FOTO: ScienceDaily
Preveo: Aleksandar Zarić
Studija na Univerzitetu u Ajovi govori da tinejdžeri daleko snažnije reaguju na trenutne rezultate ili nagrade za svoje postupke nego odrasli. Rezultati studije možda će pomoći da se objasni, na primer, zašto je adolescentima prvobitno uzbuđenje pri slanju poruke možda primamljivije od dugoročnih rezultata učenja.
„Nagrade poseduju snažnu, očiglednu privlačnost i tinejdžerima su primamljivije“, kaže Džatin Vaidja, profesor psihijatrije na Univerzitetu u Ajovi i autor za korespondenciju studije, koja se ove nedelje pojavila na sajtu žurnala Psychological Science. „Čak i onda kada više nije u interesu tinejdžera da nastavi sa takvim ponašanjem, on će to uraditi zato što je efekat nagrade i dalje prisutan i traje mnogo duže kod adolescenata nego kod odraslih“.
Za roditelje to podrazumeva ograničavanje pristupa stvarima koje odvlače pažnju da bi tinejdžeri mogli da naprave bolji izbor. Uzmimo za primer dilemu između domaćih zadataka i društvenih medija: u 9 uveče isključite sve osim kompjutera sa koga se ne može pristupiti Fejsbuku ili Tviteru, savetuju istraživači.
„Ne kažem da im ne treba dozvoliti da imaju pristup tehnologiji“, kaže Vaidja i nastavlja: „Ali, treba im pomoći da usmere pažnju tako da budu u stanju da razviju veštinu kontrolisanja svojih nagona“.
U svojoj studiji, „Privlačenje pažnje zasnovano na vrednostima kod adolescenata,“ Vaidja i koautori Šon Večera, profesor psihologije, i Zakari Rouper, postdiplomac psihologije, napominju da istraživači mahom veruju da su tinejdžeri impulsivni, da donose loše odluke i rizično se ponašaju, jer frontalni režanj u njihovom mozgu nije potpuno razvijen.
Ipak, istraživači sa Univerziteta u Ajovi zapitali su se da li se sa adolescentima događa nešto ozbiljnije što dovodi do postupaka nezavisnih od rezonovanja na višem nivou.
„Hteli smo da pokušamo da razumemo sistem za nagrađivanje u okviru mozga i kako se on menja od detinjstva do odraslog doba“, kaže Vaidja i dodaje da je u ljudskom mozgu sklonost ka nagrađivanju mnogo primitivnija od donošenja odluka. „Pokušavamo da shvatimo proces nagrađivanja kod adolescenata i da li na njihovo ponašanje utiče nešto više od nerazvijenog frontalnog režnja“, dodaje on.
Za potrebe studije, istraživači su pozvali 40*oro adolescenata, od 13 do 16 godina starosti, i 40-oro odraslih, od 20 do 35 godina. Učesnici su prvo zamoljeni da nađu crveni ili zeleni prsten u nizu prstenova na kompjuterskom ekranu.
Nakon što su ih našli, trebalo je da kažu da li je bela linija unutar prstena uspravna ili vodoravna. Oni koji su odgovorili tačno dobili su nagradu od 2 do 10 centi, zavisno od boje. Nekim učesnicima najviše se isplatio crveni prsten. Za ostale je to bio zeleni. Nikome nije rečeno koja je naisplativija boja.
Nakon 240 pokušaja, učesnike su pitali da li su primetili išta u vezi sa bojama. Većina nije povezala boju sa nagradom, za šta istraživači kažu da dokazuje da vežba sa prstenovima nije uključivala donošenje odluka na višem nivou.
U sledećoj etapi učesnici su pokazali da su razvili intuitivnu asocijaciju kada su bili zamoljeni da pronađu metu u obliku romba. Ovog puta, crveni i zeleni prstenovi poslužili su da im odvuku pažnju.
Adolescenti i odrasli prvo su birali prsten boje koja im je donela najvišu novčanu nagradu, što je bio cilj u prvoj etapi, ali odrasli su se ubrzo prilagodili i odabrali romb. Adolescenti nisu.
Čak i nakon 240 pokušaja, adolescenti su i dalje bili skloniji da izaberu obojene prstenove.
„Čak i kada im kažete: 'dobili ste novu metu', adolescenti ne mogu da se oslobode asocijacije koju su stvorili pre toga“, kaže Večera. Kao da je ta asocijacija mnogo snažnija kod adolescenata nego kod odraslih.
„Ako adolescenta nagradite, ona će se duže zadržati“, dodaje on. „Činjenica da više nema nagrade nije važna. Oni se ponašaju kao da je nagrada još uvek tu“.
Istraživači kažu da nesposobnost da se ponašanje odmah prilagodi objašnjava zašto, na primer, jedan tinejdžer može da nastavi da pravi neprikladne opaske na času dugo nakon što su njegovi drugovi prestali da se smeju.
U budućnosti, istraživači očekuju da će zaći dublje u psihološke i neurološke aspekte rezultata do kojih su došli.
„Postoje li određene oblasti mozga ili moždana kola koja nastavljaju da se razvijaju od adolescencije do odraslog doba i igraju ulogu u odvraćanju pažnje sa pobuda za nagrađivanjem, koje nisu relevantne za dati zadatak?“, pita se Vaidja. „Takođe, kakva životna iskustva i veštine doprinose poboljšanju izvršenja takvog zadatka?“.
IZVOR: ScienceDaily
Aleksandar smatra da dobar prevod znači odgovornost prema čitaocima.
