FOTO: Fastweb
Prošli smo onaj period kad su nas u osnovnim i srednjim školama učili da jednom pročitanu lekciju delimo na delove i tako učimo, zatim odgovoramo na postavljana pitanja iza lekcije i tako proveramo znanje. Ali, šta sa onim teškim „lekcijama“ od stotinak i više stranica, gde nemamo vremena da gradivo delimo na delove?
Sigurno vam se dešavalo da onog trena kada uzmete knjigu u ruke, telefon zvoni, kolega vas zove na kafu, predivan je dan, sunce sija, a vas mami da izađete...Ili ste u prolazu menjanja kanala („evo sad ću da ga ugasim, ionako nema ništa“) zakačili neku dobru emisiju ili epizodu svoje omiljene serije...Ili ste baš sad primetili debeli sloj prašine na radnom stolu i nered svuda po vašoj sobi, pa ste pomislili kako je sad idealan trenutak da to počistite i sobu pospremite...STOP!
Isključite prvo sve uređaje (mobilne telefone, lap-top, tv, radio) i kažite sebi da je bolje što pre da se latite knjige, jer se dan D približava. A posle možda budete imali vremena i za šetnju, kafu i slično. Gledajte to kao nagradu za uložen trud.
1. Korak je da odredite svoj kutak za učenje (najbolje bi bilo da je to za radnim stolom, u krevetu ne bi bilo idealno učiti, jer će vam se prispavati). Iako vam na prvi pogled ne izgleda bitno, psiholozi pridaju veliki značaj radnom kutku. Naime, vaš odabrani radni prostor će vas uvek asocirati na rad (u ovom slučaju na učenje) i čim sednete trebalo bi da vaš fokus bude ono čime ćete se baviti, a samim tim dolazi do povećanja koncentracije (to je ono što nam u ovom slučaju najviše treba).
2. Korak je da prikupite potreban materijal za ucenje. Tu spada knjiga iz koje učite, beleške sa predavanja, tri markera (različitih boja), jedna sveska A4 formata i olovka.
3. „In media res“ tj. dolazimo do same suštine ove price. Najbolje bi bilo da PRVO pročitate vaše beleške koje ste hvatali u toku predavanja, jer vam one pružaju uvid u samo gradivo. One su pojednostavljene, sažete, uz primere i objašnjenja koje je profesor davao i mogu vam mnogo pomoći kada krenete sa učenjem iz knjiga. Gradivo iz knjiga je znatno kompleksnije, obimnije, uz razne date termine, koja vam može delovati na prvi pogled i odbojno.
FOTO: Campusgrids
4. Kada ste pročitali svoje beleške, „bacate se na knjigu“. Prvo čitanje je „brzo preletanje“ preko gradiva, tako da nemojte da se obeshrabrite ako vam koncetracija nije na zavidnom nivou, jer je to normalno. Drugo čitanje je sporije, koncetrisanije i tada ulaze u igru markeri koji vam služe za podvlačenje onog što je bitno. Imajte u vidu da vam korišćenje raznih markera može pomoći da to gradivo selektivno pamtite, (ako imate fotografsko pamćenje, tim bolje). Zato vam preporučujem da odredite jednu boju koju ćete koristite za naslove, drugu boju za isticanje onog što je bitno (ponekad je to masnim zadebljanim slovima, kao npr. definicije) i treću boju za podvlačenje onog što je manje bitno (npr. neki primeri ili objašnjenja).
5. Kada ste i drugi put prošli gradivo, možete još nekoliko puta dok ne budete sigurni (u zavisnosti od složenenosti gradiva) i onda pravite svoju skriptu (u onoj svesci A4 formata). Dakle, u njoj zapisujete sve ono što je iz određene lekcije najbitnije; sve ono čega možete da se setite iz date oblasti (to vam je kao ono u osnovnoj školi - odgovarate na data pitanja iza lekcije) To vam služi kao rezime da se podsetite, ali to vam je takođe i provera naučenog.
Savet: Ukoliko se radi o usmenom odgovaranju ili nekoj prezentaciji, da biste razbili tremu, praktikujte da sami naglas pričate gradivo stojeći ili šetajući se (zamišljajte auditorijum pred kojim izlažete, a ne profesore) ili gledanjem u ogledalo. Za kraj, možete zamoliti cimera ili kolegu da vas preispita, da to znanje još jednom proverite i utemeljite.
Verujte, pomaže! Ukoliko ne verujete, pokušajte! ;)
Sanja je filozof, sanjar i veciti optimista
