Već smo imali prilike da razgovaramo sa jednom od novinara sa našeg dragog portala iSerbia, Amelom Đurakovac kada nam je predstavljala organizaciju PUPA, u kojoj je aktivistikinja. Ovo će biti priča o njoj.
Kada smo prethodni put razgovarale, rekla si mi da si završila osnovne i master studije pejzažne arhitekture na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, sada si i na doktorskim studijama. Moglo bi se reći da si veoma ozbiljna u tome šta želiš od života. Koji je tvoj neki put i šta želiš da postigneš?
Moj neki cilj je da malo popularizujem pejzažnu arhitekturu i da svojim trudom doprinesem barem delimično da ona dobije svoje mesto u našoj zemlji. To će me učiniti srećnom. Kao što sam rekla i ranije, malo ljudi u Srbiji ima svest o tome šta je pejzažna arhitektura. Želim da pokažem ljudima da pejzažna arhitektura nije samo posađeno drvo ili cveće, kao ni samo odrađen projekat, odnosno drugim rečima, izuzetno je široko njeno polje delovanja. Da bi se razumela, mora se sagledati iz različitih uglova.
Znamo da si jedna od aktivistkinja u organizaciji PUPA (podmladak udruženja pejzažnih arhitekata). Čime još ispunjavaš svoju svakodnevnicu?
Zaista ima mnogo stvari sa kojima okupiram svoje dane, bar se trudim da bude tako. Između ostalog, skoro sam osnovala svoj blog pod nazivom Iz ugla pejzažnog arhitekte - Amelin blog.. Sve što radim ne radim radi lične samopromocije, već da podelim sa ljudima svoje ideje, planove i dostignuća, da onima manje hrabrima ulijem samopouzdanje da prate svoje ideje, da stvaraju nove ciljeve . Sa organizacijom PUPA je bilo zaista uspešnih akcija, a biće ih još. Takođe sam i deo popularne svetske mreže Landscape architecture network, gde kao jedan od admina predstavljam Srbiju na stranici Lan Serbia, na kojoj objavljujemo sadržaj koji promoviše pejzažnu arhitekturu u Srbiji, a uskoro počinjem i da pišem objave za njih. Između ostalog, volontiram na fakultetu i imam u planu da osnujem svoj časopis, koji će se, naravno, baviti pejzažnom arhitekturom. Stalno imam neke nove ideje i planove i to je ono što me ispunjava.
Jasno je da voliš pisanje i pejzažnu arhitekturu, ima li još nešto što te pokreće?
Pisanje volim oduvek, pa nekad za svoju dušu bacim i koji stih, a kako piše u mom potpisu na iSerbia portalu iSerbia portalu , obožavam životinje i, naravno, umetnost, posebno arhitekturu i fotografiju, i sve sam to nekako spojila sa blogom. Ništa mi nije teško, kada nešto radim potpuno se posvetim tome i radim to iz ljubavi, jer drugačije ne bi ni funkcionisalo. Svaku priliku koristim za neko usavršavanje, jer mislim da je to suština života. Naravno, ne znam ni ja sve, niti želim da znam, jer onda ne bih imala šta novo da naučim. Takođe se ni ne vodim time da moram biti najbolja, jer najbolji ne postoje. Postoje samo oni koji se manje ili više trude. Mada, kada bih mogla da biram, najradije bih otišla u neki rezervat prirode i tamo se smestila do kraja života. Tako bih spojila ljubav prema prirodi, ekologiji i životinjama. Ma bilo bi to 3 u 1!
Prema nekim istraživanjima, svaki čovek treba da napravi sebi neki plan, da zacrta nešto i da se hrabro bori da to ostvari do samozadatog datuma. Kako ti sebe vidiš u nekoj skorijoj budućnosti?
Kao uspešnog i cenjenog čoveka pre svega, pa zatim inženjera, jer mislim da nijedan uspešan čovek koji nema dušu, nije uspešan. Kao entuzijastu i pored svega ne tako lepog što se zbiva okolo, kao nekog ko pruža nesebičnu podršku u smislu obučavanja i pomaganja, jer bih volela da budem i profesor i još mnogo toga. Život je preda mnom. Samo želim da kao svako normalan napredujem u karijeri i da jednog dana neko spomene moje ime u pozitivnom smislu , kao nekog ko je dao svoj nesebični doprinos u pejzažnoj arhitekturi.
Tvoja poruka za mlade ljude u našoj zemlji?
Svaki trud se isplati, samo čeka svoj pravi momenat! Sve se može kad se hoće! Nemojte se plašiti neuspeha, jer onda nećete doživeti uspeh. Treba verovati u sebe i biti jedinstven i ne truditi se po svaku cenu postići nešto. Samo treba biti strpljiv i istrajan do kraja.
„Misli. Veruj. Sanjaj. Usudi se.“, rekao je Volt Dizni. Kako je samo bio u pravu. Retki od nas su pronikli taj svoj put, put koji ih čini srećnima, koji ispunjava njihove dane. Uglavnom svi negde lutamo pokraj puta. Nemojmo se plašiti da ostvarimo svoje snove, jer sve što možeš da zamisliš postoji, samo treba biti hrabar. Amela je veoma hrabra i istrajna da ostvari svoje planove, sledimo njen primer i poželimo joj sve najbolje na tom putu.
Tamara je vedra osoba sa hrabrim i optimističnim pogledom na sadašnji trenutak.
