Kako efikasno upravljati vremenom tokom studija?

Važno je da razvijete efikasne strategije za upravljanje vremenom da biste postigli ravnotežu između vremena posvećenog aktivnostima, kao što su učenje, razonoda, posao ili traženje posla. Upravljanje vremenom je bitno kad se traži posao, ali i u drugim sferama života, od spremanja ispita do privremenih poslova za vreme raspusta.

Ponekad se čini da nema dovoljno vremena da obavite sve što treba, što može da prouzrokuje visok nivo stresa. Kad učite za ispite ili kad završavate studije, dok istovremeno tražite posao, naročito je važno da se vreme dobro rasporedi. Nakon što prepoznamo kako bismo mogli bolje da upravljamo vremenom, možemo da počnemo da prilagođavamo svoju rutinu i svakodnevno ponašanje da bismo u životu što manje bili pod stresom zbog nedostatka vremena.

Neke od bitnih veština podrazumevaju postavljanje jasnih ciljeva, podelu ciljeva na odvojene korake, kao i praćenje napretka ka ciljevima, što sve zajedno doprinosi tome da sastavite plan akcije.

Još neke značajne veštine su: određivanje prioriteta – kako da se usresredite na hitne i važne zadatke i ne gubite vreme na ono što je manje bitno ili ne doprinosi postizanju vaših ciljeva; organizovanje radnog rasporeda; sastavljanje listi da vas podsete šta treba da se obavi i kada; upornost, kad ne ide sve kako treba, kao i rad bez odlaganja.

Uvedite sistem podsetnika da biste znali šta treba da se obavi i kada: ne pokušavajte da sve držite u glavi! Uvek nosite sa sobom olovku i svesku ili planer. U najjednostavnijoj formi, sistem podsetnika bi mogao da bude naprosto dnevnik, gde beležite obaveze, zakazane sastanke i rokove. Pred razgovor za posao, možete da zapišete pitanja koja ćete postaviti.

Ova lista je neophodna za dobar plan akcije, pod uslovom da se redovno proverava i ažurira. Postavite prioritete po tome da li su stavke na listi važne ili nevažne, hitne ili ne. Lista može da ima razne forme. Ažurirajte je svakodnevno – precrtajte obavljene zadatke i dodajte nove. Hitne ili važne stavke možete označiti zvezdicom.

Postavite konkretne i jasno definisane ciljeve, pri tome vodeći računa da budu realistični i ostvarivi. Da biste to postigli, prvo procenite trenutnu situaciju, odlučite koji ciljevi su vam bitni i koji koraci će vas dovesti do cilja. Napravite rezervni plan ili alternativni način da postignete cilj, za slučaj da morate da menjate planove. Na primer, možete se upisati na postdiplomske studije ukoliko ne nađete posao.

Efikasnost i delotvornost nisu isto. Osoba koja je vredna i dobro organizovana, ali troši sve vreme na nebitne zadatke, radi efikasno, ali ne i delotvorno. Delotvornost zahteva da odredite koji zadaci su hitni i važni, te da se koncentrišete na njih. To je određivanje prioriteta. Nabrojte sve poslove koje treba da obavite, poređajte ih po prioritetu i onda odvojte najviše vremena za najbitnije. Ovako ćete izbeći prirodnu sklonost da prvo započnete najjednostavnije i najlakše zadatke, a sprečićete i da vam previše sporednih stvari ometa rad.

Razgraničite šta je hitno, a šta važno: nešto hitno ne mora uvek da bude i važno! Kad tražite posao, ne možete da se prijavite na svaki konkurs. Moraćete da pažljivo odredite prioritete među konkursima na koje biste hteli da se prijavite na osnovu faktora, kao što je rok za prijavu, lokacija, tražene kvalifikacije i šanse za uspeh.

Odlaganje je najveća boljka planiranja akcije. Važno je da izađete na kraj sa strahom i da uvidite da je taj strah često mnogo gori od bilo kakvih negativnih ishoda. Pokušajte da donosite odluke bez odlaganja, kad god je to moguće i kad nije neophodno da sakupite dodatne informacije da biste odlučili. Najbolje vreme da se nešto obavi obično je SADA. Pokrenite se i imaćete više energije za dalje aktivnosti

Podelite svaki svoj cilj na delove da bi ste mogli da ga ostvarite korak po korak. Zabeležite koji su to koraci i to što konkretnije. Trudite se da završite jedan korak pre nego što pređete na sledeći.

Uradite to da biste očuvali entuzijazam. Na primer, kad vas pozovu na prvi razgovor za posao, počastite sebe i prijatelje. Redovno analizirajte postignut napredak ka ciljevima i prilagođavajte planove u skladu sa nepredviđenim okolnostima.

Neizbežno je da nešto pođe naopako dok napredujete ka svojim ciljevima. Kad vam ne ide, bitno je da budete uporni i naučite da zauzmete pozitivan stav kad se suočite sa frustracijom i neuspehom.

Greške su suštinski sastavni deo bilo kog kreativnog procesa i svaka predstavlja lekciju koja vas približava pravom rešenju. Strah od greške i od priznanja da smo pogrešili predstavlja veliku prepreku efikasnosti. Kaže se da ljudi koji su najviše postigli prave najviše grešaka! Pokušajte da zapamtite da zadovoljstvo dolazi, kako od uspeha, tako i od samog stremljenja ka cilju.

Prepoznajte one oblasti u životu u kojima traćite vreme i pokušajte da to smanjite. Jedan dobar način da to postignete je da nedelju dana beležite sve što radite do sitnih detalja, pa zatim proučite taj zapisnik i ustanovite kako koristitie (ili zloupotrebljavate) vreme.

Održavajte radni prostor urednim da biste mogli da radite efikasnije. Teško je biti produktivan, kad je sve što vam treba zatrpano ispod gomile papira! Pratite raspored, tako da sve završite u roku – ne ostavljajte sve za poslednji čas. Na primer, ako treba da napišete težak esej, prvo sastavite nacrt i strukturu da „probijete led”.

Kad šaljete prijave za posao, čuvajte kopije svake prijave i zabeležite datum kad ste je poslali i kakav je bio rezultat. Vodite evidenciju svih razgovora za posao i pitanja koje su vam postavljali. Tako ćete lakše pratiti svoj napredak i uočiti šta još može da se poboljša.

Još jedan koristan način da se rešite traćenja vremena može biti da vodite zapisnik. Prvo napravite tabelu za narednih sedam dana, podeljenih na intervale od po pola sata, počevši od trenutka kad ustanete, pa sve dok ne odete na spavanje. Zabeležite šta ste radili u svakom polusatnom intervalu narednih sedam dana. Izaberite jednu tipičnu sedmicu.

Na kraju nedelje, pregledajte zapisnik i zapitajte se:

• Ima li vremenskih perioda koji bi mogli da se koriste produktivnije?

• U koje doba dana najbolje radim? Neki ljudi imaju najviše koncentracije ujutru, drugi popodne ili uveče. Rasporedite najvažnije zadatke za takvo doba dana.

Vremenski zapisnik može biti naročito koristan kad ste pod pritiskom, na primer, kad učite za ispite ili dok tražite posao.