Skoro mi je prijatelj poslao sms sa sledećim sadržajem: Dobro bre Ivana, lepo ta umetnost i pesnici i prosvetiteljstvo i sve. Ali, kaće pišeš nešto o seksu? Pošto provodim dovoljno vremena na fejzbuku, nije mi promakao novi fazon sa seksualnim gifovima, kao ni polemike oko toga da li oni treba da postoje ili ne. Ko je tu izvitoperen, ko glup i nepristojan, ko seksualno frustriran, a ko voli da provocira? Pošto svaka šuša danas voli da piše knjige o seksu, održava blogove o seksu, kolumne o seksu, polemiše o seksu online, ja ću odbiti predlog da direktno pišem o tome i ponoviću jednu o fejzbuku.
Da li se neko seća kako se menjao izgled fejzbuka od kada ste na njemu društveno aktivni? Ako neko zna, vodim ga na pivo. Ili još bolje – ko bi se usudio da u sebi progovori o protoku vremena i teksta protraćenog na mreži, a da za to ne upita mrežu samu? Kada se odigrao presedan sa tajmlajnom, mnogi su se pobunili, pa nisu želeli da samostalno pređu na novu fejzovu formu. A onda nas je fejz naterao da to učinimo, te sada svako može u vremenu da izmeri koliko je od svog života ostavio ovakvoj vrsti druženja. Fejz uporno pamti, dok se mnogi na njemu polako samozaboravljaju.
Koliko može da donese zabavnih i lepih stvari (a meni je doneo), ili da bude praktično koristan (i ovo mi je bio), fejzbuk istovremeno uspeva da pokaže koliko se ispod slike i same metafore mogu pročitati zablude ličnosti, srž fejzbuk ličnosti i tragedija poistovećivanja ličnosti sa fejzbuk ličnošću. Jesmo li se zaljubili u fejzbuk, zato što nam je omogućio da se sakrijemo od nas samih, da se izgubimo u njemu? Zato što nam produžava zaborav dok ne šetamo, ne ljubimo se, ne čitamo knjigu, istražujemo, ne pijemo kafu sa devojkama, a mogli bismo to da učinimo (zato što smo ljudi)? I treba to da učinimo (zato što smo još uvek ljudi)? Jesmo li pristali da se sakrijemo u utešiteljskom tajmlajnovskom konceptu koji nas laže da je pre dve godine ipak nešto učinjeno, iako se ne osećamo tako? Da se sakrijemo kroz tajmlajn u ničemu opipljivom? Sad, kada se fejzbuk ponovo promenio, ja sam se zapitala koliko i mi, kao vrsta i društvo, ipak jesmo voljni da nešto drugačije učinimo i koliko ta naša volja koordinira sa voljama fejzbuka. Ponovo – da li se neko seća kako su izgledali fejzbuci od kada ste na njima društveno aktivni? Pošto se fejzbuk seća kakvi ste bili vi. Fejz opet ima novu haljinu, a šta je sa našim novim formama? Bum. Ko će prvi da obriše fejz? Da zabrani sebi da uzaludno troši vreme po fejzu?
Da, taj seks. Stvarni, predivni, osećajni, bezosećajni, dopadljivi, zavodljivi, savršeni seks. Deda mi je pričao o tome kako je obožavao žene, saletao ih među kukuruzima, na igrankama, po prelima i kako to već ide. A onda se moja baka ošišala na paž, do tada neviđenu pojavu u selu, ostavši ovim činom bez svog prvog verenika. Deda je govorio da su do te frizure bile samo žene, žene, žene. I najednom, postala je Žena.
Kada se pojam seksa odvojio od pojma ljubavi, stvari su postale jednako komplikovanije i jednostavnije. Najlakše od svega mi je da sada kažem – kako je kome drago. Pa umesto da naučno i populistički razglabam o fenomenu seksualnih gifova, njihovim prednostima i manama, ostaje mi da vam za kraj šibnem, kao Jovanka Orleanka (daleko bilo):
Vodite ljubav, a ne fejz.
