FOTO: Pixabay
Strašno smo zauzeti i brzi, ponekad jurcamo kao muve bez glave, naše satnice su guste – čista je sreća što postoje društvene mreže pomoću kojih uspevamo da postignemo sva svoja prijateljstva! Preterujem? Možda, ali kada bi vanzemaljac došao na Zemlju i video kako najviše komuniciramo i sa koliko ljudi odjednom, bilo bi mu jasno da ima posla sa 110% društvenim bićima. Ipak, posle nekoliko dana, isti vanzemaljac bi se zapitao kako imamo vremena da popunjavamo ankete, lajkujemo i postujemo, a nemamo vremena da se vidimo oči u oči i zašto ostajemo nevidljivo povezani sa nekim kada kliknemo na "hide"?
Razmislite – ko su vaši Feksbuk prijatelji? Kada nas putevi odvedu na različite geografske lokacije, divno je imati način za održavanje veze sa dragim ljudima. Možda nismo fizički zajedno, ali pratimo jedni drugima živote, želimo da znamo šta ima novo. Ipak, kada nas putevi odvedu na različite talasne dužine, različite mentalne lokacije, toliko različite da nam osoba prestane biti draga, zašto nam njene dogodovštine još uvek iskaču na ekranu? Zašto je toliko teško kliknuti "unfriend"?
Desilo se da smo u jednom trenutku previše važnosti dodelili digitalnoj komunikaciji. Počelo je sa SMS porukama, sada su na red došli tvitovi i statusi. Rečenica "slikaj me za Fejsbuk" može biti rečena sarkastično, ali nemojmo se zavaravati – ako imamo aktivan profil, želimo da drugi znaju šta nam se dešava. Prija nam pažnja svakog lajka. Najdraža notifikacija nam je komentar. Prekid jedne takve, ma koliko površne interakcije, ozbiljna je stvar. Ona znači da na tom prostoru gde svi znamo sve o svakome, postoji neko o kome ne želimo da znamo ništa.
Da li ću se javiti osobi koju sam obrisala sa Fejsbuka ako je sretnem na ulici (a srešću je sigurno, po Marfijevom zakonu)? Da. Posebno zato što su razlozi tog "radikalnog" poteza uglavnom: statusi o privatnim detaljima koji me ne zanimaju, uvredljivi ili neargumetnovani stavovi, negativni komentari na svačiji sadržaj itd. To nije razlog za nepristojno ponašanje uživo, ali jeste za očuvanje čistog onlajn prostora. Previše vremena provodim na mreži da bi mi se podizao pritisak svaki put kada vidim nečiji status.
Sada će neko reći – postoji opcija "hide"! Tako kulturno možemo da izbegnemo onlajn stres. Kulturno? Možda. Licemerno? Svakako. Zašto bi iko imao "prijatelja" koga sakriva? Da li je to onaj isti prijatelj od koga bežimo iza ćoska kada ga vidimo na ulici?
Fejsbuk je učinio da zaboravimo da ne moramo sve da poznajemo i u sve da budemo upućeni. Fejsbuk je učinio da zaboravimo da pazimo na to koga puštamo u svoju intimu i kome smo sve dostupni. Ako biste sada obrisali sve svoje Facebook prijatelje, da li bi se oni naljutili? Oni pravi ne bi. Oni drugi… eh, da li vam je zaista bitno?
