Foto: Pixabay
Iako zvuči iznenađujuće, „ne-standardni“ engleski jezik nije pitanje sposobnosti, već očuvanja standardnog engleskog za odgovarajuće društvene situacije. U tom smislu, ljudi koji u velikoj meri koriste društvene mreže, imaju posebno istančano razumevanje engleskog, pošto oni održavaju višestruke lingvističke sisteme.
1. Haštagovi
Jedan od haštagova je standardni haštag, koji omogućava ljudima širom sveta da razgovaraju o temi zajedničkih interesovanja. Druga vrsta je haštag za komentarisanje, koji nam dozvoljava da iskažemo osećanja na dva nivoa, povodom teme i uz dodatno komentarisanje.
Zanimljivo je da je nedavno istraživanje pokazalo da ljudi pretežno koriste standardni engleski u tvitovima sa haštagovima, a neformalne, regionalne varijante engleskog jezika, u tvitovima, sa simbolom @, što pokazuje da shvatamo kako da prilagodimo naš engleski pred različitom publikom.
2. Izražavanje neformalnosti
Razumna upotreba internet žargona može da ukaže na neformalnost i opuštenost. Da li ćete napisati „u“ umesto „you“ ili „rlly“ umesto „Really“, može reći čitaocu da li ste opušteni i ležerni, kao kad radije obučete svoju udobnu trenerku, nego fino odelo.
3. Govor u slikama
Nikada nije bilo lakše dodati najrazličitije slike našem pisanju, od emotikona preko gifova, pa sve do fotografija i video – klipova koje sami pravimo, posebno na društvenim aplikacijama orijantisanim na fotografije poput Instagrama i Snepčeta. U realnosti, mi nismo bestelesni glasovi, pa zašto bismo onda to bili na internetu?
4. Ćaskanja 
Foto: Pixabay
Genijalno smo usvojili lajkovanje/starovanje/fejvovanje/+1 dugme da izrazimo, ne samo dopadanje, već i pomoć u lancu dijaloga na društvenoj mreži. Kada na Fejsbuku, Tviteru ili nekoj drugoj društvenoj mreži vodite pomalo neujednačen razgovor, ponekad se dešava da on zamire, ali ne želite da se druga osoba pita da li nemate više šta da kažete ili jednostavno niste videli njene nedavne objave. Lajk, zvezdica ili neki drugi odgovarajući simbol, poručuje da ste ga videli i da se osećate prijatno povodom datog razgovora, ali nemate šta više da kažete – bez razmišljanja o formalnoj odjavi.
5. Sarkazam
Prilikom sporazumevanja na internetu postoji pregršt suptilnih načina za izražavanje sarkazma, što je dobra stvar, budući da interpunkcijsko izražavanje ironije nije popularno.
6. Mapiranje jezičkih područja
Kada postavite tvit, postoji opcija pomoću koje možete precizno da istaknete sa koje ste lokacije to učinili, koristeći GPS na svom telefonu. Lingvisti koriste ove geografski tagovane tvitove da prikažu ko koristi koje jezičke forme i gde.
To nam često potvrđuje ono što već znamo: govornici južnoameričkog engleskog kao i afroameričkog engleskog, teže da izgovaraju reč caught (uhvaćen) drugačije od reči cot (krevetac) i takođe ih drugačije speluju na Tviteru. Ponekad, to može da nas nauči i nečemu što ne znamo, a to je da Njujorčani upotrebljavaju izraz „i sve to“, više nego ostatak države.
7. Vežbanje
Foto: Pixabay
Ljudi koji više komuniciraju „onlajn“ imaju znatno više mogućnosti da vežbaju pisanje engleskog, nego što smo mi ikada imali. Pre nego što je postalo uobičajeno da šaljemo poruke, imejlove i „postujemo“ na društvenim mrežama, većina ljudi po završetku škole nije pisala ništa duže od liste namirnica ili rođendanske čestitke.
Sada neprekidno pišemo i očekivali biste da su ljudi, koji nemarno bacaju bejzbol loptu naokolo, bolji u formalnoj igri, od onih koji se nikad ne igraju dobacivanja: zašto ne bi bilo tako i sa neformalnim pisanjem?
Izvor: Mental floss
Marina je poliglota koji širi jezičke vibracije i strpljivo deli svoje znanje sa drugima.
