FOTO: RTV BN
Prevela: Ana Marković
Poznato je da intenzivno vežbanje pomaže da budete u formi, ali novo istraživanje pokazuje da i malo vežbanja ima veliki učinak. Učesnici istraživanja koji su umesto sedenja u fotelji šetali 30 minuta tokom dana smanjili su rizik od umiranja u roku od tri godine za 33 procenata.
Učesnici sa hroničnom bolešću bubrega smanjili su rizik od umiranja za 40 procenata, sudeći po istraživanju objavljenom 30. aprila u Kliničkom žurnalu Američkog udruženja nefrologa (Clinical Journal of the American Society of Nephrology).
Saveti za fizičku aktivnost za Amerikance, dopuna vladinih saveta za dijetu, preporučuju da se ljudi nedeljno 75 minuta bave intenzivnom fizičkom aktivnošću (npr. trčanje, plivanje, vožnja bicikla) ili da se 150 minuta bave umerenom fizičkom aktivnošću (kao što je brzo hodanje) da bi smanjili rizik od gojaznosti, dijabetesa i drugih hroničnih bolesti.
Međutim, oni koji su započeli novo istraživanje želeli su da znaju koji je minimalni prag - najmanja količina fizičke aktivnosti koja može biti korisna po zdravlje, kaže doktor Srinivasan Bedu, specijalista za bubrege na univerzitetu u okviru Juta medicinske škole u Solt Lejk Sitiju i vodeći autor novog istraživanja.
„Znamo da se dugo sedenje povezuje sa zdravstvenim problemima”, izjavio je Bedu za Lajv Sajens (Live Science). „Cilj ovog istraživanja je bio da saznamo koliko intenzivne bi trebalе da budu aktivnosti koje bi zamenile aktivnost sedenja. Izraz „aktivnost sedenja” možda zvuči kao oksimoron, ali biti u sedećem položaju je aktivan izbor da uživate u aktivnostima koje troše jedva nešto više energije od osnovne brzine metabolizma”.
FOTO: shutterstock
Čini se da je taj prag intenziteta nizak, po rečima Bedua. Istraživanje je pokazalo da su aktivnosti lakog intenziteta, kao lagana šetnja, korisne. Suprotno tome, aktivnosti niskog intenziteta kao stajanje i pisanje za stolom nisu dovoljne da bi poboljšale vaše zdravlje, sudeći po istraživanju.
Za ovo istraživanje, Bedu i njegove kolege sa Univerziteta u Juti i Univerziteta u Koloradu su koristili informacije iz Pregleda nacionalnog zdravlja i ispitivanja ishrane (National Health and Nutrition Examination Survey), koji sadrže podatke sakupljene akcelerometrom, uredjajem koji meri kretanje. Ovo je omogućilo istraživačima da proučavaju aktivnosti više od 3600 odraslih osoba koji predstavljaju populaciju Amerike, uključujući 383 odraslih sa hroničnom bolešću bubrega.
U toku tri godine, 137 ovih učesnika je umrlo od raznih stvari. Uglavnom, oni koji su vežbali više su imali manje šanse za umiranje u toku perioda istraživanja.
Pozitivan efekat vežbanja se može videti i nakon 30 minuta dnevno provedenih radeći bilo kakvu laganu aktivnost. Bedu je rekao da, na osnovu sakupljenih podataka, nije mogao precizno da odredi dužinu trajanja ove lagane aktivnosti, ali je pretpostavio da može biti postignuta i samim ustajanjem i kretanjem naokolo nekoliko minuta svakog sata. Bedu je dodao da ovaj zaključak može biti posebno značajan za ljude koji imaju bolest bubrega, koji uglavnom provode dan sedeći.
Najnovija analiza potvrdjuje rezultate prethodnih istraživanja kada je reč o opasnostima neaktivnosti. Na primer, zaključak objavljen od strane istraživača u biomedicinskom istraživačkom centru Penington (Pennington Biomedical Research Center) u Baton Ružu u Luizijani 2009. bio je da je sedenje u dužim vremenskim intervalima proporcionalno povećanom riziku od smrti uzrokovane kardiovaskularnim bolestima i većini uzroka smrti koji nemaju veze sa rakom.
Povezano sa ovim, istraživanje objavljeno 2003. od strane istraživača sa Harvarda u Žurnalu američke medicinske asocijacije (Journal of the American Medical Association- JAMA) otkrilo je da svakodnevno produžavanje vremena provedenog ispred televizora za dva sata povećava rizik od gojaznosti za oko 25 procenata, a rizik od dijabetesa za 15 procenata. Medjutim, hodanje po kući smanjuje ove rizike.
„Mi se ne zalažemo za samo dva minuta bavljenja laganom aktivnošću svakog sata”, rekao je Bedu. „Ako se osoba već bavi laganom aktivnošću 10 minuta svakog sata, povećanje tog broja na 12 minuta može još više da smanji njihov rizik od umiranja”.
„Bilo je fascinatno videti videti ove rezulate zbog toga što je u današnje vreme fokus na umerenom i intenzivnom vežbanju”, dodao je Bedu. „Mnogo malih stvari čine veliku stvar”.
Pod pretpostavkom, naravno, da to lagano hodanje po kući ne vodi do frižidera i užine.
IZVOR: livescience
Ana je umetnik u pokušaju, žestoki pobornik optimizma i čokolade.
Pročitajte i:
Znam li gde idem
Kako da radim i studiram
Strategije koje će vam pomoći da se pokrenete
