U 21. veku, kada su nam na internetu i uživo dostupne skoro sve informacije, i dalje veoma malo poznajemo sebe.Da li porodica zapravo predstavlja granicu gde naše biće počinje i završava? U vremenu svetske ekonomske krize i globalizacije, kada su prisutni nasilje i terorizam postavljaju se i nameću pitanja kao što su: Šta je to što pojedinac može da učini za društvo? Kako očuvati porodicu? Kako živeti razumno i umereno?

Autor: Posmatračica

FOTO: Barnes & Noble

Da li sačuvana ličnost i individualnost znače i sačuvanu buduću porodicu koju ćemo stvoriti i kakav uticaj ima uloga u vaspitanju dece u ovom kratkom, ali vrednom životu? Pitanjima vaspitanja bavili su se mnogi, od davnina, i bave se i danas, ali niko nema sve odgovore i to nije dovoljno da pojedinac izraste u porodičnog čoveka. Slika je ipak malo drugačija, a mediji i obrazovanje deluju mnogo više nego što to izgleda na prvi pogled.

Treba pomenuti jednog od naših lekara, Vladetu Jerotića, koji se dugo bavi temom ličnosti i porodice. On kaže da i sam fetus ima tzv.ćelijsko pamćenje.Iako je kao lekar učio da pamćenje potiče od treće godine života, savremeni naučni istraživači tvrde suprotno.Izgleda da i fetus treba da bude siguran i voljen,Naravno, učenje da volimo počinje od ljubavi među roditeljima i prenosi se.

FOTO:Žena blic

„Dete je otac čoveka“, govorio je poznati neurolog i psihoanalitičar Sigmund Frojd. To neizostavno ne znači da se neke karakterne crte ne mogu menjati u odraslom dobu veštinom i upornim treningom.Čovek radom na sebi, upoznavanjem sebe i svoje okoline uporedo može puno da utiče na budući porodični život. To se naziva nadogradnja ličnosti.


Ne treba zaboraviti koliko je sama atmosfera u porodici bitna. Da nije sve propalo ukoliko dete nije odrastalo u okruženju u kome roditelji imaju skladne odnose i u porodici u kojoj preovlađuje uvek pozitivna atmosfera (što je gotovo nemoguće jer život sa sobom nosi razne situacije) govori i to da se deca takođe mogu poistovećivati sa svojim vaspitačima, značajnim osobama kao što su učiteljica, bibliotekarka ili profesor fizičkog vaspitanja u školi.

Veoma je važno da porodica ima makar jedan zajednički obrok ili porodični nedeljni ručak koji nas podseća da ni sve lepote nisu dovoljne, da i najveća gastronomska čuda i najbolja hrana gube smisao, ako nemamo sa kime da jedemo.Taj jedan obrok (ko god ga spremao, supružnici se mogu među sobom i menjati) znači i više od same hrane, odnosno održava naše stare tradicionalne i hrišćanske vrednosti, i prenosi ih sa generacije na generaciju.

Atmosfera u kojoj jedemo, a trebalo bi da bude mirna i prijatna, bitnija je od onoga šta je u tanjiru i koje boje su stoljnjak, da li je escajg najnovije marke, a čaše za piće od prefinjenog stakla. Sama reč gozba (svečani ručak) potiče iz srpskog jezika i označava gošćenje, ili večeru i ručak koji su priređeni da okupe članove jedne porodice. Kod nas se praktikuje da to bude nekim praznicima kao što su Badnje veče, Božićni ručak i Uskrs, ali i rođendanima, slavama, i nedeljnim popodnevima što čuva našu hrišćansku tradiciju.


Danas, kada je naprimarniji vid porodice takozvana nuklearna porodica (samo deca i roditelji), a porodično vaspitanje se izmenilo i u njega su se uključile druge institucije, i vrednosti su se izmenile sa drugačijom pripremom pojedinca za odgovornost društvenoj zajednici i realan život, pa samim tim i drugačije odnose prema budućem partneru i detetu.

Ipak vrednost primarne porodice se ne gubi ni kada osnivamo sopstvenu, jer je to idealan način prenošenja onih pozitivnih obrazaca i modela ponašanja koje smo do sada stekli.

Sećate li se kada su komšinice ostavljale otvorena vrata da im se može doći na kafu, a vremena su bila manje stresna iako je i tada bilo neizvesnosti ili egzistencijalne nesigurnosti? Nismo imali ništa više, a opet su devojke kada se udaju i odu u drugu kuću, zvale mame da ih pitaju za pojedine kulinarske i kućne savete.

Porodica predstavlja i promenljivu istorijsku kategoriju koja zavisi i od društveno - ekonomskog odnosa, ali finansijska stabilnost ne bi trebalo da bude jedini razlog stvaranja zajednice.

Zato pokušajmo makar približno da se držimo one stare dobre izreke: „Nasleđe je ono što nam je dato i ne treba ga menjati već prenositi sa kolena na koleno.“

Posmatračica, i sama reč kaže, posmatra svet. Ona je osoba koja se uvek vodi rečenicom verba volant, scripta manent - reči lete, ono što je napisano ostaje, ona je uvek tu sa Vama da podeli makar neko novo iskustvo koje je stekla do sada i svoje poglede na svet.

***

Pročitajte i:

Zašto mudri ljudi žive duže
Najpopularnije turističke atrakcije na instagramu
Naučite decu kako, a ne šta da misle


***

Ovaj tekst je nastao našom željom da mladi, koji imaju šta da kažu i doprinesu informisanosti i edukaciji naše omladine, prenesu svoje ideje i saznanja. Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima i doprineseš razvoju naših ambicija, tvoje ideje su nam dobrodošle! CV i jedan tekst pošalji na urednistvo@iSerbia.rs uz Cc na office@iSerbia.rs, sa naznakom „Prijava / novinar“. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.


Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti


Komentari

VESTI