (istini za volju, pred ispite se svi loše osećamo!), kreiranje vlastite liste mogućih ispitnih pitanja, ponavljanje gradiva u grupi (što ne podrazumeva odlazak kod momka/devojke i trač partiju sa najboljom drugarom/icom). Bitan deo pripreme je i odlazak na konsultacije. Dan pred ispit potrebno je ostaviti za relaksaciju.
Svakako, među važnim savetima su: pravljenje kartica sa najbitnijim teorijama, definicijama, sažeci učenja, audio zapisi naučenog itd. Međutim, čak i praktikovanje ovih saveta ne garantuje prolazak, a još manje odličnu ocenu. Pre svega, zavisi da li ispit polažemo usmeno ili pismeno, kakvi smo bili na predavanjima i vežbama, kakav je dan profesoru/ki.
Kako se pripremiti za usmeno polaganje?
Kada ispit polažete usmeno, evo jednog praktičnog saveta - treba dobro da se pripremite. Veoma bitan deo usmenog ispita je utisak koji ostavljamo tokom naše prezentacije. Često, iako imamo potrebno znanje, a naš nastup deluje kruto, završni utisak će na kraju izgledati kao da je sve to bilo – sirovo. Javni nastup je veoma važan. Kada odgovaramo, bitno je da biramo reči i da odstranimo sve što je nepotrebno.
Na ispitu treba izgledati profesionalno, pristojno se obući. Odelo ne čini čoveka, ali ostavlja bolji utisak. Stoga, modni kreatori u nama – probudite se. Kada izlažemo, dobra stvar su primeri, oni kazuju da se na stranici nismo zadržali minut i po, nego da smo osmotrili i margine i fusnote, kao i da smo razumeli gradivo.
Zašto je važna moć glasa?
Takođe, na usmenom ispitu važan je i glas. Ovde je bitno da vam glas ne bude ravan, važne delove naše “govorancije” potrebno je naglasiti. Pauze u govoru treba koristi, to privlači pažnju profesora.
Brzo izlaganje je mač sa dve oštrice – nekog tako možete zadiviti vašim znanjem, ali takođe dovodite sebe u opasnost da vam profesor postavi potpitanja koja vas mogu zbuniti. Sa druge strane, profesora može dovesti u sumnju da li je vaše izlaganje izraz uzbuđenosti ili želje da se što pre ustane sa vruće stolice, sa kojom god ocenom u indeksu.
Kako da položite pismeni deo ispita (test pitanja)?
FOTO: Večernje novosti
Mnogi studenti preferiraju pismeno polaganje ispita od usmenog. Da budemo iskreni, određen broj studenata se odlučuje za ovakav vid polaganja, jer otvara veću lepezu varanja i podkradanja. Ipak, nisu svi tako perfidni. Postoje i oni kojima je zbog treme lakše da odgovaraju pismeno. Nekome je lakše da kanališe tremu dok piše, nego dok se direktno obraća profesoru.
Pismeni ispit, barem teorijski, zaista bi trebalo da bude lakši od usmenog. Izuzmemo li pripreme, koje su manje-više ista kao i za usmeni, pismeni deo je lakši, jer imamo više vremena za razmišljanje, nekad i ponuđene odgovore ili da se nešto dopuni. Najgora moguća varijanta su sama pitanja bez ponuđenih odgovora.
Pitanja se mogu podeliti u nekoliko kategorija, a to su pitanja za koja:
a) pomislimo da su „prosta kao pasulj“;
b) mislimo da su „prosta kao pasulj“;
c) pretpostavljamo da je „pasulj“;
d) zbunjeni smo, jer je možda i „grašak“;
e) pomislimo: „Čoveče, kakva je ovo boranija“?
Ono što je svakako najbitnije na pismenom ispitu, pored tačnih odgovora, je pažljivo čitanje pitanja. Potrebno je nekoliko puta pročitati pitanje, paziti na negacije, duple negacije i sl. Odgovore uglavnom pišemo počevši sa pitanjima na koje znamo odgovor i tako u opadajućem nizu. Ukoliko na ispitu nema negativnih bodova, onda je dobro da odgovorimo i na ono što ne znamo ili nismo sigurni da znamo.
Portal iSerbia vam želi mnogo sreće u predstojećem ispitnom roku i narednoj školskoj godini.
Zoran je student žurnalistike.
