FOTO: Radio Srem
U Sjedinjenim američkim državama 2010. godine je preko šest miliona studenata koristilo platformu učenje na daljinu. Iz godine u godinu taj broj enormno raste, a prognozira se da će nastaviti sa rastom.
Pre nekoliko godina, milijardu ljudi širom sveta je učilo online. Pretpostavlja se da ćemo u budućnosti učiti tamo gde se u tom trenutku nađemo, jer će biti dovoljan samo jedan klik da se sa bilo kog mesta „ušeta“ direktno u učionicu.
Na sajtu Shift eLearning objavljeni su neki statistički podaci, gde e-learning zapravo predstavlja jedno od najbrže rastućih tržišta. Do 2015. godine je, čak, postiglo vrednost od 107 milijardi dolara. Predviđa se da će se do 2019. godine polovina svih obuka obavljati putem interneta.
Ukoliko se vratimo unazad, vidimo da nije oduvek tako izgledalo. Na primer, kursevi stenografske korespodencije su se prvi put pojavili u lokalnim novinama davne 1728. godine. Zatim, časovi jezika i rešeni zadaci koji su putovali poštom početkom 19. veka, znatno su udaljeni od današnjih onlajn kurseva i nove tehnologije putem koje se prate lekcije.
FOTO: Pogled kroz prozor.wordpress
„Da student sedi kilometrima udaljen od učionice i našeg profesora, a da odgovore od njega dobija za nekoliko sekundi, nekada je izgledalo kao naučna fantastika. Danas oni četuju, pitaju, aktivno učestvuju u nastavi, a sve to od kuće. Napravili smo prvu platformu za učenje na daljinu u Srbiji, koja je 2003. godine imala nekoliko desetina korisnika. Danas je taj broj čak hiljadu puta veći, te putem naše platforme sada uči nekoliko desetina hiljada korisnika“, objašnjava Nikola Subotić, izvršni menadžer ITAcademy kompanije LINK group, za sajt Najstudent.
Studenti koji pohađaju ovu IT akademiju imali su priliku da se od kuće uživo uključe na predavanja engleskog jezika. Subotić, zatim, navodi da učenje na daljinu štedi vreme i da je za isti predmet potrebno samo od 25 do 60 odsto vremena u odnosu na tradicionalno učenje.
„Ušteda vremena i novca, povećana motivacija, bolje razumevanje gradiva, smanjene šanse pogrešnog ocenjivanja itd., samo su neke od prednosti ovakvog načina učenja“, dodaje Nikola Subotić.
Prethodnih 20 godina ovakav koncept učenja na daljinu nije pretio da zameni tradicionalan način učenja iz klupe. Učenje preko interneta je samo olakšavalo ili upotpunjavalo standardne časove u učionici. Međutim, poslednjih godina, u doba razvoja nove tehnologije, nov način učenja baca u zaborav stari metod, štedeći vreme i pružajući mogućnost učenja iz toplog kutka svoje sobe.
FOTO: 037info.net
Evo jedne dijahronije učenja na daljinu:
858. godine – Univerzitet u Londonu je, pored tradicionalnog učenja, nudio i kurseve na daljinu;
1996. godine – Univerzitet Djuk prvi nudi globalne postdiplomske studije u oblasti menadžmenta, kombinujući onlajn i tradicionalnu nastavu;
1997. godine – Pojavljuju se alatke za onlajn učenje;
1998. godine – Nastao je termin e-learning;
2000. godine – Milijarder Majkl Sejlor donira 100 miliona dolara za stvaranje besplatnog onlajn obrazovanja na kvalitativnom nivou Ajvi lige;
2001. godine – Razvijen je Moodle, virtuelna obrazovna sredina;
2003. godine – Počeo je sa radom LINK eLearning system;
2003. godine – 41% dece koja se obrazuju kod kuće učestvuju u učenju na daljinu;
2005. godine – Skoro 3,2 miliona studenata u SAD odabralo je makar jedan onlajn kurs na univerzitetu;
2006. godine – Čak 11.200 programa za koledž u SAD kreirani su tako da u potpunosti mogu da se sprovedu kroz onlajn učenje;
2009. godine – Youtube kategorija EDU predstavlja na hiljade besplatnih predavanja i Blackboard aplikacija za učenje na daljinu postaje dostupna preko Android platforme;
2011. godine – Učenje na daljinu postaje idealno rešenje za studente u Britaniji, kojima je trostruko povećana univerzitetska školarina;
2011. godine – 77 odsto američkih korporacija je koristilo onlajn učenje;
2012. godine – Sistemi poput Polycoma obezbeđuju obučavanje putem live streama.
IZVOR: Najstudent
Sanja je filozof, sanjar i večiti optimista.
