FOTO: The Huffington Post
Prevela: Tanja Marić
Zapravo, ne. Istina o stresu do koje smo došli pokazuje dve stvari. Prvo, izbegavanje stresa pokazalo se kontraproduktivnim. Drugo, misliti da možemo da izađemo iz stresnih situacija nepovređeni i nepromenjeni je zaista pogrešan način razmišljanja.
Umesto toga, moramo da počnemo da razmišljamo o hrabrosti koja nam je potrebna da bismo naučili nešto iz tog stresa. Ovo viđenje otpornosti prvi put je opisao psiholog Salvatore Madi, koji je osnovao Hardiness Istraživačka laboratorija na Univerzitetu u Kaliforniji. Posvetio je svoju karijeru tome da identifikuje ono što razlikuje ljude koji se razvijaju pod stresom od onih koje stres porazi. Oni koji se razvijaju, zaključio je, upravo su oni koji stres vide kao nešto neizbežno, i umesto da pokušaju da ga izbegnu, oni traže načine da se sa njim suoče, prilagode i nauče nešto.
Ideja da se mi zapravo razvijamo iz nevolja nije nova. Prisutna je u učenjima svake veće religije i mnogih filozofija. Postalo je kliše reći: ,,Šta me ne ubije, čini me jačim". Međutim, nov je, zapravo, način na koji psihologija i neurologija proučavaju ovu opšte poznatu činjenicu. Istraživanje je pokazalo ne samo zašto nam stres pomaže da se razvijemo i naučimo nešto, već i šta je to što nekim ljudima omogućava da iskuse te prednosti.
Jedan od najskorijih uvida ove nauke je činjenica da je sposobnost da učimo iz stresa zapravo ugrađena u osnovnu biologiju odgovora na stres. Naravno, znate da nam odgovor na stres daje energiju tako što preplavljuje telo adrenalinom. Međutim, odgovor na stres se ne završava onog trenutka kada srce prestane ubrzano da nam kuca. Drugi hormoni stresa se šire kroz telo ne bismo li se oporavili od izazova s kojim smo se susreli.
Ovi hormoni stresa koji služe za oporavak uključuju hormon Dehidroepiandrosteron i faktor nervnog rasta, koji povećavaju neuroplastičnost. Drugim rečima, pomažu našem mozgu da nauči nešto iz iskustva. Dehidroepiandrosteron je klasifikovan kao neurosteroid - isto kao što steroidi pomažu našem telu da ojača od vežbanja, tako Dehidroepiandrosteron pomaže našem mozgu da ojača nakon psihičkih izazova. Nekoliko sati nakon intenzivnog odgovora na stres, mozak se ,,programira” da zapamti i nauči nešto iz iskustva. Stres ostavlja trag na našem mozgu koji nas priprema da se suočimo sa stresom sledeći put kad dođemo u takvu situaciju.
Psiholozi taj proces učenja i razvijanja iz teškog iskustva nazivaju ,,pelcovanje stresa”. Prolazak kroz stresno iskustvo daje našem mozgu i telu svojevrsnu „vakcinu protiv stresa“. Upravo zbog toga je važan stres-trening kroz koji prolaze astronauti u NASA-i, regruti u Mornarici, vatrogasci i elitni sportisti, kao i oni koji moraju dobro da se snalaze kada su pod velikim stresom.
Međutim, ,,pelcovanje stresa” vas ne priprema samo za poznate situacije, već pomaže i u nepoznatim situacijama. Na primer, kada su pitali ljude kako se suočavaju sa najvećim izvorom stresa u svom životu, 82% je reklo da se pozivaju na snage i samopouzdanje stečeno u prethodnim stresnim situacijama.
Ipak, ne stvara svaka stresna situacija onu vrstu učenja koja nam pomaže da se razvijamo kada se ponovo budemo suočili sa stresom. Takođe, suprotno može da budemo istinito (ovo je upravo onaj deo koji čini nauku o stresu tako fascinantnom i tako zbunjujućom.) Stres ume da parališe, da nam izvuče svu snagu iz tela, da traumira. Ponekad nam stres da strah, a ne hrabrost, ili sumnju u sebe a ne samopouzdanje.
Najlakše bi bilo pretpostaviti da je ishod određen prirodom stresne situacije – tj. da najbolje učimo iz stresa s kojim možemo da se izborimo, dok nas veoma izražen stres čini slabima. Međutim, ta pretpostavka nije tačna uvek; zna se i za slučajeve kada su se ljudi razvili od hroničnog, nekontrolisanog i traumatičnog stresa.
Jedna stvar koja može da predvidi da li će stresna situacija biti dobra za nas je biologija našeg odgovora na stres. Tačnije, srazmera hormona koji se otpuštaju igraju odlučujuću ulogu u tome da li će stresna situacija dovesti do pozitivnog ili negativnog ishoda. Veći nivoi kortizola se povezuju sa lošim ishodima, kao što je oštećen imuni sistem i depresija. Nasuprot tome, visok nivo dehidroepiandrosterona – neurosteroida – dovođen je u vezu sa smanjenim rizikom anksioznosti, depresije, bolesti srca, neurodegeneracije i drugih bolesti koje često povezuje sa stresom.
FOTO: Student room's London
Srazmera dehidroepiandrosterona u odnosu na kortizol koji se otpuštaju kad smo pod stresom se ponekad naziva i indeks rasta odgovora na stres. Visok indeks rasta – što zapravo znači više dehidroepiandrosterona u odnosu na kortizol – dovodi se u vezu sa napredovanjem tokom i nakon stresne situacije. Pomaže studentima da izdrže pritisak stresa na fakultetu i da postignu bolje rezultate, dovodi se u vezu i sa boljim učinkom, boljim učenjem i sa manje simptoma posttraumatičnog stresa tokom vojne vežbe preživljavanja. Pokazalo se čak i kao dobar predskazatelj oporavka od ekstremne traume, kao što je zlostavljanje u detinjstvu.
Postavlja se važno pitanje: Kako uticati na svoj ili nečiji indeks rasta?
Jedna od strategija je da izaberemo pozitivniji pogled na stres. Napraviti svestan izbor da vidimo stres kao pomoć i kao priliku da rastemo i razvijamo se. Ovaj pogled zaista može da nam pomogne tako što povećava šanse za pozitivan ishod, tako što povećava indeks rasta odgovora na stres i smanjuje rizik od štetnih nuspojava stresa kao što je upala.
,,Ovo sam iskusila lično kada sam učestvovala u studiji u Kolumbijskoj školi biznisa da bih bolje razumela pronalaske Alije Krum, istraživača pogleda na stres (koja je sad profesor na Stenford Univerzitetu). U samoj studiji, Krum je stavljala ljude u stresne razgovore za posao koji su uključivali snažnu negativnu povratnu informaciju, na koje je učesnici trebalo da reaguju odmah (i da, čak je sama studija bila stresna – iako sam znala da je sve prethodno napisan eksperiment i da nije tačna procena!).
FOTO: Angelique panagos
Pre razgovora za posao, svakom učesniku je nasumično dat jedan od dva videa o stresu koji je trebalo pogledati. Trominutni video koji sam ja odgledala počeo je sledećim rečima: ,,Većina ljudi misli da je stres negativna stvar, ali istraživanje je pokazalo da stres zapravo pomaže”. Video je nastavio da opisuje kako stres može da pomogne vašem učinku, poboljša vaše stanje i pomogne vam da se razvijete.
Drugi video koji je gledala druga polovina učesnika, počeo je zloslutnim obaveštenjem: ,,Većina ljudi zna da je stres negativna stvar, ali istraživanje pokazuje da stres više iscrpljuje nego što se očekivalo”. Video je dalje opisivao kako stres utiče loše na naše zdravlje, sreću i učinak na poslu. Krum je saznala da su ljudi koji su zamoljeni da stres vide kao poboljšanje otpuštali više dehidroepiandrosterona tokom intervjua, što je dovelo do višeg indeksa rasta,“ rekla je Keli Mekgonigal.
Druga istraživanja potvrđuju da viđenje stresne situacije kao prilike da unapredimo svoje veštine, znanje i snage zapravo potpomaže ,,pelcovanje stresa" i rast uzrokovan stresom. Nakon što shvatite da vas prolazak kroz stres čini boljim u snalaženju sa istim, postaje lakše izboriti se sa svakim novim izazovom. Takođe, iščekivanje poboljšanja šalje signal vašem mozgu i telu - pripremi se da naučiš nešto, zato što ti to možeš.
Ljudi koji su ,,dobri” sa stresom dozvoljavaju sebi da ih promeni stresno iskustvo. Prihvatanje našeg prirodnog kapaciteta može nam pomoći da se promenimo u pozitivnom smislu, čak i u situacijama koje nikada ne bismo birali.
IZVOR: Ideas.TED
Tanja smatra da šta zračiš, to i privlačiš!
