FOTO: Pixabay
Frigidnost ili feminizam? Šala ili uvreda? Slučaj profesora Čedomira Čupića privukao je dosta suprotstavljenih reakcija, mada se prašina sada slegla – bar do sledećeg sočnog skandala. U ovom komentaru neću se baviti optužbama za seksualno uznemiravanje koje nisu sudski dokazane, čarkama između profesora koje su javna tajna niti akadamskim uspesima i kvalitetima ovog profesora kao pedagoga. Svakako se neću baviti time da "ima gorih od njega" zato što to nije nikakav izgovor ili rešene jer je čist primer zamene teza. Pisaću o onome što svaki student koji je posetio njegova predavanja zna – da tu i tamo ume da ubaci anegdote i uputstva sa jasno seksualnom konotacijom – i zašto je to problematično.
Prvo, stvara se neakademska atmosfera na predavanjima koja treba da pomognu studentima da lakše savladaju gradivo. Kako profesor Čupić ne predaje seksualno obrazovanje već sociologiju i medijsku etiku, njegove šale nikako ne pomažu da se bolje razume npr. struktura društva ili princip fer izveštavanja. No, čak i ako ne shvatimo koncept predavanja toliko rigidno, opet se stvara neprijatna atmosfera, pre svega za studentkinje. Uglavnom su dosetke o Njenim atributima, a saveti o tome kako zadovoljiti Nju. Ovakve predstave su obično generalizovane i stereotipne, ali pošto je seks u pitanju, i zabavne. Da li? Da su u pitanju šale o kuhinji i domaćicama, bilo bi više mrštenja, zar ne? A ipak, u oba slučaja je u pitanju stereotipno predstavljanje žena. Kakvu to poruku treba da pošalje – da je u redu ponašati se tako? Ako može u akademskoj ustanovi, zašto ne bi moglo u svakodnevnom životu?
Takođe, seks je privatna stvar i nekome može biti neprijatno ukoliko se tako o njemu priča, posebno ako ste došli na predavanje da biste se spremili za fakultetski, ne životni ispit. Nema potrebe da postoji takvo intimiziranje i ortakluk između profesora i studenata. To škodi radnoj atmosferi i samom autoritetu profesora koji stiče reputaciju neozbiljnog, neprofesionalnog, čak perverznog čoveka kome nije mesto za katedrom. Ako se već mnogi profesori žale da im je Bolonja skratila predmete za po semestar i više, onda ne treba da troše ni svoje ni tuđe dragoceno vreme. Da li se ovako skida tabu sa seksualnih tema? Zapravo – ne, jer heteroseksualni seks više nije toliko kontroverzan (eto, i bura o "Pedeset nijansi sive" se stišala), a pomenuti profesor nije pričao o npr. homoseksualnosti koja je još uvek "pipava". Ni ne treba, osim ako to nije predmet predavanja. Naravno da seks kao fenomen treba da se izučava i analizira na univerzitetu, ali ne kroz banalizaciju.
Ovde nisu problem "frigidne feministkinje" koje se bune i čak jačaju patrijarhat jer prikazuju žene kao nesposobne za seksualni užitak. Problem je što se preko ovakvih situacija prelazi uz veliku pompu, ali bez rezultata. Lascivno šegačenje je u redu sve dok je duhovito za sve koji u njemu učestvuju. Ne treba okretati glavu i prevrtati očima na ovakve žalbe. Svaka institucija treba da stvori mehanizam kako se one mogu rešiti – šta je seksualno uznemiravanje, kome se žrtva može obratiti, kako da se optuženi zaštite od lažnih optužbi itd. To treba da bude uputstvo sa konkretnim koracima, a ne samo normativna, opšta određenja "mi to ne podržavamo". Niko ne treba da se oseća i kao da je žrtva samog sistema – protiv toga nema odbrane, samo stid.
