FOTO: Dailymail
Da nas ima raznih (i to mislim doslovno, u potpuno neutralnoj konotaciji) možete se uveriti, između ostalog, praćenjem emisije Moja Luckasta Opsesija (My crazy obsession) koja se emituje i kod nas na TLC kanalu. O čemu se zapravo radi? Naime, emisija prati svakodnevni život nekoliko ljudi, mahom Amerikanaca, koji na prvi pogled žive životom prosečnog čoveka – idu na posao, imaju porodicu, brinu o deci, kući, svojoj karijeri itd., ali kako uvodni deo epizode odmiče, gle šoka za nas Balkance! Odrastao čovek, prilično krupne građe, iz odela se presvlači u štramplice, uzima cuclu u usta i ulazi u veliki krevetac! Kada ovaj mali gospodin ogladni, tu je bebi-hranilica, a nakon nje, sledi bezbrižna igra na prostirci sa igračkama.
FOTO: Mysteriousuniverse
Druga priča prati mladića koji je od malena opsednut morskim sirenama. Toliko im se divi, da je napravio na stotine kostima i još uvek teži onom savršenom...da ga obuče. Za njima dvojicom ne zaostaje ni jedan sredovečni par koji svoj bračni život upotpunjava nečim njima veoma bitnim, a to su krpene lutkice. Ove krpene lutkice sa simpatičnom frizurom od vunice su toliko inspirisale pomenutu gospođu, da se ona privatno maskira u njih. One su toliko uticale na ovaj par, da su dobile tretman živih osoba koje se vode u šetnju, pitaju se šta će se kupiti u prodavnici, bivaju iznenađene rođendanskim proslavama na kojima dobijaju poklone od raznih posetilaca.
FOTO: Tbo
1. Da li se radi o nečemu što prelazi granicu onoga što se naziva mentalno normalnim?
2. S druge strane, da li je to nešto što je na naprednom Zapadu prihvaćeno, a što kod nas još uvek nije videlo svetlo dana i stoga se pozivamo na pitanje iznad?
3. Konačno, možda se samo radi o medijskom triku?
1. Svakako su realni razni mentalni poremećaji, bilo da su biološkog ili psihološkog izvorišta. Alarm se uključuje kada osoba izgubi dodir sa realnim svetom i sobom u njemu, kada zabava preraste u nešto što onemogućava racionalno rezonovanje i ako se tome doda istorija te osobe koja je mogla da ima negativan uticaj na psihu.
2. Međutim, možda je ovo nastavak priče o netoleranciji prema ljudskom izražavanju i stoga posežemo za raznim komentarima koji imaju karakter medicinske dijagnoze. Možda su se ti ljudi odlučili da javno kažu ko su i to baš tako što će pokazati da su i oni nečiji supružnik, sin, roditelj, onaj koji ide na posao, radi nešto uobičajeno, a u slobodno vreme, kada se neko odluči na gledanje filmova ili igranje video igrica, oni rade nešto što njih razonodi. Ako je pitanje zašto opet ti Amerikanci pokazuju neke ludorije i kako kod nas toga nema, odgovor bi bio jednostavan - kao što je tamo, recimo, homoseksualizam, prihvaćeniji nego na našem podneblju, možda je to slučaj i sa ovim pa stoga, njihove emisije odobravaju onakav sadržaj, kakav bi kod nas naišao na otpor.
3. Na kraju krajeva, kada gledamo emisiju, pre nego što se uživimo, dobro bi bilo da zastanemo i razmislimo. Cilj televizijske kuće je da poveća gledanost. Da bi u tome uspela, važno joj je da emituje program koji će ljudi gledati, a ljudi će gledati ono što je na njih ostavilo dovoljno snažan utisak. Takav utisak na nas ostavlja ili ono što nas podstiče ili ono što nas šokira. Ova emisija, koja nečije sklonosti prikazuje na ni malo negativan način će verovatno podstaći onoga ko teži nečemu sličnom da se oslobodi, jer nije sam. Mlađe, na koje mediji imaju izuzetan uticaj, će inspirisati da rade tako nešto. S druge strane, tu je i onaj šok-efekat za one koji nisu (često) viđali nešto slično i koje će iznenađenost, odbojnost, ali i znatiželja zadržati na tom kanalu.
Svakako nas ima raznih, u smislu različitosti. Međutim, da li nas ima raznih, onako kako to često kažemo, na vama je da formirate svoj stav. Pre toga, ako će na početak njegovog formiranja uticati mediji i bilo da ćete se šokirati ili krenuti putem aktera neke emisije, razmislite koliko je to realno prikazano, a koliko je iskarikirano.
Šta vi mislite o svemu ovome?
FOTO: Tvfields
