Nikada nisam imao ambicija da pokrenem sopstveni posao. Nakon studija psihologije proveo sam veći deo svojih dvadesetih godina radeći razne slabo plaćene poslove u Italiji i Austriji, a poslednje radno mesto mi je bilo na brodu za krstarenje.
Pošto su me otpustili iz kompanije za krstarenja, vratio sam se u rodni grad Bristol sa otpremninom od 5000 funti i bez ikakve ideje šta bih želeo da radim.
Revolucionarna ideja mi je sinula prilikom jednog večernjeg izlaska, kad su moju devojku toliko mučile visoke štikle da je zadužila mene da joj budem prevoz do kuće za to veče. Dok sam je nosio kući, žalio sam se da bi trebalo da nosi praktičniju obuću, ili da umota jedan par cipela u rolnu i ponese ih sa sobom. Rekla je da tako nešto ne postoji. Tada sam je spustio i oslonio na obližnji zid da napravim kratku pauzu, pa odsutno ukucao belešku u telefon: „Izmisliti cipele na savijanje”. Taj trenutak pijane inspiracije usmerio je moj život u sasvim novom pravcu.
Već sledećeg jutra, krenuo sam u istraživanje pokrenut tom idejom. Pri svakom koraku sve više sam se zanosio idejom i njenim potencijalom. Mogao bih da proizvedem prve cipele na savijanje na svetu, kao i prvi automat za prodaju cipela, a da mi još preostane kusur od investicije od 5000 funti – ili sam barem tako mislio.
Rešenje za čest problem
Žene se odavno muče noseći cipele s visokom štiklom – pri večernjim izlascima, na putu do posla, kad voze, na svadbama; sada je trenutak da im u pomoć pritekne Rollasole (u slobodnom prevodu, „Rolovane cipele”). U početku, kad sam pitao prijatelje, porodicu i banke, najčešće sam dobijao odgovor: „Previše je prosto. Da je moguće, neko bi to već napravio”. Ali, ja sam znao da imam jedinstvenu ideju, pa mi je to bio dovoljan razlog da pokušam.
Strepeći od sumorne realnosti na poslu od devet do pet, okrenuo sam se ideju da započnem sopstveni posao koja mi je odjednom izgledala vrlo privlačno. U uzrastu od 28 godina, nisam ni u jednom trenutku uzeo u obzir to što nemam iskustva ni u poslovanju ni u modi. Težnja da budem kreativan i da sâm upravljam svojom sudbinom i stvaram sopstvene mogućnosti prevladala je nad svim brigama, uprkos tome što je sve više mojih prijatelja i članova porodice sumnjalo da bi to ikad moglo da uspe.
Uči se usput
Ponovo sam se se uselio kod mame da smanjim troškove i prionuo na posao oko „Rolovanih cipela”. Iznenadilo bi vas koliko može da se postigne ako koristite Gugl i ubedite talentovane prijatelje i njihove poznanike da vam pomognu u stvaranju biznisa ni iz čega.
Ubrzo sam morao da se upoznam sa svim aspektima poslovanja. Prodaja, distribucija, marketing, proizvodnja, dizajn, nabavka materijala, upravljanje brendom, služba za pomoć klijentima, PR, računovodstvo, društvene mreže i još mnogo toga. Kada se osvrnem na prve i-mejlove koje sam slao kupcima, stidim se svoje tadašnje naivnosti.
Pet godina kasnije, i dalje nailazimo na iste izazove, kao što su novčani tok, kako da privučemo velike kupce i da odredimo kakvo oglašavanje i PR su najdelotvorniji. S druge strane, veoma smo napredovali u saradnji sa nekim od najvećih maloprodajnih lanaca radnji sa odećom.
Poznati klijenti
Osim saradnje sa velikim lancima za prodaju odeće, dobili smo tender da snabdevamo neke od najvećih hotela i kazina u Las Vegasu, a ubrzano radimo i na distribuciji na Bliskom istoku, kao i u Južnoj Africi i Australiji. Godine 2014, sakupili smo 270 000 funti na platformi za prikupljanje investicionog kapitala „Kraudkjub” (Crowdcube) i osvojili smo prestižnu nagradu za inovativnost koju dodeljuje Britansko udruženje industrije obuće, na šta sam naročito ponosan.
FOTO: Rollasole
Kad smo lansirali „Rolovane cipele”, u prvom istraživanju tržišta koje sam sproveo, svaka ispitanica je rekla da kad god izađe iz kuće uvek nosi ključeve, telefon i novčanik u torbi. Naša ambicija je da “Rolovane cipele” postanu četvrta neophodna stavka u tašni svake žene.
Ipak, poslednjih pet godina nisu uopšte bile lake i bezbrižne. Sve se odvijalo vrtoglavom brzinom, prešli smo icrpljujući put ispunjen ogromnim preprekama i besanim noćima, a isto tako neočekivanim uspesima i spontanim grupnim zagrljajima u kancelariji. Proputovao sam svet, družio se sa Alom Paćinom na dodeli Zlatnih globusa i jeo morske puževe na selu u Kini. Iz našeg sedišta u Bristolu, sada imam tu privilegiju da radim sa najboljim drugom i našim malim timom, nastojeći da izgradimo firmu koja prevazilazi sve što sam mogao i da sanjam one noći 2008. godine.
Svakako ne bih preporučio baš svakome da pokrene sopstveni biznis. Radni dani su dugi, neuspesi se teže podnose pošto su lični. Ipak, pobede su utoliko slađe zato što sam ih sâm ostvario, a uvek bih pre izabrao takav život nego stabilan i dosadan rad od devet do pet.
IZVOR: Guardian
