Prevela: Aleksandra Valjević
Filip Napi postao je siroče sa 11 godina. Nakon što se preselio kod rođaka svoje majke, izgubio je svaki kontakt sa očevom porodicom. Jedino što je o njima znao je da su italijanski imigranti. Dok je odrastao u pretežno seoskom Misisipiju, Napi je radio u prodavnici cipela i maštao da jednog dana i on otvori svoju radnju. Međutim, ni u najluđim dečijim snovima nije mogao da predvidi kako će se složiti kockice njegovog života.
Premotaćemo do odraslog doba: 1999. godine, Napi živi u Nešvilu, državi Tenesi, prodavac je po struci i kupuje firmu za reciklažu preko oglasa u novinama. Kako je vreme prolazilo, naučio je dosta o industriji i 2008. godine prodao je kompaniju. Iskoristio je deo profita da se za neko vreme preseli u Firencu u Italiji, sa suprugom Danom i kćerkom. Naravno, bio je radoznao da sazna nešto o porodici svoga oca i želeo je da istraži svoje italijanske korene dok je istovremeno razmatrao mogućnost pokretanja proizvodnje ručno pravljenih čizama i cipela.
Njegovo istraživanje otkrilo je neočekivanu vezu. Dok je pregledao stare papire koji dokumentuju prolaz njegovih predaka u SAD, Napi je bio šokiran kada je video da je njegov deda (Petar) kao svoje zanimanje naveo – obućar.
„Pozvao sam jedinog živog rođaka koji ga se još uvek sećao i rekao: „Kakva je ovo priča da je on bio obućar?“ Napi se priseća: „On je rekao da je Petar radio u restoranu sa žaljenjem i jadikovanjem i sve vreme želeo da pravi cipele“.
Ovaj uvid bilo je sve što je potrebno da učvrsti smer Napijevog novog preduzetničkog poduhvata. „Mi ćemo nastaviti njegovu strast dok ostvarujemo našu“, rekao je. „Dakle, očigledno je da smo svojoj firmi dali ime Petar Napi“. Slogan brenda oslikava ovo oživljavanje: „Rođen 1887, osnovan 2009.“
Uprkos nestabilnoj ekonomiji koja nije bila baš pogodna za pokretanje luksuznog brenda, Napi je provodio vreme u Italiji kucajući na vrata u potrazi za zanatlijama koji obrađuju kožu, koji bi želeli da rade sa njim.
Pronašao je porodicu čiji je najstariji član imao 78 godina i bio u mogućnosti da izradi čizme klasičnog izgleda kakve je Napi dizajnirao.
Kada je uspostavio proizvodnju, Napi i njegova porodica vratili su se u Nešvil, i u junu 2011. godine otvorio je studio u kome su se prodavale skupocene čizme proizvedene u Italiji za žene i muškarce, kao i ostali proizvodi od kože. Čizme „Petar Napi“, koje su se prodavale po ceni od 545 dolara do 795 dolara po paru, bile su predstavljene u modnim časopisima kao što su GQ, Laki i Kosmopolitan i bile su prihvaćene od strane muzičara kao što su članovi grupe „Kings of Leon“ i „The Black Keys“. Ciljna grupa bili su odrasli od 35 do 45 godina sa godišnjim prihodom od 150.000 dolara ili više.
Čizme su trenutno dostupne u studiju u Nešvilu - u preobraćenom skladištu za pakovanje mesa, sa binom za izvođenje živih nastupa – i na internet sajtu kompanije. (U vreme kada je izašao ovaj članak Napi je bio u pregovorima sa nekim luksuznim prodavcima i nekoliko velikih robnih kuća bilo je zainteresovano za njegove proizvode).
Napi, čija kompanija je u potpunosti samofinansirajuća, takođe istražuje mogućnost drugih investitora koji bi pomogli razvoju njegovih aktuelnih kolekcija i velikoprodaje i proširenje brenda u dodatne kategorije kao što je odeća.
Pokretanje posla u sred recesije možda je izgledalo nelogično, ali za Napija to je bilo više nego korisno. On kaže: „Ne mislim da bi obućari uopšte pričali sa mnom da je ekonomija bila zaista jaka u vremenu kada smo počeli. Oni bi rekli da ja ne znam šta radim i da nemaju dovoljno kapaciteta za mene. Međutim, pošto je privreda bila spora rekli su: „On nam je dao porudžbinu, i mi ćemo je prihvatiti”. Ispostavilo se da je Napi izabrao pravi trenutak da ponovo oživi nasleđe svoje porodice. On priznaje da je to bilo “slučajno u pravo vreme”.
IZVOR:Entrepreneur
Aleksandra je poslovno - fanansijski savetnik, i misli da se sve u životu može izraziti u procentima.
