FOTO: fortherock (IMG_3462Uploaded by themeparkgc) [CC BY-SA 2.0], Wikimedia Commons
Da se, na primer, ponavlja kamionet "Pica Planet" koji se pojavljuje u pozadini?
Možda je tako jednostavno lakše animatorima, ali jedan bloger veruje da se nešto više krije iza omiljenih crtaća.
"Svi Piksarovi filmovi su povezani. Objasniću kako, a možda i zašto", prva je rečenica teksta Džona Negronija koji je brzinom Interneta probudio interesovanje svih ljubitelja crtaća, ali i teorija zavere. Naime, u više od 4.500 reči i uz pomoć slika scena iz brojnih filmova, Negroni je stvorio priču o civilizaciji, čovečanstvu i napretku životinja i mašina. Priča počinje i završava se filmom "Hrabra Merida" i opisuje kako su životinje počele da se ponašaju kao ljudi, zašto su neke igračke u "Priči o igračkama" ljute, kako to da nema ljudi u "Automobilima" itd. (Skraćeni vremeplov teorije možete pronaći ovde ) Nivo detalja je neverovatno realan, a Negroni uspeva da odgovori na pitanja nevernih Toma stalnim dopunjavanjem teorije – naravno, uz pomoć komentatora koji ga podržavaju. Ideju je dobio posle gledanja šaljivog videa koji objašnjava kako svi Piksarovi filmovi govore o apokalipsi. Posle razgovora sa prijateljima i ponovnog pažljivog gledanja filmova (što verujemo da mu nije palo teško), sve se uklopilo u logičnu slagalicu. U tom univerzumu, ljudi polako nestaju, a druge vrste napreduju i zauzimaju Zemlju.
Bloger nije krio da bi voleo da Piksar prizna da je sve istina, ali je bio svestan da će pre da kažu da je autor imao previše slobodnog vremena. Očekivano – to se i desilo: Džej Vord iz Piksara je izjavio da nije postojala namera da se filmovi tako uklope. Naravno, to nije sprečilo sve zaintrigirane da sa više pažnje gledaju ove, izgleda, nimalo naivne filmove.
Bilo kako bilo, za razliku od ostalih teorija zavere zbog kojih se paranoično poverujemo da nas neko stalno posmatra, ova ideja jednog kreativca se može tumačiti, kao i svaka Piksarova bajka, kao poruka za odrasle i za decu. To je ideja poštovanja prema drugim bićima, ali i onom što smo sami stvorili. Ne zato što će životinje i roboti ustati protiv nas, već zato što smo svi deo jedne, samo jedne, zajedničke planete. Trenutno mislimo da smo najjači i ponašamo se bahato. Što je još gore, učimo i najmlađe da je sve prolazno, potrošno, te da nije ni bitno da se sačuva, jer se uvek može nabaviti novo. Koliko dugo još možemo istrajavamo u tome ako loše posledice već osećamo?
